Fakultet za Fiziku Kulturu i Menadment u sportu

Fakultet za Fizičku Kulturu i Menadžment u sportu BEOGRAD Sport: PLIVANJE i VATERPOLO Povrede i prevencija Doc dr Vladan Marković 1

Povrede u plivanju: uzroci, lečenje i preventiva • Takmičarsko plivanje predstavlja jedinstveni napor usled trajanja i inteziteta procesa treninga • Stres i povreda ključnog dela tela plivača (npr. rameni pojas) za vreme treninga može negativno da se odrazi na rezultat prouzrkujući gubitak motivacije i pouzdanja • Dobro isplaniran program treninga sa postepenim opterećivanjem i redovnim kondicionim vežbama na suvom može da značajno smanji mogućnost od povređivanja • Povrede plivača mogu biti traumatske prirode (nastale van bazena) i povrede koje potiču od plivanja( zapaljenja, ukočenost) • Trener mora da prati stanje plivača i da po potrebi reaguje na fizičke probleme plivača i preispita opterećenje u treningu a po potrebi i promeni sadržaj treninga dok se plivač ne zaleči 2

Većina povreda kod plivača dešava se u zglobu ramena, tetivi m. biceps brahia, zatim tetivi m. Supraspinatusa, ligamenta kolaena itd. Simtomi se kreću od malog bola do potpune nesposobnosti Najbolje je uočiti problem i sprečiti nastajanje povrede ali ako do toga dođe Metodi oporavka su uglavnom fizikalnim tretmanima (kratkotalasna dijametrija ili ultrazvuk) ili lekovi protiv zapaljenja Od velikog je značaja saradnja sa lekarom i pravovremeni početak ponovnog trenažnog procesa sa postepenim uvođenjem u trening Vežbe istezanja i fleksibilnosti pozitivno utiču na agilnost i pravilan rad mišića, a iskusni plivači uvek odvoje malo vremena pre svakog treninga za istezanje jer time bolje pripremaju muskulaturu za napor 3

Karakteristike povreda u plivanju i vaterpolu • Učestalost povređivanja u vaterpolu: rame 42% šaka 18% koleno 16% lakat 12% kičmeni stub 12% U vaterpolu se najčešće povređivaju mišići, tetive, zglobovi i na kraju kosti. Povrede u vaterpolu su najčešće uzrokovane udarcima ruke i lakta kojom prilikom može doći do ogrebotina ili lasceracija po licu, rukama i telu. Istim mehanizmima moguće su povrede nosa (epistaxis) i naročito oka (hematom, lasceracije). 4

Tipična povreda vaterpolista je ruptura bubne opne koja nastaje udarcima ruke i lopte, a ugroženost ovoga regiona obavezuje vaterpoliste da nose štitnike za uši (vaterpolo kapice). U toku igre mogu se javiti “grčevi“ u listovima (m. gastrocnemius) i u aduktornoj muskulaturi nadkolenice (m. aductor longus, brevis). Hlorisana voda može izazvati spazam krvnih sudova donjih ekstremiteta i druge poremećaje te se vodi posebna briga o uslovima pod kojim se mogu sprovoditi regularna vaterpolo takmičenja. Pri bacanjima lopte moguće su povrede muskulotendenoznih struktura ramena-naročito spoljnih rotatora. Ove povrede se često dešavaju kada se zamah izbacivanja lopte naglo zaustavi preprekom (tj. rukom protivnika). 5

Udarci nogom u stomak mogu izazvati simptome solarnog pleksusa. Ekscesivni pokreti kolena prilikom naglog izlaska tj. izbacivanja tela iz vode (što naročito važi za vaterpolo golmane) mogu izazvati promene na meniskusima kolena (meniskopatija), a ponekad i prave rupture. Kao i u drugim vodenim sportovima hlorisana voda u bazenima može uzrokovati nadražaj očne sluznice kao i sluznice disajnih puteva. Takođe su mogućne gljivične infekcije na stopalima. Ove infekcije su češće, gde su u higijenskim kupatilima staze i rešetke ispod tuševa od drveta. Tamo gde su keramičke pločice opasnost od ovih lako prenosivih infekcija je manja. Fizikalna rehabilitacija i mere prevencije za vaterpoliste su slične kao kod plivača 6