DEF NAGRADE Nagrada moe da se odredi kao

DEF. NAGRADE • • Nagrada može da se odredi kao gratifikacija koju društveni odnosno grupni superego priznaje egu pojedinca (stvaraoca) i time ga potvrđuje, daje mu legitimitet u nekoj oblasti stvaralaštva. U savremenom umetničkom stvaralaštvu, koje se zasniva na stalnim transgresijama, inovativnim prestupima u postupku i jeziku, a ne na oponašanju klasičnih uzora jasno je da je priznanje od strane referentne grupe (kulturne javnosti čiji je žiri reprezent) subjektivno veoma značajno za stvaraoca. Nagrada se tu javlja u funkciji potvrde/oznake, posredstvom koje se delo na nesumnjiv način smešta unutar područja umetničkog stvaralaštva (a s onu stranu banalnosti i diletantizma) ne samo zato što to stvaralac veruje, već i na osnovu mišljenja onih (članova žirija) koji legitimno predstavljaju kulturnu javnost.

Nagrada kao složeni instrument kulturne politike

Nagrada –složeni instrument KP • Nagrade, kao jedan od najraširenijih podsticajnih instrumenata kulturne politike, imaju svoj ekonomski sadržaj (određenu sumu novca koja se isplaćuje dobitniku nagrade), pravno-politički sadržaj (nagrada je ustanovljena zakonom ili nekim drugim propisom koji je donelo političko telo ili upravni odbori kulturnih institucija, odnosno fondacija) i moralni sadržaj (dodela nagrade praćena je pozitivnim reagovanjem javnosti i doprinosi porastu društvenog i kulturnog ugleda dobitnika).

proces nagrađivanja • Razlaganje procesa nagrađivanja pokazuje da se u njegovoj osnovi nalazi proces vrednovanja (ocenjivanja) u odnosu na neke unapred prihvaćene vrednosti. • Pošto je, po pravilu, reč o univerzalnim vrednostima (kreativnost, humanost, sloboda. . . ), neophodan je mehanizam posredovanja koji će odmeriti i dovesti u vezu, s jedne strane, opšte vrednosti i, sa druge, konkretno delo određenog stvaraoca. • To odmeravanje, odnosno ocenjivanje, obavlja se putem posredničkog elementa kojeg čine • tri osnovna elementa: a) propozicije, b) žiri i c) poslovnik o radu žirija.

Perspektiva kandidata za nagradu • Sa stanovišta kandidata za nagrade, proces nagrađivanja je kompeticija – takmičenje u kojem mnogobrojni učesnici nastoje da dobiju malobrojna priznanja. Pri tom u igri nisu samo kvalitet ili originalnost dela, već i brojni drugi, ponekad nelegitimni, činioci. • To mogu biti raznovrsni pokušaji uticanja na rad žirija – bilo od strane samih kandidata, bilo zainteresovanih grupa ili institucija (izdavači, producenti, galeristi. . . ), bilo od strane samih članova žirija koji raznim poslovnim i ličnim odnosima mogu da budu povezani sa kandidatima ili onima koji iza njih stoje.

Anonimni konkursi –prednosti i mane • Na realističkoj svesti o toj „sivoj zoni“ uticaja na vrednovanje počivaju oni, doduše malobrojni, anonimni konkursi na kojima se nastoji da se vrednuje sâmo delo tako što će se eliminisati njegov spoljašnji kontekst (autor, izdavač/producent, veze i pozicije i sl. ). • Ti anonimni konkursi su, međutim, bitno ograničeni činjenicom da mogu da računaju samo sa delima koja još nisu dostupna javnosti – dakle, i onima koja nemaju unapred osiguranu čak ni onu meru (prosečnog) kvaliteta koja ih čini vrednim publikovanja (snimanja, izvođenja • Anonimni konkursi su najčešći u onim oblastima kulturnog stvaralaštva u kojima postoji jasna razlika između projekta i realizacije neke stvaralačke zamisli. Takva područja su arhitektura , pozorište i film, pa je zato tu najveći broj anonimnih konkursa za projekt, odnosno za dramski tekst ili filmski scenario.

KUMULARI • • • Dovoljno je prelistati imenski registar dokumentacione sveske o nagradama da bi se uočilo kako se pojedina imena javljaju u vezi sa više nagrada. Reč je o osobama koje Francuzi nazivaju kumularima (le cumulard) – rečju koja je prvobitno označavala čoveka koji istovremeno obavlja više poslova. Kod nas se obično govori o „kolekcionarima nagrada“, ili „lovcima na nagrade“, što su dosta neprecizni izrazi; oni, pored podrugljivog prizvuka, previđaju da se nagrade ne sakupljaju već dodeljuju (iako se ne može poreći činjenica da nije malo onih koji čine sve što mogu da dobiju neku nagradu). U svakom slučaju, analiza fenomena kumulara pokazuje da njih ima ne samo među nagrađenima, već i među članovima žirija.

NAGRADE I ZAKON INFLACIJE • Što ih je više manje vrede – u Srbiji ima oko 500 književnih nagrada – to znači da se svakog radnog dana – uključiv i subotu dodele dve književne nagrade. • (Dokumentaciono istraživanje Predraga Čudića)