Amerika revolucija i stvaranje SAD Naseljavanje Severne Amerike

Američka revolucija i stvaranje SAD

Naseljavanje Severne Amerike • Naseljavanje južnih delova severnoameričkog kontinenta počeli su Španci u 16. veku • Tokom 17. veka u kolonizaciju Amerike uključuju se Francuzi i Englezi • Francuzi su postepeno proširili vlast na deo Kanade (Kvebek) i srednjeg Zapada, ali zbog malog broja kolonista vlast Francuske na tim prostorima nikada nije bila snažna • Englezi su 1607. god. stvorili koloniju Virdžiniju, dok su se nešto severnije, u Novoj Engleskoj naselili puritanci, progonjeni u Engleskoj • Holandjani su 1626. god. osnovali Novi Amsterdam (Njujork)

• U južnim kolonijama stvaraju se velike plantaže pamuka i duvana, na kojima nije bilo dovoljno radne snage, zbog čega se uvoze robovi iz Afrike (preci današnjih Afroamerikanaca)

Brod Mayflower, koji je 1620. god. doveo prve hodočasnike

Uzroci i tok američke revolucije • Tokom 17. veka stvoreno je 13 britanskih kolonija u severnoj Americi • Engleski političari su u kolonijama videli izvor jeftinih sirovina i tržište za engleske manufakturne proizvode • Ogromne troškove Sedmogodišnjeg rata, završenog 1763. god. , Engleska je nastojala da isplati dodatnim oporezivanjem kolonista • Kolonisti su odbacili nove poreske zakone, jer ih je doneo britanski parlament, u kojem oni nisu imali svoje predstavnike

• Britanski parlament je 1773. god. doneo Zakon o čaju, kojim je Istočnoindijska kompanija dobila povlašćeni status u trgovini čajem; kolonisti su na ovaj zakon odgovorili bacanjem čaja u more u Bostonu (Bostonska čajanka) • U znak odmazde, Englezi su zatvorili bostonsku luku i suspendovali statut kolonije Masačusets

• Prvi sukobi počeli su 1775. god. Kolonisti su formirali vojsku pod komandom Džordža Vašingtona • Vlast u kolonijama preuzeo je Kongres; I kontinentalni kongres održan je u Filadelfiji još 1774. god, na kojem su kolonisti osporili pravo Englezima da donose zakone o porezima bez saglasnosti samih kolonija

• Džordž Vašington (1732 -1799) • Prvi predsednik SAD 1789 -1797

• Na II kontinentalnom kongresu, 4. jula 1776. god. u Filadelfiji usvojena je Deklaracija nezavisnosti, u kojoj je 13 severnoameričkih kolonija “slobodne i nezavisne države” i da prekidaju sve političke veze sa Velikom Britanijom i dalje obrazlaže razloge otcepljenja od matice

Džon Trumbal, Donošenje Deklaracije nezavisnosti

• U Deklaraciji je istaknuto • “ da su svi ljudi stvoreni jednaki i da je njihovo neotudjivo pravo na život, slobodu i težnja ka sreći. Da bi ostvarili ta prava ljudi stvaraju državu i pravednu vlast. Ako je ta vlast štetna, oni mogu da je smene, i organizuju novu državu” • Autor Deklaracije nezavisnosti bio je Tomas Džeferson

• Posle prvih vojnih neuspeha, Vašington je uspeo da konsoliduje kolonijalne trupe, vojska kolonista je uglavnom bila sastavljena od dobrovoljaca, dok je engleska vojska bila profesionalna • Prvu ozbiljniju pobedu kolonisti su ostvarili 1777. god. kod Saratoge; pobedama kolonista doprinela je i pomoć engleskih neprijatelja: Francuske, Španije i Holandije • Odlučujuću pobedu kolonisti su ostvarili 1781. god. kod Jorktauna • Mir je potpisan u Parizu 1783. god. , kojim su SAD dobile nezavisnost, dok su Englezi zadržali vlast nad Kanadom

• Nacrt Ustava SAD donet je 1787. god. a stupio je na snagu 1789. god. • Osnovni cilj ovog Ustava bio je da se uspostavi ravnoteža izmedju zakonodavne vlasti (Kongres), izvršne vlasti (predsednik) i sudske vlasti (Vrhovni sud) • Kongres se sastoji od Predstavničkog doma i Senata; svaka savezna država u Senatu ima dva predstavnika dok u Predstavničkom domu ima predstavnika u zavisnosti od broja stanovnika • Predsednik se bira svake četiri godine, može biti biran maksimalno dva puta • Vrhovni sud nadgleda rad predsednika i Kongresa i ima pravo da ukine svaki zakon, koji nije u skladu sa Ustavom