TRANSFER UENJA Odreenje transfera n Poreklo termina od

TRANSFER UČENJA

Određenje transfera n Poreklo termina: od latinskog glagola transferre – u značenju prenositi n Definicija: Pod transferom se podrazumeva prenošenje dejstva jednog učenja na drugo učenje ili aktivnost; to je korišćenje ranije stečenog iskustva pri snalaženju u novim situacijama n Uslov za javljanje transfera: da bi se moglo govoriti o transferu dva učenja (dve situacije) moraju biti različite; ako su dva učenja slična po svojoj prirodi (onda je to produžetak učenja)

Vrste transfera n Pozitivan transfer – snalaženje u novoj situaciji, rešavanje nekog problema ili učenje novog gradiva olakšano je ranije stečenim znanjima n Negativan transfer – ranije stečeno znanje ometa ili otežava sticanje novog znanja ili rešavanje novog problema

Teorije transfera n Svako učenje ne mora automatski da dovede do transfera; postoje određeni uslovi koji utiču na to da li će se transfer pojaviti n Različita shvatanja o uslovima pod kojima dolazi do prenošenja dejstva jednog učenja na novo učenje nazivaju se teorije transfera. n Postoje tri teorije transfera: Teorija formalne discipline n Teorija identičnih elemenata (komponenata) n Teorija generalizacije n

Teorija formalne discipline n Koreni TDF: Platonove ideje, Džon Lok, shvatanja “psihologije moći” n Osnovna ideja: da bi se moći (sposobnosti) razvile (disciplinovale) potrebno je da ih učenik što napornije vežba; pri tome uopšte nije važan sadržaj vežbe, već da ona bude što dugotrajnija i napornija; vežbanje neke moći u jednom domenu disciplinuje tu moć u svim njenim domenima n Organizacija škole prema TDF: Zadatak škole nije da pruža praktična znanja, već da disciplinuje (razvija) sposobnosti učenika n Nastavni planovi sa malim brojem teških predmeta čije gradivo ne mora nužno biti i praktično primenljivo n

Empirijske provere TDF n Eksperiment V. Džejmsa sa vežbanjem sposobnosti pamćenja – doveo u pitanje osnovne postavke teorije formalne discipline n Eksperiment Torndajka i Vudvorta sa vežbanjem sposobnosti opažanja – doveo do daljeg opovrgavanja TDF i formulisanja teorije identičnih elemenata n Torndajkovo ispitivanje formalnodisciplinske vrednosti pojedinih školskih predmeta

Teorija identičnih elemenata (komponenata) n Koreni TIK: u rezultatima Torndajkovih istraživanja n Osnovna ideja: do transfera će doći ako između dva učenja postoje identični elementi; iznos transfera srazmeran je sličnosti koja postoji između dve oblasti. Pojam elementa se ne posmatra kao nešto kruto i nepromenljivo, već u značenju svojstva, faktori, aspekti (komponente) situacije ili učenja n Organizacija škole prema TIK: n n n Naglašava se sadržaj onoga što se uči Škola treba da bude što sličnija realnom životu – “društvo u malom” Insistira se na znanjima i veštinama koji su praktično primenljivi

Teorija generalizacije n Koreni: u rezultatima Džadovog eksperimenta sa gađanjem mete ispod vode n Osnovna ideja: sa učenja iz jedne oblasti prenose se na učenje u drugoj oblasti opšti principi, uopštena znanja, metode i tehnike rada n Praktične implikacije: nisu usmerene toliko na organizaciju same škole i odabir nastavnih predmeta, već na način podučavanja i učenja gradiva n insistiranje na izvlačenju opštih principa, tehnika i metoda rada i uviđanju mogućnosti njihove primene u drugim situacijama n

Transfer se može javiti: n U oblasti motornih veština – bilateralni transfer (prenošenje izvežbanosti jednog organa na drugi simetrični organ ljudskog tela); n U oblasti sposobnosti (pamćenje, kritičko mišljenje, socijalna inteligencija. . . ) n U oblasti učenja (kroz usvajanje odgovarajućih metoda i tehnika usvajanja znanja)

Činioci koji pozitivno utiču na transfer n Visoke intelektualne sposobnosti – u oblasti apstraktnih saznanja transfer je najveći kod inteligentnih učenika; n Metode učenja i podučavanja: n n n Učenje sa razumevanjem Uopštavanje naučenih principa Ukazivanje na što veći broj primera u kojima se opšti princip može primeniti (stvaranje veze između teorije i prakse) Stvoriti kod učenika naviku traženja povezanosti između različitih oblasti Stvoriti kod učenika naviku da se u rešavanju problema koriste ranije usvojena znanja I slično. . .

Faktori koji negativno utiču na transfer n Mehanizacija u rešavanju problema – mehanička primena naučenih principa bez uviđanja novih aspekata situacije koji su različiti u odnosu na predhodnu n Pogrešna direkcija u mišljenju n Funkcionalna fiksiranost – ako se upotreba i funkcija nekog predmeta ili pojave posmatra rigidno (kroz samo jednu mogućnost) ITD. . .