SAUESNITVO I ISKLJUENJE PREKRAJA Saizvrilatvo Podstrekavanje Pomaganje Nuna

SAUČESNIŠTVO I ISKLJUČENJE PREKRŠAJA ØSaizvršilaštvo ØPodstrekavanje ØPomaganje ØNužna odbrana ØKrajnja nužda

Pojam i elementi saučesništva • SAUČESNIŠTVO: više lica, u različitim ulogama, učestvuje u izvršenju prekršaja. • Neophodni elementi za postojanje saučesništva su: – svest svakog od saučesnika o zajedničkom delanju sa drugim saučesnicima; – činjenica da je izvršeni prekršaj rezultat zajedničkog delanja svih saučesnika, odnosno da prekršaj ne bi mogao biti izvršen da je izostala radnja nekog od saučesnika.

Pretpostavke za postojanje saučesništva • Postojanje glavnog izvršioca prekršaja • Uzročna veza između radnje podstrekavanja ili pomaganja i izvršenog prekršaja • Krivica podstrekača ili pomagača

Vrste saučesništva • Tri vrste, klasifikovane prema vrsti uloge koju saučesnik obavlja: • saizvršilaštvo • podstrekavanje • pomaganje

Odgovornost saučesnika • Zasnovana na principu limitirane akcesornosti (postojanje odgovornosti svih saučesnika vezano za postojanje glavnog izvršioca). • Njihova odgovornost se zasniva u momentu kada je izvršilac svojom protivpravnom radnjom prekršaj dovršio, bez obzira da li je i sam prekršajno odgovoran (dete ili neuračunljivo lice) • Pomagač i podstrekač odgovorni samo za umišljaj (u granicama svoga umišljaja, ali ne moraju znati za sve pojedinosti i detalje izvršenja prekršaja). • Saizvršilac odgovara i za umišljaj i nehat. • Odgovornost bilo kog saučesnika može biti isključena iz zakonom propisanih razloga (opravdana lična svojstva, odnosi i okolnosti, kao što je npr maloletstvo).

Saizvršilaštvo • Vrsta saučesništva u kojoj više lica, na osnovu sporazuma o zajedničkom delanju, izvršavaju prekršaj zajedničkim učešćem u radnji izvršenja, ili na drugi način- poduzimanjem radnje koja bitno doprinosi izvršenju prekršaja.

Odgovornost saučesnika • Saizvršilac može biti samo onaj ko može biti izvršilac prekršaja i stoga on mora imati sva potrebna svojstva kao i izvršilac (npr kod prekršaja koje može izvršiti samo službeno lice i saizvršilac može biti samo službeno lice). • Odgovornost saizvršioca je i za prekršaj izvršen sa umišljajem i iz nehata. • Kazna za svakog saizvršioca je istovetna kao da je prekršaj počinio samo jedan izvršilac.

Podstrekavanje • Oblik saučesništva koji se sastoji u namernom (umišljajnom) direktnom ili indirektnom navođenju drugog lica da izvrši prekršaj, bez saizvršilaštva podstrekača. • Navođenjem se utiče na izvršioca da donese odluku o izvršenju prekršaja. Bitno je da je podstrekač kod drugog izazvao ili učvrstio odluku o izvršenju određenog prekršaja. • Ako je kod izvršioca već postojala čvrsta odluka da izvrši prekršaj, tada podstrekavanje ne postoji.

Radnja podstrekavanja • Svaka radnja kojom se utiče na stvaranje odluke o izvršenju prekršaja, kao što je: molba, nagovaranje, obećanje, obmana i sl. • Neophodno je da postoji određeni psihički uticaj podstrekača na izvršioca. Bez tog uticaja koji deluje u pravcu stvaranja odluke da se izvrši prekršaj, ne postoji podstrekavanje.

Direktno i indirektno podstrekavanje • Direktno podstrekač sam, sopstvenim radnjama, navodi izvršioca na izvršenje prekršaja. • Indirektno podstrekač podstiče drugo lice da ono navede izvršioca na izvršenje prekršaja.

Odgovornost podstrekača • Odgovornost podstrekača je samo ako je postupao sa umišljajem i ako je bio svestan svih obeležja prekršaja koji je izvršilac počinio. • Podstrekavanje je kažnjivo ako je glavni izvršilac „ušao” u kažnjivu zonu dovršenjem radnje prekršaja. Tada se podstrekač može kazniti istom kaznom koja je propisana za izvršenje prekršaja

Pomaganje • Oblik saučesništva kod koga se umišljajno doprinosi izvršenju tuđeg prekršaja, tj pomagač olakšava izvršenje prekršaja licu koje je već stvorilo odluku da delo izvrši. • Radnja pomaganja je svaka fizička ili psihička radnja kojom se na direktan ili indirektan način doprinosi izvršenju dela. • Po pravilu to je neko činjenje, mada se može sastojati u nečinjenju kada je postojala obaveza činjenja pa je ono izostalo (na primer, čuvar skladišta prema prethodnom dogovoru ostavi otključana vrata).

Fizičke i psihičke radnje pomaganja • Fizičke radnje pomaganja: donošenje, nabavka ili stavljanje na raspolaganje sredstava za izvršenje prekršaja, uklanjanje prepreke za izvršenje i slično. • Psihičke radnje pomaganja se uglavnom svode na verbalne komunikacije tipa: pružanje saveta ili uputstava kako da se izvrši prekršaj, davanje obećanja o prikrivanju prekršaja, izvršioca i slično.

Izvršenje pomaganja i odgovornost pomagača • Pomaganje je moguće samo pre ili tokom izvršenja prekršaja, a samo izuzetno se pomaganjem smatra i delanje pomagač nakon izvršenja prekršaja (npr prikrivanje učinioca), pošto je učiniocu tu pomoć ranije obećao. • Odgovornost pomagača je za postupanje sa umišljajem. • Pomagač će se kazniti kaznom propisanom za konkretni prekršaj ili blaže.

Isključenje prekršaja • Smatramo da prekršaj uopšte nije učinjen. • Uslučaju da nedostaje bilo koje od osnovnih obeležja prekršaja, odnosno: radnja čoveka, protivpravnost ili određenost u propisu. • Dva su osnovna razloga/osnova isključenja prekršaja: ü krajnja nužda i ü nužna odbrana ü primena sile i pretnje (eventualno)

Krajnja nužda • Osnov isključenja prekršaja. • Radnja učinjena zarad toga da učinilac otkloni od svog ili tuđeg dobra istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a da pri tome pričinjena šteta nije već od štete koju bi opasnosti koja je pretila izazvala.

Elementi postojanja krajnje nužde • Dva su glavna elementa: ü Postojanje i otklanjanje opasnosti, kao stanja u kome je neko dobro ugroženo ü Postojanje neposredne mogućnost povrede nekog dobra • Opasnost može biti izavana kako radnjom čoveka, tako i delovanjem prirodnih nepogoda, napadom životinje i drugim uzrocima.

Izbegavanje pričinjavanja štete • Mora se učiniti sve, uključujući i spasavanje bekstvom, da ne dođe do povrede tuđeg dobra. • Međutim, ako se povreda dobra ne može izbeći, mora se pokušati sa najmanje štetnim načinom otklanjanja opasnosti, jer pričinjenja šteta mora biti manjeg ili najviše jednakog intenziteta od štete koja bi nastala da opasnost nije otklonjena.

Prekoračenje krajnje nužde • Postoji kada se opasnost otklanja na takav način da se povređuje dobro veće vrednosti od dobra od koga se opasnost otklanja. • Ponekad je licu koje postupa u stanju krajnje nužde teško da proceni koji je način otklanjanja opasnosti najpodesniji u datoj situaciji i zbog toga se učinilac koji prekorači granice krajnje nužde može se blaže kazniti, a ako je prekoračenje učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima – može se i osloboditi od kazne.

Primer krajnje nužde • Vozač bez vozačke dozvole prevozi lice koje doživelo infarkt u bolnicu radi ukazivanja hitne medicinske pomoći, pošto nije postojao drugi način da se bolesnik preveze u bolnicu (npr. nije bilo raspoloživih kola hitne pomoći i transport bolesnika nije moglo da obavi ni jedno drugo lice koje poseduje vozačku dozvolu. • VAŠI PRIMERI?

Nužna odbrana • Drugi osnov isključenja prekršajne odgovornosti • Odbrana koja je neophodno potrebna da se od svog ili tuđeg dobra odbije istovremeni ili neposredno predstojeći protivpravni napad.

Tri uslova da se odbrana kvalifikuje kao nužna üProtivpravni napad üIstovremenog odbijanja ovog napada (odbrana) üNeophodnost preduzimanja odbrane od napada (veza između prva dva elementa)

Protivpravnost napada • Napad mora biti stvaran, sastojati se u protivpravnom činjenju čoveka i može biti usmeren protiv bilo kog dobra napadnutog lica (protiv tela, imovine, časti.

Istovremenost napada i odbrane • U odsustvu ispunjenosti ovog uslova radiće se o prekoračenju nužne odbrane (tzv. ekscesu) • Smatra se da istovremenost odbrane postoji za vreme dok napad neposredno predstoji, kao i sve vrijeme dok napad traje (dok ne prestane)

Neophodnost odbrane • Postojanje ovog elementa ceni se prema okolnostima konkretnog slučaja, tj intenzitetu napada, upotrebljenim sredstvima, kao i srazmernoj vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani • Uslov neophodnosti odbrane nije ispunjen ako postoji velika nesrazmera između napadačevog dobra i dobra koje se brani • Za razliku od krajnje nužde napadnuti nije u obavezi da se defanzivno brani ili spasava bekstvom.

Primer nužne odbrane • Nužna odbrana vrlo često u praksi dolazi u pitanje kod prekršaja koji se sastoje u svađama i tuči. • Okrivljeni se uobičajeno brane da su u svađu ili tuču uvučeni bez svoje krivice, protivpravnim napadom suprotne strane, te da su u tuči učestvovali samo odbijajući napade protivnika. Najčešći je slučaj da jedna strana daje povod za tuču, a prilikom tuče svaka strana istovremeno odbija napade protivnika ili se nalazi u protipravnom napadu, te se tada ne može govoriti o nužnoj odbrani. Ваш пример?

Primena sile i pretnje: dvostruki značaj u prekršajnom pravu • Ukoliko je metod izvršenja samog prekršaja od strane učinioca, upotreba sile i pretnje mogu imati uticaja na težinu izvršenog prekršaja i samo odmeravanje kazne za počinioca. • Osnov za isključenje odgovornosti ili prekršaja- ukoliko su primenjene nadležni organ odlučuje da li je takav izvršilac uopšte kriv za izvršenje prekršaja, odnosno da li se i postojanje samog prekršaja može isključiti.

Sila Predstavlja upotrebu fizičke snage od strane nekog čoveka prema nekom drugom licu da bi se to lice prinudilo da nešto učini ili neučini. § Razlikujemo apsolutnu i kompulzivnu silu: - Apsolutna sila- usled čije primene lice na kom se sila demonstrira nema mogućnost da donese svoju odluku ili je po svojoj volji realizuje. - Kompulzivna sila- lice ima mogućnost da donese odluku, ali je pod dejstvom sile ta njegova odluka bila iznuđena a ne samostalna i voljna.

Pretnja • Predstavlja izjavu nekog lica kojоm se drugom licu predočavа nanošenje nekog zla, a na osnovu čega to lice donоsi iznuđenu odluku. • Predočeno zlo ne mora biti ostvarivo ili realno postojećе, niti mora postojati namera da se onо stvarno i primenidovоljna je činjenica da je onaj kome je zaprećеno to zaista ozbiljno shvatio mogućnost.