Razbatinjenje nunih naslednika Iskljuenje iz prava na nuni

Razbaštinjenje nužnih naslednika Isključenje iz prava na nužni deo Lišenje potomaka iz prava na nužni deo Ø Ø Doc. dr Tamara Đurđić-Milošević

Razbaštinjenje nužnih naslednika Razbaštinjenje nužnog naslednika (exheredatio) je uskraćivanje nužnom nasledniku prava na nužni deo, u zakonom predviđenim slučajevima, na osnovu zaveštaočeve volje izražene u formi zaveštanja. � Dva vida razbaštinjenja (u zavisnosti od razloga razbaštinjenja i kruga lica koja mogu biti razbaštinjena): 1) isključenje nužnih naslednika iz prava na nužni deo 2) lišenje potomaka prava na nužni deo � Razbaštinjenje nužnih naslednika ne nastupa po sili zakona, već voljom zaveštaoca izraženoj u zaveštanju/suštinska razlika u odnosu na nedostojnost nasleđivanja; �

Isključenje iz prava na nužni deo Ø q § § o Isključenje iz prava na nužni deo- testamentarno raspolaganje kojim se uskraćuje nužni deo nužnom naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o zaveštaoca (čl, 61 st. 1 ZON); Dva uslova punovažnog isključenja: postojanje zakonom predviđenih razloga za isključenje postojanje zaveštaočeve namere razbaštinjenja (animus exheradandi) Razlozi za isključenje : teže ogrešenje o ostavioca povredom neke zakonske i moralne obaveze; Prilikom ocene postojanja razloga isključenja, ispituju se dva elementa: Objektivni element- povreda zakonske ili moralne obaveze (npr. uvredljiv odnos prema ostaviocu, zanemarivanje dece i sl. ) Subjektivni element – teže ogrešenje o ostavioca; Najtipičniji primeri težeg ogrešenja o ostavioca do kojih odlazi kršenjem neke zakosnke ili moralne obaveze su: uvredljivo i grubo ponašanje prema ostaviocu, umišljajno izvršenje krivičnog dela prema ostaviocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, i odavanje neradu i nepoštenom životu (čl. 61 ZON);

Isključenje iz prava na nužni deo � � � Animus exheredandi: zaveštalac mora u zaveštanju na nesumnjiv način da izrazi svoju nameru da nekog nužnog naslednika razbaštini (izričito ili prećutno); Merodavan momenat za ocenu postojanja razloga isključenja: prema ZON (čl. 62. st 3), osnov za isključenje mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Međutim, treba napraviti razliku između trajnih i trenutnih razloga isključenja; trajni razlozi kao osnov isključenja moraju postojati i u trenutku sačinjavanja zaveštanja i u trenutku ostaviočeve smrti (npr. odavanje neradu i nepoštenom životu); u ostalim slučajevima, razlozi isključenja moraju postojati u momentu sačinjavanja zaveštanja (u suprotnom, ostavlja se mogućnost kažnjavanja u prazno, za ponašanje koje će možda u trenutku otvaranja nasedstva uslediti). Teret dokazivanja – leži na onoj strani koja se poziva na isključenje kao na svoju prednost; Pravne posledice isključenja iz prava na nužni deo (koje može delimično ili potpuno) - fikcija da je isključeno lice umrlo pre ostavioca;

Lišenje potomaka iz prava na nužni deo Lišenje iz prava na nužni deo (exheredatio bona mente) je zaveštaočevo testamentarno raspolaganje kojim on svom potomku, koji je prezadužen ili rasipnik, uskraćuje pravo na nužni deo u korist njegovih potomaka; � Cilj ove ustanove jeste da se zaštite interesi ostaviočevih potomaka; � Dve pretpostavke: § postojanje zakonom predviđenih razloga lišenja § animus exheredandi; � Razlozi lišenja: 1) prezaduženost ili rasipništvo na strani potomka koji se lišava; 2) lišeni potomak mora da ima maloletne reprezentante, odnosno punoletne reprezentante nesposobne rad, koji nemaju nužnih sredstava za život; � Merodavan momenat za ocenu postojanja razloga za lišenje je momenat smrti ostavioca; � Posledice lišenja: za lišeno lice se uzima kao da je umrlo pre zaveštaoca i na njegovo mesto dolaze njegovi potomci i nasleđuju ostavioca po pravu predstavljanja; �

Povreda i zaštita nužnog dela

Povreda nužnog dela � � § § § Nužni deo je povređen ako je vrednost nužnog dela veća od vrednosti onoga čime je nužni naslednik namiren. Zakonska definicija: „Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela“ (čl. 42 ZON); Ova deifnicija je nepotpuna, jer ne uzima u obzir da nužni deo može biti namiren i kroz zakonski nasledni deo; Delimična i potpuna povreda nužnog dela Nužni naslednik može biti namiren : kao zakonski ili testamentarni naslednik kroz alikvotni deo / kroz alikvotni deo sa teretom (tri situacije) kao legatar kroz legat / kroz legat sa teretom (tri situacije) kao poklonoprimac

Zaštita nužnog dela Povredom nužnog dela obligacionopravne prirode nastaje obligacioni odnos; � Dužnici nužnog naslednika: § testamentarni naslednici i legatari; � Unutrašnji odnos - duguju novčanu protivvrednost nužnog dela srazmerno delu zaostavštine koji su dobili po osnovu testamenta; � Spoljašnji odnos - solidarna odgovornost do visine vrednosti koju su dobili po osnovu testamenta /pravo na regres; � Redosled namirenja nužnog dela - određuje zaveštalac kao izraz slobode testiranja; � Privilegovani legat � Posredni i neposredni legati: � Poklonoprimci ostavioca: § Kada je vrednost onoga što je pripalo testamentarnim naslednicima i legatarima nedovoljna za namirenje nužnog dela, nužni naslednik se namiruje od poklonoprimaca; Ovo pravilo je imperativnog karaktera; § Redosled po kojem poklonoprimci odgovaraju za nužni deo obrnut je od redosleda po kome su pokloni učinjeni; �

Zaštita nužnog dela � � Povreda nužnog dela naslednopravne prirode-dolazi do smanjenja zaveštajnih raspolaganja, a ako to nije dovoljno za namirenje nužnog dela, onda i dolazi do povaraćaja poklona; Ostaviočeva testamentarna raspolaganja smanjuju se srazmerno- to znači da posle namirenja nužnog naslednika umanjene kvote testamentarnih naslednika moraju da sadrže onu proporciju koju je predvideo zaveštalac / ovo pravilo je dispozitivne prirode, jer zaveštalac može predvideti drugačiji način namirenja nužnog dela; Ako je zaveštalac predvideo više legata i naredio sa neki od njih ispuni pre drugih to je privilegovani legat, i smanjuje se samo ukoliko vrednost ostalih testamentarnih raspolaganja nije dovoljna za namirenje nužnog dela; Vraćanje poklona-obrnutim redosledom od reda kojim su pokloni činjeni. Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno;

Zaštita nužnog dela � � � Zaštita nužnog dela ostvaruje se u ostavinskom ili parničnom postupku, podnošenjem tužbe. Kada je nužni deo obligacionopravne prirode- tužba za isplatu novčanog potraživanja/rok tri godine - računa se od proglašenja testamenta ako je nužni deo povređen testamentarnim raspolaganjima, odnosno od smrti ostavioca, ako je nužni deo povređen poklonima; Ukoliko nužni deo ima naslednopravnu prirodu podnosi se tužba sa smanjenje zaveštajnih raspolaganja , u roku od tri godine od proglašenja testamenta, a tužba za povraćaj poklona u roku od tri godine od ostaviočeve smrti. Rokovi su objektivni i prekluzivni; Nužni deo se može štititi i prigovorom defanzivne redukcije; Nasledivost prava na nužni deo-relativno nasledivo u srpskom pravu (ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima u roku od šest meseci od njegove smrti.

Zaštita nužnog dela Zaštita prava na nužni deo se takođe može se ostvariti: � isticanjem diskvalifikacionih prigovora (nepostojanje nasledniak u vreme otvaranje nasleđa, nesposobnost ili neodstojnost za nasleđiavnje, ispunjenost uslova za isključenje iz nasleđa ili za lišenje nužnog dela) � pobijanjem zaveštanja; � uračunavanjem poklona i isporuka u zakonski nasledni deo i nužni deo; � isticanjem prigovora neosnovanog isljučenja ili lišenja nužnog dela; �

Isključenje i lišenje iz prava na nužni deo -primeri� Primeri (Praktikum za nasledno pravo, N. Stojanović, Niš, 2008, str. 63 -70. ) Primer 1. � Emilija Antić je svojoj dugogodišnjoj i vernoj prijateljici, Zori Avramović, poklonila plac (površine 15 ari), u svom rodnom mestu. Ugovorom o poklonu je, takođe Emilija, duboko nezadovoljna ponašanjem svoje kćeri, nju isključila iz nasledja, navodeći kao razlog za to odavanje nemoralnom životu i neukazivanje potrebne pažnje njoj, kao majci. Nedugo zatim, Emilija Antić je umrla. � � Pitanje: Da li će klauzula o isključenju iz nasleđa u ugovoru o poklonu, proizvesti pravno dejstvo?

Isključenje i lišenje iz prava na nužni deo -primeri. Primer 2 � Otac je duboko pogođen ponašanjem svog sina jedinca, manifestovanim kroz agresivno postupanje prema članovima porodice i uskraćivanju pomoći u toku njegove duge bolesti, odlučio da ga razbaštini. Sin, saznavši to, fizički je napao oca i posvađao se sa njim. Nekoliko meseci pred smrt, zaveštalac se pomirio sa svojim sinom. � Pitanje: Da li će u konkretnom slučaju odredba u zaveštanju o isključenju iz nasleđa proizvesti dejstvo? �

Isključenje i lišenje iz prava na nužni deo -primeri. Primer 3 � Aleksa Savić, duboko pogođen rasipničkim ponašanjem svoje supruge i sina, odlučio je da ih liši nasleđa. Supruga je od poroda imala još duševno obolelu kći, nesposobnu za privređivanje, iz prethodnog braka, a sin punoletne i potpuno poslovno sposobne blizance. Zaveštalac je suprugu lišio nasleđa delimično, a sina u potpunosti. � � Pitanja: Da li će proizvesti dejstvo odredba u zaveštanji kojom se lišava nužnog dela supruga zaveštaoca? Da li će nužni deo sina pripasti njegovom porodu? Pod pretpostavkom da je lišenje sina punovažno, kakva je pravna sudbina isporuka ostavljenih njemu pre lišenja prava na nužni deo?

Isključenje i lišenje iz prava na nužni deo -primeri� � � Primer 4. (Priručnik za nasledno pravo, O. Antić, D. Đurđević, Beograd, 2009, str. 114); Posle smrti supruge sa kojom je imao dvoje dece Primus je oženio Sekundu. Primusov sin Tercijus se nije slagao sa svojom maćehom, a prilikom jedne svađe sa maćehom on ju je udario nekoliko puta staklenom flašom, nanevši joj teške telesne povrede, zbog čega je krivično osuđen. Razočaran ponašanjem svoga sina, Primus je napisao testament kojim ga isključuje iza prava na nužni deo. Pošto je izdržao kaznu u maloletničkom zatvoru, Tercijus se ponašao normalno i nije više dolazio ni sa kim u konfliktne situacije. Posle primusove smrti u julu 1996. godine, Sekunda, i Primusova ćerka Septimija su tražile da im se dodeli celokupna zaostavština, a da se Tercijus isključi iz prava na nužni deo. U postupku pred sudom Tercijusov advokat je istakao da ovde nema mestu isključenju pošto po ZON-a razlog za isključenje mora postojati u vreme ostaviočeve smrti, što ovde nije slučaj. Pitanje: Da li je osnovan zahtev za isljučenje iz prava na nužni deo? Da li bi rešenje bilo isto da je primus umro dva meseca ranije?

Ostvarivanje i zaštita prava na nužni deo Primer 5 (Praktikum za nalsedno pravo, N. Stojanović, Niš, 1998, str. 52) � Bogoljub Miljković je , za jedinog naslednika zaveštanjem odredio svoga sina Darka. Takođe, on je svom prijatelju, Veljku Vučkoviću, ostavio, na ime isporuke, odgajivačnicu pasa (šarplaninca), sa celokupnim inventarom. Unuku, od ranije preminule kćeri, nije zaveštao ništa, navodeći da u izjavi poslednje volje, da je on već dovoljno materijalno obezbeđen. U postupku za raspravljanje zaostavštine iza pokojnog Bogoljuba Miljkovića, unuk, ne poštujući dedinu želju, zahteva namirenje nužnog dela. Nesrećnim slučajem, međutim, on gubi život, a njegovi naslednici (supruga i kći) zahtevaju od suda namirenje nužnog dela, iza pokojnog unuka ostavioca. � Pitanje: Da li oni imaju pravo na to? �

Ostvarivanje i zaštita prava na nužni deo Primer 6 (Praktikum za nalsedno pravo, N. Stojanović, Niš, 1998, str. 52) � Nenad Borisavljević je, dve godine posle smrti svoje supruge Olivere, odlučio da zaključi novi brak. Stan, koji je otkupio u međuvremenu, od trenutka otvaranja nasleđa svoje supruge, do zasnivanja nove bračne zajednice, odlučio je da proda i dobijeni novac pokloni svojoj supruzi, na ime kupovine kuće. Kao jedini vlasnik tog stambenog objekta, pojavljuje se samo druga surpuga. Nedugo zatim, Nenad Borisavljević umire, ostavivši za sobom zaostavšzinu neznatne vrednosti. Kći ostavioca, kao njegov naslednik, traži namirenje svog nužnog dela. � Pitanja: Koja su prava kćeri ostavioca? �

Sudska praksa: � � „Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja, a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno“. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1131/2002, od 28. marta 2002); „Izjava testatora o isključenju nužnih naslednika nema pravnog dejstva u slučaju kada u vreme sastavljanja testamenta nije postojao nijedan od zakonskih razloga za njihovo isključenje iz nasleđa“ (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 212/86); „Zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasleđa ako se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga, ako je sa umišljajem počinio neko teže krivično delo prema njemu, njegovom bračnom drugu, detetu ili roditelju, ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje vlasti, nezavisnosti i sl. “, (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4256/98, od 12. maja 1999. godine); „Iako su utvrdili da ponašanje tuženih prema ocu ima karkter uvredljivog ponašanja, nižestepeni sudovi su na osnovu detaljne analize ukupnih odnosa između tuženih i ostavioca i odnosa samog ostavicoa prema tuženima, kao sinovima, pravilno zaključili da se u ponašanju tuženih nisu stekli razlozi za isključenje iz nasleđa. Da bi se isključenje iz nasleđa smatralo opravdanim, neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanjeo baveza prema ostaviocu, što se ocenjuje u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja uz uslov postojanja skrivljenog ponašanja“ (Odluka Vrhovonog suda Srbije, Rev 2444/93)

Sudska praksa: � � � „Kada je povređen nužni deo, a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela, onda u tom slučaju u smislu čl. 34 u vezi sa čl. 40 ZON nužni naslednik može da traži da se izvršen poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. “ (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4051/98, od 9. novembra 1999. godine); „Kada je povređen nužni deo, prvo se smanjuju raspolaganja testamentom, pa ukoliko nužni deo ne bi tome bio podmiren, onda se vraćaju pokloni“. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 9567/95, od novembra 1995. godine); „Rok za podnošenje tužbe radi smanjenja testamentarnih raspolaganja vraćanjem poklona zbog povrede nužnog dela je prekluzivnim ne zastarni, pa se na njega pazi po službenoj dužnosti, a u slučaju isteka roka tužba se odbacuje. Ovaj rok se održava ne samo podnošenjem tužbe, nego i postavljanjem zahteva za redukciju testamenta u ostavinskom postupku. “ (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 115/94, od 7. avgusta 1994. godine)