PO EMU SE DAROVITA DECA RAZLIKUJU OD NEDAROVITE

PO ČEMU SE DAROVITA DECA RAZLIKUJU OD NEDAROVITE? Kategorija Karakteristike Neki konkretni primeri Izuzetna sposobnost brzina i razvojna naprednost u za ovladavanje ovladavanju znanjima i veštinama nekim domenom domena samostalnost u ovladavanju znanjima i veštinama domena naučio da čita oko 4. godine, bez eksplicitnog Specifičan odnos prema datom domenu (odnosi se na motivacione kvalitete i stil učenja) • otvorenost i prijemčivost za domen • intrinzička „žudnja da se ovlada domenom“ • strastvena („opsesivna“) interesovanja • samosvojan stil učenja • potpuno je ushićen i topi se od miline kada čuje muziku • po dolasku iz škole, pre no što uradi bilo šta drugo, trči da sa ocem odigra partiju šaha • pričitavši sve dečje knjige o Staroj Grčkoj, počinje da čita ozbiljnije istorijske izvore • radi dugo, bez pauze, uglavnom na podu, ne reaguje na sugestiju da pojača osvetljenje i da se premesti na „udobnije“ mesto, odnosno da prekine rad i nastavi kasnije neće da kompromituje kvalitet rada zbog zadatog roka i radi kao da rok ne postoji, dok sam nije zadovoljan rezultatom Specifična slika o sebi i socijalna pozicija doživljaj drugačijosti realna različitost od vršnjaka nalazi da su uobičajene igre sa loptom dosadne i Specifičan profil ličnosti i socijalnog funkcionisanja emocionalna i moralna osetljivost nezavisnost od socijalne podrške i pati zbog ljudske sebičnosti i nerazumnosti i danima Druge specifičnosti • potiče iz stimulativne, obogaćene odobravanja, nekonformizam, asertivnost sredine, usmerene na dete podučavanja sam otkriva načine da prikaže dubinu (perspektivu), principe animacije crteža pokušava da privoli ostalu decu da organizuju „olimpijske igre“; uspeva, ali vremenom nalazi da ostala deca proizvoljno menjaju ili nedosledno primenjuju pravila, što mu kvari uživanje u igri duma nad svetskim političkim i ekološkim problema diskutuje sa nastavnikom i po potrebi ga ispravlja, ne uzima njegov autoritet zdravo za gotovo • roditelji mu nabavljaju knjige, vode ga na edukativne izlete, prilagođavaju svoj raspored potrebama deteta

PO ČEMU SE DAROVITA DECA RAZLIKUJU MEĐU SOBOM? Karakteristike Status karakteristika Dimenzije različitosti Neki konkretni primeri IZUZETNA SPOSOBNOST brzina, razvojna naprednost SUŠTINA DAROVITOSTI → po definiciji su prisutne kod sve darovite dece ALI ispoljavaju se u različitim domenima i kroz različite vrste izuzetnih postignuća domen darovitosti nivo darovitosti kreativni potencijal i sklonost kreativnosti uzrast stepen aktualizacije sposobnosti jedno dete je izuzetno po tome što sa 4 godine čita, drugo po tome što na tom uzrastu svira i improvizuje verbalna darovitost se na uzrastu od 4 -5 godina manifestuje kao sposobnost čitanja, a kasnije na druge načine dete može da ima visok IQ, ali relativno nisko postignuće u školi IZDANCI I PRATIOCI IZUZETNE SPOSOBNOSTI → izvorno su, po iskustvu, prisutne kod sve darovite dece ALI • pod dejstvom sredine, tj. specifičnog iskustva (u porodici, u školi. . . ) mogu da se transformišu kvantitativno i kvalitativno, ka pozitivnim, ili ka negativnim ishodima • stepen očuvanosti i kultivisanosti unutrašnje motivacije • profil interesovanja • autentičnost i aktualizacija selfa. . . bez adekvatnog usmeravanja, dete može da razvije parališući perfekcionizam, ili upravo suprotno, ideju da sve može da prođe neka darovita deca imaju vrlo rigidna, druga, pak, vrlo divergentna interesovanja u zavisnosti od načina vaspitanja i ukupnih okolnosti, dete može da insistira na svojoj različitosti (jedna krajnost), da gradi „lažni self“ kojim negira različitost (druga krajnost), ili da izgradi autentičan self i pozitivan self-koncept • KORELATI IZUZETNE SPOSOBNOSTI → više/češće su prisutne kod darovite nego kod nedarovite dece ALI • nisu nužno prisutne kod svakog darovitog deteta • drugačiji (atipičan) profil ličnosti • drugačije (atipične) porodične prilike • zdravstveno stanje i postojanje hendikepa • kulturna pripadnost. . . dete može biti povučeno i stidljivo i/ili više usmereno na socijalne odnose i socijalnu podršku dete može poticati iz nestimulativne i/ili problematične sredine • dete može biti izuzetno sposobno u jednom domenu, a istovremeno imati hendikep ili teškoće u nekom drugom i samostalnost u ovladavanju znanjima i veštinama određenog domena SPECIFIČAN ODNOS PREMA DOMENU I “DAROVITI SELF” • otvorenost i prijemčivost za domen, intrinzička „žudnja da se ovlada domenom“, strastvena interesovanja, samosvojan stil učenja doživljaj drugačijosti i realna različitost od drugih LIČNOST I PORODIČNO ZALEĐE emocionalna i moralna osetljivost nezavisnost od socijalne podrške i odobravanja, nekonformizam, asertivnost • stimulativna, obogaćena sredina

TIPOVI DAROVITIH UČENIKA PREMA DŽORDŽU BETSU I MORIN NAJHART (Betts & Neihart, 1988) PROFIL/TIP darovitog deteta ŠTA DOŽIVLJAVA, KAKO SE OSEĆA? ŠTA ISPOLJAVA, KAKO SE PONAŠA? KAKO GA OPAŽAJU ODRASLI I VRŠNJACI? uspešno po svim spoljnim parametrima dobro prilagođeno: postiže visoke rezultate na testovima sposobnosti i postignuća, ispunjava očekivanja roditelja i nastavnika, integrisano u socijalne grupe, ima pozitivan self-koncept pozitivna slika o sebi počiva na priznanju drugih, ekstrinzički motivisano, zavisno odgovrno, anksiozno, samokritično, perfekcionistički nastrojeno prkosno ili „izazivač“ visoko kreativno sklono da se suprotstavlja sistemu i izaziva autoritete, nestrpljivo retko dobija bilo kakvo priznanje za svoj talenat frustrirano izostankom afirmacije i konfliktnim odnosima sa nastavnicima i roditeljima može pleniti svojim humorom, ali i odbijati sarkazmom prikriveno ili blokirano nesigurno, anksiozno, zbunjeno, želi da bude prihvaćeno usled potrebe da bude prihvaćeno u vršnjačkoj grupi, ‘potiskuje’ svoje sposobnosti otpadnik ogorčeno i kivno bes može biti okrenut spolja - ka sistemu koji ne odgovara na detetove potrebe, ili ka sopstvenoj ličnosti najčešće ima interesovanja koja nisu u sferi redovnog školskog programa i za koja ne dobija dovoljnu podršku dvostruko posebno (dvostruko etiketirano) pored izuzetne sposobnosti, poseduje neki fizički ili emocionalni hendikep, ili teškoće u učenju frustrirano nesposobnošću da ispuni sopstvena očekivanja obeshrabreno i bespomoćno, što se može manifestovati kroz nestrpljivost, tvrdoglavost i omalovažavanje zadatka samostalno nezavisno, a ipak prihvaćeno ima pozitivan self-koncept vođeno intrinzičkom motivacijom i jasnom idejom o tome šta predstavlja njegov cilj spremno da u procesu učenja preuzima rizike i prihvati i prevaziđe povremene neuspehe

ODLIKE I POTREBE UČENIKA PROBLEMI U ŠKOLOVANJU DAROVITIH UČENIKA DAROVIT UČENIK → ŠKOLA TREBA DA PONUDI/OBEZBEDI UMESTO TOGA, ŠKOLA NAJČEŠĆE → MOGUĆI „OBRAZOVNI ISHODI“ zna više i razvojno je napredan u domenu darovitosti brže uči i bolje razume pravila/principe domena uči relativno samostalno, uz manje podrške i podučavanja priliku da brže prođe kroz osnovno gradivo složenije i nerutinske zadatke priliku za samostalan rad i istraživanje zadatke koji su bliski onome što rade stručnjaci iz datog domena voli da uči: traži više informacija, „žudi da ovlada“ domenom zna šta voli da uči: ima strastvena interesovanja zna kako voli da uči: ima svoj preferirani stil učenja teži izvrsnosti: ima visoka očekivanja priliku da uči iz kompetentnih i raznolikih izvora informacija priliku da sledi svoja interesovanja fleksibilne vremenskoprostorne uslove za učenje divergentni zadatke podršku, podsticaj i usmeravanje u dostizanju izvrsnosti ne postavlja dovoljno izazova postavlja previše restrikcija u pogledu toga - šta se uči (samo ono što je u „planu i programu“) - kako se uči - šta su indikatori naučenosti (sposobnost reprodukcije gradiva) ne pomaže učeniku da zadovolji i kultiviše svoju intrinzičku motivaciju: - usmerava učenika ka dovoljnoj kompetentnosti, umesto ka izvrsnosti; - okreće ga spoljnim izvorima motivacije učenik se dosađuje i razvija negativan stav prema školi učenik je upućen na to da traži druge (neadekvatne? ) izvore stimulacije intrinzička motivacija je oslabljena ili urušena učenik počinje da postavlja sebi neadekvatno niska očekivanja učenik nema priliku da izgradi radne navike učenik razvija parališući perfekcionizam učenik ne razvija i ne aktualizuje svoje sposobnost ne uzima informacije i pravila zdravo za gotovo, postavlja pitanja, ne konformira se drugačiji je od većine dece i to zna i oseća nastavnika koji svoj autoritet gradi na ekspertizi, a ne na poziciji moći doživljaj da se njegove izuzetne sposobnosti vide, cene i podržavaju priliku da komunicira sa svojim mentalnim vršnjacima zahteva poslušnost, insistira na konformiranju, ne toleriše „pametovanje“ ne priznaje izuzetnost insistira na konceptu „vršnjaka“ kao osobe istog uzrasta, a ne kao osobe sličnog kognitivnog profila učenik se ne uči sublimaciji i konstruktivnom samoizražavanju, već tome da ne treba da se izražava uopšte, ili da to čini ne uzimajući u obzir druge učenik teško može da razvije autentični self

TIP darovitog deteta ŠTA MU JE POTREBNO? uspešno da uočava nedostatke da ima izazov da preuzima rizike da vežba asertivnost autonomija pomoć da prevaziđe dosadu adekvatan kurikulum prkosno ili „izazivač“ da se poveže sa drugima da nauči da bude taktičan, fleksibilan, samosvestan, prihvatajući i da uspostavi samokontrolu da njegova kreativnost bude podržana struktura i obostrana doslednost u poštovanju strukture prikriveno ili blokirano sloboda da donosi odluke da bude svestan konflikata i svojih osećanja da njegove sposobnosti budu podržane da bude sa drugom darovitom decom informacije o karijeri i fakultetima Samoprihvatanje otpadnik individualizovani program intenzvna podrška alternative (nove prilike) savetovanje (individualno, grupno, porodično) intervencije usmerene na popravljanje veština dvostruko posebno (dvostruko etiketirano) prebacivanje naglaska na detetove jake strane veštine prevladavanja savetovanje grupa podrške sastavljena od darovite dece samostalno zalaganje za njegove potrebe fidbek (povratna informacija) facilitacija podrška za preuzimanje rizika odgovarajuće prilike i mogućnosti

OSNOVNA OBRAZOVNA REŠENJA (VIDOVI PODRŠKE) ZA DAROVITE UČENIKE Naziv rešenja Opis (priroda rešenja) Oblici Izdvajanje (Grupisanje po sposobnostima) primarno podrazumeva da dete uči u posebnom okruženju, u grupi učenika jednakih sposobnosti treba da predstavlja osnovu za druga dva rešenja, tj. za „napredno učenje“ (ubrzano i/ili obogaćeno) grupisanje po sposobnostima u obavljanju nekih aktivnosti povremeno „uzimanje darovitih učenika iz redovne nastave“ i njihovo okupljanje u jednu grupu (pull-out program) specijalna odeljenja specijalne škole Ubrzavanje (Akceleracija) primarno podrazumeva da dete ubrzano prelazi gradivo i završava program, pri čemu ubrzavanje može biti umereno, ili radikalno često podrazumeva i da dete uči u okruženju svojih mentalnih vršnjaka (bez obzira na uzrast) često ne podrazumeva da dete uči po posebnom programu za darovite (već isti program prelazi brže) raniji upis (u školu ili na fakultet) dvojni upis (paralelno pohađanje dve škole ili dva nivoa školovanja) preskakanje razreda ubrzavanje u pojedinim predmetima kompaktiranje kurikuluma (izostavljanje delova gradiva koje je učenik već savladao) teleskopiranje kurikuluma (ubrzano izlaganje delova gradiva) pohađanje naprednih letnjih ili popodnevnih programa pohađanje nekih visokoškolskih kurseva Obogaćivanje i diferencija kurikuluma primarno podrazumeva da dete uči po posebnom-proširenom programu, koji treba da obezbedi dodatna, kompleksnija i kognitivno provokativnija obrazovna iskustva najčešće podrazumeva da dete uči unutar grupe osoba istog uzrasta, manje ili više heterogene po sposobnostima može se sprovoditi izvan, ili u okviru redovne nastave VAN REDOVNE NASTAVE: slobodne aktivnosti (sekcije) dodatna nastava istraživačke stanice, seminari, letnji kampovi i sl. U REDOVNOJ NASTAVI, NESPECIFIČNO: korišćenje audio-vizuelnih materijala u nastavi edukativni izleti i posete različitim institucijama gostujući predavači U REDOVNOJ NASTAVI, SPECIFIČNO ZA DAROVITE: korišćenje naprednijih udžbenika samostalan istraživački rad

OSNOVNA OBRAZOVNA REŠENJA (VIDOVI PODRŠKE) ZA DAROVITE UČENIKE (nastavak) Naziv rešenja Najčešće izricano pro Najčešće izricano contra Zakonski okvir i aktuelna praksa kod nas Psihološki nalazi i preporuke Izdvajanje prilika da dete dobije odgovarajuću kognitivnu i socijalnu stimulaciju potpiruje elitizam protivno ideji inkluzije mogućnost pohađanja specijalizovane škole i uključivanja u specijalno odeljenje specijalizovane škole ne okupljaju samo darovitu decu ima značajne pozitivne efekte na postignuće ALI predstavlja socio-emocionalni izazov za neke učenike i ne preporučuje se svoj darovitoj deci Ubrzavanje (Akceleracija) ekonomično, uvek primenljivo jedino adekvatano rešenje za izuzetno darovitu decu tera dete da prerano sazri i ugrožava pravo na „bezbrižno detinjstvo“ praktikuju se samo neki oblici umerene akceleracije: raniji upis u školu, paralelno pohađanje dve škole i raniji upis na umetničke fakultete zakonom je dozvoljeno i preskakanje razreda, ali ono u praksi predstavlja presedan nedovoljno se koristi, treba da bude rutinsko rešenje za izuzetno darovitu decu treba dozvoliti različite oblike akceleracije dobro pripremljena, donosi najizrazitiju akademsku i ličnu dobit ALI naša sredina verovatno manje otvorena za ovaj vid „štrčanja“ zahteva obuhvatnu i kompetentnu procenu spremnosti za akceleraciju ispunjava svoj smisao samo ako uključuje ili otvara prostor za obogaćivanje Obogaćivanje saglasno sa idejom inkluzije nikom ne bode oči i nema previše rizika zahteva veći angažman nastavnika može da znači sve i svašta češće se praktikuje obogaćivanje van redovne nastave, nego izvođenje diferencirane ili individualizovane nastave sa darovitim učenikom saglasno sa potrebama i načinom učenja darovitih učenika ALI opasnost da se svede na irelevantnu, nesistematičnu i neizazovnu dopunu za darovite se preporučuje najviši vid obogaćivanja (tip III), gde učenik preuzima ulogu profesionalca iz neke oblasti

TIP darovitog deteta ŠTA (KOJI VID PODRŠKE) TREBA DA MU SE OBEZBEDI U ŠKOLI? uspešno ubrzani i obogaćeni kurikulum kompaktirano učenje (sa pretestiranjem) vreme za lična interesovanja produbljeno proučavanje gradiva prilika da bude sa mentalnim vršnjacima mentorstvo razvijanje veština nezavisnog učenja savetovanje u vezi sa karijerom i izborom fakulteta prkosno ili „izazivač“ tolerancija smeštanje kod odgovarajućeg nastavnika rad na razvoju kognitivnih i socijalnih veština direktna i jasna komunikacija sa detetom dozvola da doživi i izrazi različita osećanja produbljeno proučavanje gradiva mentorstvo građenje samocenjenja ugovorni sistemi prikriveno ili blokirano prepoznavanje i smeštanje u odgovarajuću grupu, uz dozvolu da povremeno „uzme predah“ od programa za darovite model ostvarene osobe istog pola sa kojom može se da poistoveti kontinuirano informisanje o karijeri i studijama otpadnik • dijagnostičko testiranje • grupno savetovanje za mlađe učenike • netradicionalne veštine učenja dvostruko posebno (dvostruko etiketirano) savetovanje resursi koji su detetu potrebni dovoljno vremena da bude sa vršnjacima alternativna iskustva učenja započinjanje istraživanja i ispitivanja samostalno dozvola za razvoj dugoročnog, integrisanog plana učenja ubrzani i obogaćeni kurikulum uklanjanje vremenskih i prostornih ograničenja kompaktirano učenje sa pretestiranjem produbjeno proučavanje gradiva • produbljeno proučavanje gradiva • mentorstvo • alternativna iskustva učenja, van učionice mentorstvo dvostruki upis ili raniji prijem na studije zaobilaženje tradicionalnih školskih pravila i regulativa savetovanje i informisanje u vezi sa karijerom i studijama