MIKROPROCESOR Mikroprocesor CPU je mozak raunara Smeten je

MIKROPROCESOR Mikroprocesor (CPU) je mozak računara. Smešten je na osnovnoj ploči unutar kućišta računara. Upravlja radom celog sistema. Zadužen je za izvršavanje aritmetičkih i logičkih operacija. Procesor definiše tip računara.

MIKROPROCESOR

MIKROPROCESOR Mikroprocesor se ubacuje u donji deo plastičnog kućišta a kontakti se pomoću tankih žičica povezuju sa nožicama(pinovi ma) kućišta.

MIKROPROCESOR Najvažnija osobina procesora je brzina. Ona se meri jedinicom koja se naziva MIPS i označava milion instrukcija u sekundi. Ona zavisi od više parametara kao što su: interni keš, v dužina procesorske reči, v učestalost časovnika, v širina magistrale. PROCESORSKA REČ je binarna reč (zapisana kao niz 0 i 1) koja se jednovremeno prenosi i obradjuje u mikroprocesoru. Ona danas iznosi 32 ili 64 bita. Svaki PC sadrži interni časovnik (radni takt) koji radi odredjenom brzinom. Inverzna vrednost vremenskog trajanja takta se naziva UČESTALOST ili frekvencija ČASOVNIKA i izražava se u MHz (megaherc) i GHz (gigaherz). Što je frekvencija veća, povećava se brzina kojom mikroprocesor izvršava naredbe kao i broj naredbi koji se mogu izvršiti u istom vremenu. Danas ona iznosi 1. 7 GHz, 2. 4 GHz, 3. 4 GHz i više. v

STRUKTURA CENTRALNOG PROCESORA

MIKROPROCESOR Postupak izvršavanja programa započinje učitavanjem programa i potrebnih podataka iz sekundarne memorije ili periferijskih uredjaja u primarnu memoriju. Kada se podaci i naredbe učitaju u memoriju (RAM), procesor za svaku instrukciju obavlja sledeće korake: 1. prihvata naredbu iz memorije i odredjuje njeno značenje, 2. čita podatak, ako se to zahteva u naredbi; ovaj podatak se naziva i OPERAND jer se nad njim obavlja aritmetička ili logička operacija, 3. izvršava naredbu, 4. upisuje rezultat obrade u memoriju ili u odgovarajuću perifernu jedinicu. UPRAVLJAČKA (KONTROLNA JEDINICA – CU) - upravlja tokom izvršavanja naredbi programa, - uskladjuje rad svih delova računara.

MIKROPROCESOR OBRADNA JEDINICA (ALU) - sadrži elektronska kola koja mogu da realizuju sve mašinske naredbe obrade računara. REGISTRI - interna memorija centarlnog procesora Sadržaj registra se naziva REČ, a veličina reči je broj bitova koji mogu da se istovremeno obradjuju. Računar zasnovan na mikroprocesoru naziva se MIKRORAČUNAR. Prvi mikroprocesor je napravljen 1971. godine u američkoj firmi INTEL. Danas se najčešće koriste procesori AMD Athlon 64, INTEL Celeron i INTEL Pentium 4. Sve češće se danas u računare ugradjuju i procesori sa dva jezgra, gde se spajanjem dva već postojeća procesora dobijaju veće brzine. Ti procesori nose oznaku DUAL CORE.