INTERNA REVIZIJA Dr edomir Gligoric prof Predmet Finansijska

(INTERNA) REVIZIJA Dr Čedomir Gligoric, prof. Predmet: Finansijska analiza i interna revizija Beogradska Akademija poslovnih i umetnickih strukovnih studija

2. VREDNOVANJE BILANSNIH POZICIJA I REVIZIJA • Jedna od najvažnijih stavki koje predstavlja predmet revizije je utvrđivanje dosledne primene računovodstvenih politika i pravila priznavanja i vrednovanja bilansnih pozicija. • U tom smislu, osnovni zadaci revizora su: ü da li se prilikom izrade finansijskih izveštaja pošlo od pretpostavke da preduzeće posluje kontinuirano, odnosno po going concern principu ü da li se poštovalo pravilo da se metode vrednovanja primenjuju dosledno iz godine u godinu ü da li se prilikom vrednovanja poštovao princip opreznosti i to: Ø da li su uzete u obziru obaveze koje su nastale između datuma bilansa i datuma sastavljanja bilansa Ø da li su uzeta u obzir sva obezvređenja, bez obzira na rezultat poslovne godine Ø da li su prilikom priznavanja pozicija prihoda i rashoda uzeti u obzir svi prihodi i rashodi bez obzira na datum pri‐ liva i odliva Ø da li je bilans otvaranja naredne godine jednak bilansu za‐ tvaranja prethodne poslovne godine. • Zakonska pravila u RS nalažu da se vrednovanje pozicija mora vršiti u skladu sa MSFI, osim kod malih preduzeća i ostalih pravnih lica koja ne primenjuju MSFI.

2. VREDNOVANJE BILANSNIH POZICIJA I REVIZIJA • Kompatibilna pravila (načela) bilansiranja predstavljaju skup pravila za prikazivanje i vrednovanje bilansnih pozicija, koja se primenjuju u zavisnosti od ci ljai svrhe bilansa. Kompatibilna načela bilansiranja predstavljaju logičan nastavak i grananje osnovnih načela vrednovanja. • Osnovna kompatibilna pravila bilansiranja su: ü Načelo uzročnosti (prihodima obračunskog perioda dodeljeni svi rashodi koji su nastali u obračunskom periodu) ü Načelo realizacije (da li je dobitak ostvaren u preduzeću iskazan tako da iskazuje vrednost koja je tržišno verifikovana) ü Načelo impariteta (da li su iskazani gubici koji nisu tržišno verifikovani) ü Načelo najniže vrednosti (obrtna sredstva se mogu procenjivati po nabavnoj vrednosti, ceni koštanja i tržišnoj vrednosti, ali je zahtev ovog načela da budu procenjeni po najnižoj od navedenih. Načelo ne važi za dugoročnu imovinu) ü Načelo najviše vrednosti (da li su uzete u obzir obaveze i rashodi koji će nastati – rezervisanja i sl. ) ü Načelo dnevne vrednosti (preduzeće koje prestaje da postoji vrednuje imovinu po dnevnim vrednostima, na dan gašenja preduzeća) ü Načelo istinitosti (ne dozvoljava da u bilansu budu iskazane latentne rezerve, kao ni skriveni gubici npr. ispuštanje ili unos nepostojeće bilansne pozicije) (Latentne rezerve su deo sopstvenog kapitala koji nije prikazan u bilansu, ali čije postojanje može da nasluti iskusan revizor. One nastaju tako što se potcenjuju pozicije aktive ili se precenjuju pozicije pasive – dovode do smanjenja periodičnost rezultata. Skriveni gubici nastaju precenjivanjem pozicija aktive i/ili potcenjivanjem pozicija pasive – hipertofiranje rezultata) ü Načelo jasnosti (da li su pozicije u bilansu stanja i bilansu uspeha raščlanjene jasno, ali ne i prekomerno) ü Načelo povezanosti bilansa (vremenska uporedivost finansijskih rezultata) ü Načelo kontinuiteta bilansa ( formalno – da li se u sukcesivnim periodima koriste nazivi, sadržina i redosled bilansnih pozicija. Materijalno uzastopna primena istih načela procenjivanja iz godine u godinu)

2. VREDNOVANJE BILANSNIH POZICIJA I REVIZIJA • Revizor je dužan da zahteva od tvoraca finansijskih izveštaja da fi nansijskeizveštaje usklade sa svim načelima. Revizor je u obavezi da sve neusklađenosti obelodani u revizorskom izveštaju, bilo sa opštim načelima vrednovanja, bilo sa kompatibilnim načelima bilansiranja ili da zatraži od samog preduzeća da finansijske izveštaje uskladi sa načelima, pre njihove finalizacije. • Različiti imovinski delovi preduzeća i prihodi i rashodi u bilansu uspeha procenjuju se korišćenjem, u nekim slučajevima istih, a u nekim slučajevima različitih oblika vrednosti. • Oblici vrednosti su: ü Nabavna vrednost – najčešće korišćen metod vrednovanja. Sadrži istorijske troškove. Sastoji se iz fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. ü Dnevna vrednost – vrednost imovine na dan bilansiranja. U pitanju je utrživa vrednost. Tržišna vrednost imovine. ü Likvidaciona vrednost – koristi se za preduzeća koja, uprkos lošoj situaciji, mogu izaći iz krize. Ova vrednost je uvek niža u odnosu na tržišnu vrednost. ü Fer vrednost novčana vrednost nekog resursa ili obaveze po kojoj bi se vršila razmena istih između dobro informisanih strana. § Razmotriti kako se vrednuju pojedini elementi bilansa stanja i bilansa uspeha?