EUPRAVA Internet u javnoj upravi i egovernment euprava

E-UPRAVA Internet u javnoj upravi i e-government (e-uprava)

• porast stanovništva u većim, a i u manjim gradovima • ušteda i niže cene usluga (dobija se smanjivanjem broja zaposlenih u javnom sektoru, a samim tim cene usluga bi trebalo da padaju) • zadovoljstvo građana (smanjuje se čekanje u redovima) • efikasnost u radu (izbegava se šetnja od šaltera do šaltera) • ubrzava se komunikacija između republičke i lokalne vlasti, upravljenje dokumentacijom, a samim tim povećava se zadovoljstvo ne samo građana, već i privrednih subjekata

Mogući servisi e-uprave za građane • Izvodi iz matičnih knjiga • Lična dokumentacija (lična karta, vozačka dozvola) • Pribavljanje državljanstva • Zdravstveni servisi ( zakazivanje pregleda i sl. ) • Socijalna zaštita • Odlazak u penziju (potrebna dokumentacija)

Mogući servisi e-uprave za preduzeća • Javne nabavke • Registracija preduzeća • Prijavljivanje i odjava radnika • Poreske prijave • Dostavljanje podataka raznim službama ministarstava • Saradnja sa upravom carina

U zavisnosti od saradnje sa klijentima, postoje različiti oblici poslovanja: • G 2 G – saradnja republičke vlade i lokalnih samouprava • Kod nas ova saradnja (e-government) nije baš razvijena. Na lokalnom nivou imamo više servisa koji funkcionišu. Npr. izvod iz matične knjige rođenih možete da poručite da stigne iz druge opštine. • G 2 B – saradnja vlade i privrednih subjekata • Ovaj vid poslovanja je isti kao B 2 B, s tim što je jedan od učesnika vlada. Ovaj vid poslovanja doprinosi smanjenju složenih transakcija i smanjenju troškova poslovanja, i kao takav predstavlja najveći potencijal za razvoj nacionalne ekonomije • G 2 C – saradnja vlade i građana • Ovakvi servisi su dostupni 24 časa dnevno. Pored ove prednosti, dobro je i to što građani mogu da se informišu o svemu na jednom mestu, da pripreme potrebnu dokumentaciju, ta uplate potrebne takse i slično. • G 2 E – saradnja između zapoelenih u javnoj upravi • Omogućava brz i blagovremen protok informacija između zapoelenih, upravljanje znanjem i rad na zajedničkim projektima.

Primeri nekih aktuelnih servisa e-uprave u Srbiji • Primer G 2 B poslovanja je sajt www. croso. rs. Na ovom sajtu poslodavci prijavljuju i odjavljuju radnike. (Po starom zakonu o radu, jako komplikovano je bilo da neko dobije otkaz… (dobre radnike niko ne otpušta). Uglavnom se taj neko žali…, pa firma mora da ga vrati na posao uz plaćanje nadoknade za protekli period. Upravo zbog ovog razloga firme se odlučuju da radnike zapošljavaju na određeno vreme, recimo na po 3 meseca, pa im je ovaj servis dobrodošao jer postupak ponavljaju više puta. Mislim da je novi zakon o radu rešio ovakve probleme. )

Telekomunikacioni kanali, medijumi, protokoli. • Telekomunikacioni kanali su putevi za povezivanje dve ili više pristupne tačke u mreži. Moguć je žični i bežični prenos podataka. • Za korišćenje žičnog prenosa, najčešće se koriste UTP kablovi kategorije 5 koji omogućavaju prenos podataka do 100 m brzinom do 100 Mbps. Pored UTP kablova, za nešto veće dužine, koriste se koaksijalni kablovi. Zbog potrebe za većom brzinom i kapacitetom, u novije vreme se sve više koriste optički kablovi (najčešće za » kičmu « mreže). Oni se sastoje od vlakana sa staklenim jezgrom i prenose svetlost sa malim gubicima na velike udaljenosti.

• Za bežični prenos podataka, koriste se mikrotalasi i to za zemaljsku i satelitsku komunikaciju. Mikrotalasi rade na principu visokiih frekvencija. Za zemaljsku komunikaciju se koristi opseg od 3 -30 GHz. Za razliku od radio talasa, mikrotalasi se prostiru pravolinijski, tako da je nophodno regenerisanje (postavljanje antena) na svakih 10 -100 km. Zemaljski mikrotalasi imaju široku primenu: mobilna telefonija, digitalna televizija, poslovne privatne mreže i slično.

• Da bi dva uređja međusobno komunicirala, neophodno je da se unapred definišu određena pravila, kako bi se prenos podataka odvijao ispravno. Skup ovakvih pravila, unapred određenih, predstavlja protokol. Najpoznatiji protokoli su: TCP/IP, IEEE 802. 11, WAP. • TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) omogućava komunikaciju između računara na Internetu. • IEEE 802. 11 (Institute of Electrical and Electronics Engineers) je protokol ili skup standarda za bežične računarske mreže. • WAP (Wireless Application Protocol) je bežični aplikacioni protokol koji omogućava pristup informacijama na Internetu pomoću mobilnog telefona.

Tehnologije koje prate pomenute protokole su: • 2 G – GSM (Global System for Mobile Communications) je 2 G mreža za digitalne mobilne komunikacije. Primenjuje se u svuda u svetu i namenjena je za prenos glasa. • GPRS (General Packet Radio Service) je unapređeni servis unutar GSM za prenos podataka. • EDGE (Enhanced Data for GSM Evolution) takođe predstavlja unapređenu 2 G mrežu. Omogućava znatno veću brzinu prenosa podataka (tri puta veća u odnosu na GPRS) i korišćenje osnovnih internet servisa i aplikacija na mobilnim telefonima, kao što su web pretraga i e-mail. • 3 G – UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) je novi standard za realizaciju 3 G mreža. Pored prenosa govora i poruka, sa ovom tehnologija mogući su i video pozivi, brzi prenos podataka, pregledanje video sadržaja na webu, televizije, kao i izvršavanje raznih web aplikacija. Brzina prenosa podataka je par Mbps. • HSPA+ (Evolved High Speed Packet Access) HSPA+ tehnologija predstavlja prelazak ka 4 G mrežama. Prosečna brina prenosa podataka je od 10 do 20 Mbps, što omogućava pretraživanje interneta realnim brzinama.

Zaštita informacionih sistema. Sigurnost u elektronskom poslovanju. • Kada je bezbednost e-poslovanja u pitanju, osnovno od čega treba da krenemo, a to mnogi zanemaruju je: nabavka kvalitetne opreme, legalan softvera sa tehničkom podrškom i ograničen broj ljudi koji ima pun pristup podacima. Još jedna važna komponenta bezbednosti je i učestalo pravljenje rezervnih kopija (backup). Podaci mogu da se čuvaju na eksternim diskovima, na fleš memoriji, na optičkim medijima ili na nekom udaljenom serveru. Ako se radi o “osetljivim” podacima, kao što su brojevi kreditnih kartica, korišćenje web servera se ne preporučuje. • Dalje, za pristup podacima treba koristiti samo “jake” lozinke koje moraju da sadrže i mala i velika slova u kombinaciji sa brojevima. Pojedini sistemi zahtevaju promenu lozinke na svakih par meseci.

Posledice nestabilnog i nezaštićenog sistema su najčešće gubljenje poslovnog poverenja klijenata i mogući finansijski gubici. Kako bi se izbegli ovakvi problemi, neophodno je obezbediti postojanje bezbedonosnih servisa. • Osnovna načela su: • poverljivost – podaci se čuvaju upotrebom šifre, • integritet – podatke ne može da briše ili edituje neovlašćena osoba, • autentikacija – provera identiteta osobe pomoću digitalnog certifikata, • neporečivost – sprečava odustajanje od već preduzetih aktivnosti.

Kriptografija • Jedna od metoda za očuvanje tajnosti podataka prilikom transakcija i prenosa je kriptovanje. To je postupak pretvaranja čitljivih podataka u nečitljive. Na izvoru se podaci kriptuju, a na odredištu dekriptuju. Za šifrovanje postoji privatni ključ (private key) i javni ključ (public key). Pomoću ovih ključeva se postiže da poruku može da pročita samo onaj korisnik kome je poruka i namenjena. To znači da vlasnik ne treba nikome da šalje svoj tajni ključ (sa kojim se potpisuje), a poruku može da pošalje samo onome čiji javni ključ zna. Sa druge strana, primalac mora da zna javni ključ pošiljaoca, kako bi mogao da dešifruje primljenu poruku. Provera identiteta, onoga ko šalje poruku (npr. lice plaća neki račun) se postiže upotrebom elektronskog potpisa i digitalnog certifikata. Ako bi neko neovlašćeno izmenio sadržaj poruke, primalac bi preko javnog ključa otkrio neregularnost.

Elektronski potpis (Digital Signature) • Zbog sve masovnijeg korišćenja on-line transakcija i elektronskog bankarstva, sve veći broj zemalja usvaja zakone o elektronskom potpisu. Elektronski potpis nije skenirana slika ručnog potpisa, već je to digitalna elektronska zamena rukom pisanog potpisa. Ovim se postiže potvrda da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca, potvrda identiteta pošiljaoca, kao i ono osnovno u radu sa dokumentacijom, a to je da dokument bude potpisan. • Detalnije o elektronskom potpisu, ko ga izdaje u Srbiji, ko vodi evidenciju možete videti na sledećim linkovima: • http: //epotpis. mtt. gov. rs/elektronski-potpis/ • http: //ca. mup. gov. rs/digitalni-potpis. html

Digitalni sertifikat (Digital Certificate) • Digitalni sertifikt (DC) je u stvari digitalna „lična karta“ koja važi u poslovnoj komunikaciji na internetu. Digitalni sertifikat može biti samopotpisan ili kvalifikovan. Samopotpisan sertifikat možete napraviti i sami, ali on se najčešće koristi za interne potrebe firme i nije toliko značajan. Kvalifikovani digitalni sertifikat, po zakonu o digitalnom potpisu, izdaje samo sertifikaciono telo (Certification Authority – CA) koje za to ima dozvolu za rad. Ova tela su u stvari institucije „kojima se veruje“ (kao što lične karte izdaje MUP). Na samom vrhu je državno sertifikaciono telo (Root CA) koje izdaje dozvole ostalim komercijalnim telima: banke, pošta, policija, privatne kompanije ili druge državne institucije.

Digitalni sertifikat mora da sadrži sledeće: • opšte podatke o vlasniku sertifikata • jedinstven serijski broj • javni ključ vlasnika • datum do koga važi sertifikat • podatke o izdavaocu sertifikata sa njihovom overom.

• Overa podataka od strane sertifikacionog tela je uvek šifrovana tajnim ključem sertfikacionog tela. • Ako Vas još nešto interesuje o izdavanju kvalifikovanog digitalnog sertifaikata, posetite sledeće linkove: • http: //ca. mup. gov. rs/informacije. html • http: //www. pks. rs/Usluge. aspx? tip. Usluge. ID=2 • http: //www. ca. posta. rs/postupak_izdavanja. htm

Hvala na pažnji ! Preuzeto sa: http: //poslovnainformatika. rs/elektronskoposlovanje/e-uprava/