Rodno zasnovano nasilje i religija Nasilje nad enama

Rodno zasnovano nasilje i religija

Nasilje nad ženama – globalni problem • Nasilje nad ženama je, i u najrazvijenijim zemljama, percipirano kao društveni problem tek od kraja osamdesetih godina XX veka. • na globalnom nivou - svaka treća žena pretrpela neki oblik nasilja bar jednom u životu • Ujedinjene nacije su na Generalnoj skupštini 1993. godine usvojile Deklaraciju o eliminaciji nasilja nad ženama. Platforma za sprečavanje i eliminisanje nasilja nad ženama usvojena je na Svetskoj konferenicji o ženama u Pekingu 1995. godine. • Srbija - Izmenom Krivičnog zakona Srbije, 2002. godine (član 118 a) - po prvi put je nasilje u porodici tretirano kao krivično delo; 2005. član 194 nasilje u porodici tretirano kao posebno krivično delo, i 2009. uvedene su strože sankcije, Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, 2017. godine.

Teorijski koncepti • nasilje između intimnih partnera posmatra se obično dvojako: 1) kao nasilje u kojem učestvuju podjednako oba partnera ili samo jedan od njih muškarac ili žena; 2) kao sistematsko nasilje muškarca inspirisano patrijarhalnom kontrolom • Koncept strukturnog nasilja uveo je norveški naučnik Galtung (1969) • Strukturno nasilje oblikuju različite institucije društva, to je indirektno nasilje bez subjekta, prepoznajemo ga onda kada je nasilje utkano u društvenu strukturu i ispoljava se kao nejednaka moć i nejednake životne šanse (Galtung 1990). • Burdije i Fuko su takodje elaborirali teoriju "simboličnog nasilja", nasilja koje nije fizičko ili čak otvoreno, ono je često podsvesno i čak nevidljivo. Ovo indirektno nasilje je ideološko i pokušava da održi rodno zasnovani društveni poredak.

• Pod kulturnim nasiljem Galtung podrazumeva aspekte kulture kao što su religija i ideologija, jezik i umetnost, nauka (empirijska i formalna ) kojima se mogu opravdavati ili legitimisati direktno ili strukturno nasilje (Galtung 1990, 291). • kulturno nasilje je prepoznatljivo u rodnoj i patrijarhalnoj ideologiji, koja daje legitimitet direktnom i strukturalnom nasilju tako da ono postaje prihvatljivo i neprepoznatljivo kao nasilje. • Kulturne predrasude, stereotipi, nemogućnost žena da prave sosptvene izbore kao, na primer, u slučaju radjanja i abortusa, predstavljaju stalnu pretnju diskriminacijom i indirektnim represijama kroz patrijarhalne strukture društva.

• patrijarhalni terorizam“ (Johnson 1995), kasnije, u drugim radovima koristio je sintagmu „intimni terorizam“ (Johnson 2008) i podrazumevao sistematsko nasilje od strane muža ili partnera koje je ukorenjeno u patrijarhalnoj tradiciji, a zasniva se na obrascu kontrole i ideji da je partnerka vlasništvo muškarca (Johnson 1995, 284). • Nasilje se dešava u kontekstu moći i kontrole na osnovu kojh Džonson predlaže četiri tipa nasilja: 1) intimni terorizam; 2) situaciono partnersko nasilje; 3) nasilje kao otpor; 4) uzajamna nasilna kontrola

Kada se o religiji može govoriti kao o vidu kulturnog i rodno zasnovanog nasilja? Dve teme: 1) uloga zvanične religije u davanju legitimiteta nasilju izmedju intimnih partnera, 2) Uloga religije u odvraćanju od nasilja u porodici i mogućnostima da se crkva uključi u brigu i podršku žrtvama nasilja. • Dva aspekta problema: • Verska učenja koja indirektno generišu nasilje 1. Onda kada religijske norme i vrednosti, kao odredjeni aspekt kulture, doprinose da se direktno i strukturno nasilje održavaju i reprodukuju? 2. Onda kada religijske norme, verovanja i prakse utiču na živote vernika i imaju odredjene implikacije na konkretne oblike verskog nasilja?

1. religijske norme i vrednosti, kao odredjeni aspekt kulture, doprinose da se direktno i strukturno nasilje održavaju i reprodukuju • Religija podržava norme koje posredno podstiču muškarce na nasilje, ona promoviše muško pravo na dominaciju i na različite načine omogućava, pre svega interpretacijom Svetih spisa ali i kroz popularnu teologiju da se reprodukuje rodno zasnovano nasilje. • Religijski modeli verbalnog nasilja nad ženama u javnoj sferi • Negativna ocena žena i njihovog ponašanja po pitanju abortusa, otpužene su da ubijaju nerodjenju decu, a s tim u vezi i za uništenje nacije, karijeriazm, rušenje tradicionalne porodice • etiketiranje žena samo na osnovu toga što su žene i zato što ih vide u tradicionalnim rodnim ulogama, kada se ne ponašaju u skladu sa očekivanjima.

2. religijske norme, verovanja i prakse utiču na živote vernika i imaju odredjene implikacije na konkretne oblike verskog nasilja ? • prisiljavanjem na odredjeno versko prihvatljivo ponašanje ili, nasuprot tome, u privatnoj sferi zabranu ispoljavanja pobožnosti - predstavlja oblik verskog nasilja kao kultunog nasilja • verskom ideologijom koja propagira patrijarhalne uloge žene kao majke, domaćice i supruge; negativan efekat imaju svakako i verske ideje i prakse kao što su praštanje, mučeništvo, žrtvovanje; negativan odnos prema razvodu itd • Zabrana ispoljavanja pobožnosti - zabrana odlaska u crkvu, zabrana ženi da učestvuje na verskim manifestacijma, druži se sa vernicima, da obavlja verske dužnosti (molitva, post, pričešće, prisustvo liturgiji, službama), verbalno i psihičko nasilje kojim umanjuje samopoštovanje žene kao vernice.