Kalaj i olovo 2 2 s 2 2

Kalaj i olovo 2 2 s 2 2 p 6 3 s 2 3 p 6 4 s 23 d 104 p 6 5 s 24 d 105 p 2 Sn-1 s 50 2 2 s 2 2 p 6 3 s 2 3 p 6 4 s 23 d 104 p 6 5 s 24 d 105 p 2 6 s 24 f 145 d 106 s 2 Pb-1 s 82 1

Kalaj, Sn • U prirodi se nalazi u obliku jedinjenja • Najznačajnija ruda je kasiterit: Sn. O 2 Kasiterit 2

• Kalaj se dobija iz ove rude, redukcijom: Sn. O 2(s) + 2 C(s) → Sn(l) + 2 CO(g) • To je srebrnasto beli metal, male trvrdoće • Valjanjem se izvlači u tanke listiće–staniol • Na t<13°C prelazi u nemetalnu modifikaciju-sivi Sn (muzejska kuga) • Vrlo lako se topi Kalaj se može istopiti na plamenu sveće 3

• Na sobnoj temperaturi otporan je prema dejstvu vode i vazduha, slabih kiselina i baza • Sa kiseonikom reaguje tek iznad 1300°C: Sn(s) + O 2(g) → Sn. O 2(s) • Kalaj(IV)-okid se koristi kao sredstvo za poliranje i za izradu emejl-glazura • Sa halogenim elementima se kalaj lako jedini: Sn(s) + 2 Cl 2(g) → Sn. Cl 4(s) • Kalaj(IV)-hlorid je kovalentnog karaktera, sa tetraedarskom strukturom; koristi se kao močilo pri bojenju 4

Primena • Koristi se za zaštitu drugih metala od korozije • Za izradu legura : - bronza: sa Cu - metal za lemljenje: sa Pb - tipografski metal: sa Sb i Pb - britanija metal: sa Sb i Cu 5

Olovo, Pb • U prirodi se nalazi najčešće u vidu sulfidne rude, galenit, Pb. S • Prženjem ove rude dobija se oksid, a redukcijom oksida, olovo: Pb. S(s)+3 O 2(g) → 2 Pb. O(s)+2 SO 2(g) 2 Pb. O(s)+C(s) → 2 Pb(l)+CO 2(g) Galenit 6

• Ovako dobijeno olovo se mora prečistiti, najčešće elektrolizom • To je metal plavičastobele boje (zbog Pb. O i Pb(OH)2· Pb. CO 3), ali na svežem preseku je srebrno-metalnog sjaja • Velike je gustine i male tvrdoće (može se seći nožem) Kristali olova izdvojeni na cinku 7

Hemijske osobine olova • Olovo se rastvara u kiselinama sa oksidacionom dejstvom 3 Pb(s)+8 H 3 O+(aq)+8 NO 3 -(aq)⇄3 Pb 2+(aq)+6 NO 3 -(aq) + 2 NO(g) +12 H 2 O Alkalije ne deluju na olovo Fino sprašeno Pb (piroforno), se na vazduhu spontano pali - Jedinjenja olova 1. Okisidacijom na vazduhu nastaje olovo(II)-oksid, Pb. O, crvene ili žute boje • Ovaj oksid je amfoternog karaktera sa izraženijim baznim osobinama • • 8

• Rastvaranje u kiselinama: Pb. O(s) + 2 H 3 O+(aq) → Pb 2+(aq) + 3 H 2 O • Rastvaranje u bazama: Pb. O(s) + OH-(aq) → [Pb(OH)3]-(aq) plumbat(II)-jon • Ovaj oksid se koristi: - za glaziranje keramičkih proizvoda - za izradu minijuma - kao žuta boja u slikarstvu (masikot) 9

2. Olovo(IV)-oksid, Pb. O 2 , nastaje anodnom oksidacijom Pb 2+ jona Pb 2+(aq) + 6 H 2 O → Pb. O 2(s) + 4 H 3 O+(aq) + 2 e • • To je amfoterni oksid sa izraženijim kiselim karakterom, tamnosmeđe boje Koristi se sa za izradu pozitivnog pola olovnih akumulatora 3. Olovo(II)-ortopumbat, Pb 3 O 4 (minijum) • Crvene je boje (koristi se kao slikarska boja) - Primena olova • Za zaštitu od radioaktivnog i x-zračenja Za izradu Pb-akumulatora; u industriji boja Olovo i njegove soli su otrovne (može se nagomilavati u organizmu, najčešće u CNS); inhibira biohemijske procese 10