FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA VIII tema EKSPERIMENT I MISAONI

FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA - VIII tema – EKSPERIMENT I MISAONI EKSPERIMENT Eksperiment (realni) jeste procedura prilikom koje mogu da se sagledavaju odredjeni prirodni procesi, te da se sticanjem uvida u njih poboljša njihovo proučavanje. On je, pre svega, postavljanje pitanja prirodi o jednom izdvojenom parametru (faktoru) datog procesa i potrebno je da je ponovljiv mnogo puta (dovoljan broj puta, teorijski), jer potkrepljuje indukciju. Otuda se, danas, neki eksperiment smatra validnim ako je potvrđen u više svetskih laboratorija Misaoni eksperiment, kao podvrsta naučnog eksperimenta, jeste procedura koja koristi realne objekte (objekte koji mogu biti ili će moći biti realizovani), i stavlja ih u odnose koji ne mogu biti realizovani u datom trenutku, ili mogu biti realizovani, ali je mnogo jasnije i jednostavnije ako se oni opišu uz pomoć misaonog eksperimenta. 1) Hemijski eksperiment inkorporiran je u samu hemiju. To je prelazak jedne supstance u neku drugu, kombinovanjem više supstanci. Tu je takođe esencijalno da uslovi eksperimenta mogu da se ponove više puta. Ali mogućnost ponavljanja dovoljnog broja puta se samo pretpostavlja. Nema misaonih eksperimenata u hemiji.

FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA - VIII tema – Bio-medicinski eksperiment ustvari je statistički eksperiment. Uslovno govoreći, to je eksperiment koji koristi statističku obradu nekog posmatranja velikog broja sličnih objekata. Takve procedure, umesto indukcije koriste zaključivanje po analogiji – najpogodniji naziv je kvazi-eksperiment. Nema misaonih kvazi-eksperimenata. Astronomski, biološki, itd. eksperimenti su takođe i posmatrački. 1) Tu, naravno, nema misaonih. Takođe, u društvenim naukama i (kao što je pomenuto) bio-medicinskim koriste se kvazi-eksperimenti, bez misaonih. Fizika i hemija imaju kontrolisane eksperimente. To su eksperimenti koji omogućavaju uvid u uzročno-posledične odnose ( tj. u stav razloga) pokazujući šta su rezltati manipulisanja određenim faktorom u procesu. Kontrolisani eksperimenti se menjaju u mnogome prema svom cilju i razmerama, ali se uvek oslanjaju na ponovljive procedure i logičku analizu rezultata. Kontrolisani eksperimenti bi bili ono što smo nazvali realnim eksperimentima.

FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA - VIII tema – U tom smislu q Eksperiment (fizički i hemijski) jeste procedura koja može da se učini redovnom (tj. ponovi više puta – pricipijelno dovoljan broj puta), i izvodi se sa ciljem proveravanja, odbacivanja ili uspostavljanja tačnosti hipoteza. A to je u osnovi definicija pojma eksperimenta. q Ovde na eksperiment gledamo kao na ono što je on istorijski i bio – pojačanje i podrška induktivnog zaključivanja zasnovanog na posmatranju. q Stav razloga je posledica pretpostavke (inherentne svekolikom ljudskom mišljenju) da sve što jeste mora imati razlog zašto jeste. 1) q Objekti i zbivanja nisu slučajni, već razlogom proizvedeni. q Grčka formulacija: Svaki objekat ima svoj uzrok (razlog 1). Nastajanje vodene pare. . . 2) q Od Dekarta i Galileja (Moderni pogled na svet): Svaka promena stanja objekta ima svoj uzrok.

FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA - VIII tema – q Fizika sve do KVANTNE MEHANIKE - galilejevska (evropska) q Hemija - evropski princip kauzalnosti. q Biologija pod kretanjem podrazumeva rašćenje (kao i Aristotel) – dakle uslovno govoreći grčka q Matematika se ne bavi objektima. . . Da li binomna jednačina, ili integral imaju egzistenciju? 1) (Pitagora i Egipćani - indukcija, naizgled zasnovana na posmatranju, ali, ustvari, Pitagorinim dokazom proširena na beskonačan broj slučajeva – tj. postaje matematička) itd. § § § Teofrastus Bombastus fon Hohenhajm PARACELZUS prvi predlagao korišćenje iskustva u istraživanju Međutim, Fransis Bekon je postavio temelje eksperimentalnom metodu 2) Indukcija (Sokrat) Dedukcija – kod Spinoze ne zasnovana(po Hegelu) ; “more geometrico” Njutnova “posmatračka indukcija” bolja, ali nepravilna. . . 3)

FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA - VIII tema – q q q q q Seminarski radovi Opšti (uvodni): Egzistencija i besmrtnost duše Svi imaju pravo na mišljenje, ali ne umeju svi da misle Ontološki status činjenica Argumenti kao posluga za sve Rogobatnost koncepta “experimental phylosophy” 1) Specijalizovani: Formiranje pojmova Dokazna snaga eksperimenta i misaonog eksperimenta Eksperiment kao ojačanje induktivnog metoda Matematička indukcija, jedina kompletna (Egipćani i Pitagora)