AGRESIVNOST AGRESIJA vs ALTRUIZAM ta je agresivnost Zato

AGRESIVNOST

AGRESIJA vs ALTRUIZAM • Šta je agresivnost? • Zašto ljudi pomažu drugima? • Odakle to potiče? • Biološki faktori: geni, delovi mozga zaduženi za kontrolu impulsa, hormoni (testosteron)… • Psihološki faktori • Društveni faktori

AGRESIVNOST • Treba razlikovati agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva 1. urođena i prirodna reakcija na ugroženost ili frustraciju usled sprečavanje zadovoljenja potreba 2. ponašanje koje ima jasan i svestan cilj da nekoga povredi ili mu nanese štetu • Instiktivističko tumačenje: Agresivnost je moćan urođeni instikt važan za održanje vrste. Kod ljudi je agresivnost cilj za sebe, a ne sredstvo za ostvarenje drugih ciljeva kao kod životinja. Kod životinja su se razvile inhibicije agresivnosti prema pripadnicima iste vrste. Pošto čoveku nedostaju prirodna oruđa za ubijanje pripadnika svoje vrste (kandže, rogovi, kopita, itd) kod njega su se slabije razvijale forme inhibicije agresivnosti. • Hidraulički model: U organizmu se neprestano stvara i akumulira kako libidinozna, tako i agresivna energija. Ako se ne oslobodi putem socijalno prihvatljive akcije, pojaviće se kao rušilačka i destruktivna snaga, napad na druge osobe. Agresivno ponašanje izaziva zadovoljstvo jer donosi oslobađanje od tenzije. Ona će se ispoljiti nezavisno od toga da li postoji odgovarajući spoljašnji podsticaj, kada se u neurološkim centrima nagomila dovoljno specifične energije za instinktivna dela, po automatizmu mora da dođe do pražnjenja agresije, po principu vodene pare koja kada dostigne tačku ključanja. Stoga nije nužan stimulus iz spoljašnje sredine kao okidač. • Agresija i seksualnost su u funkciji ida, ego traži da se agresivni nagon modifikuje, zbog toga se on kombinuje sa libidom i ispoljava se na socijalno prihvatljiv način.

AGRESIVNOST • Frustraciona teorija: Osujećenje potreba kod čoveka dovode do nezadovoljstva koje kada kulminira dovodi do ispoljavanja agresivnog ponašanja. Akumulacija ovog nezadovoljstva ne mora uvek da se ispolji kroz agresivno ponašanje već svoj put pražnjenja može da nađe i kroz samodestrukciju. Da bi došlo do agresivnog ponašanja, potreban je spoljašnji okidač. Najvažniji faktor u određivanju pojave i intenziteta frustracije je karakter osobe, koliki joj je prag (tolerancija) na frustraciju i šta za nju može biti okidač. • Naučena agresivnost: Specifično za čoveka: zadovoljstvo u povređivanju drugih. Bandurino učenje: da li će čovek reagovati kompetitivno ili kooperativno zavisi od toga koji način reagovanja je naučen. Učenje važan faktor u sticanju agresivnog ponašanja (način podizanja dece). Slika preuzeta sa https: //www. slideshare. net

PSIHODINAMSKO TUMAČENJE 3 nivoa ljudskog psihičkog života: Svesno – misli, doživljaji i osećaji kojih smo trenutno svesni Predsvesno –informacije kojih trenutno nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest – znanja, sećanja Nesvesno – najveći deo uma, pre svega instinkti i nagoni, uključuje neprihvatljive seksualne i agresivne nagone, misli, osećanja i sećanja kojih nismo svesni Delovi ličnosti: ID – rezervoar psihičke energije, biološki , instinktivni, nasleđeni deo ličnosti koji se ne razvija, vođen principom zadovoljstva (zadovoljenje svih želja sada i odmah), ne uzima u obzir logička i spoljna pravila, ne razlikuje realno od fantazije SUPER EGO – moralni deo ličnosti, sadrži principe i ideale kako se treba ponašati i čemu stremiti, šta se sme a šta ne sme, izlazi iz ega i nema sopstvenu energiju, razvija se preko pravila ponašanja koja dobijamo od roditelja, roditeljska pravila postaju pravila samoregulacije (nagrada- ponos i kazna-griža savesti) , EGO – balansira između super ega i ida, razvija se iz ida i iz njega crpi energiju, cilj mu je zadovoljenje zahteva ida koje stavlja u realne okvire (npr. odlaganje ili pomeranje zadovoljstva) i probleme rešava logički. Slika preuzeta iz Ristić 2014.

PSIHODINAMSKO TUMAČENJE • Nagoni su glavni izvor psihičke energije (pokreću psihički sistem i motivišu ponašanje). Nagoni izazivaju tenziju, dok je osnova motivacije: redukcija tenzije. Dva osnovna nagona: Eros i Tanatos. • EROS - Nagon ŽIVOTA: ja-nagon i seksualni nagon, služi opstanku, osigurava preživljavanje pojedinca i vrste. Energija seksualnog nagona naziva se libido. Mnoga ponašanja teško je prepoznati kao seksualna, manifestacije mogu biti: • Narcizam - osoba investira libido u sebe • Ljubav – libido je investiran u drugu osobu • Sadizam i mazohizam – isprepleteni sa nagonima života, ali zasićeni i psihičkom energijom nagona smrti • Frojd smatra da potiskivanje energije seksualnog nagona (libida) dovodi do neurotičnog poremećaja (anksioznost, fobije, tikovi, opsesivno kompulzivni poremećaji. . . ). • TANATOS - nagon SMRTI: poriv prema razaranju, povređivanju sebe i drugih, odgovoran za agresivne porive. Nesvesna težnja ka autodestrukciji projektovana na druge. To je psihološki izraz principa konstantnosti koji vlada u celoj prirodi: živi procesi pokazuju tendenciju ka stabilnosti koja postoji u neorganskom svetu, ka stanju mirovanja.

Altruizam • • Apatija posmatrača (bystander effect) Tragični slučaj Kiti Đenoveze Darli i Latan eksperiment Difuzija odgovornosti: prisustvo drugih inhibira pomoc.

Teorija realističnog sukoba (Realistic conflict theory) • Robber's Cave Experiments, • Lutfy Diab Red vs Blue Experiment • Međugrupno neprijateljstvo može nastati kao rezultat sukobljenih ciljeva i nadmetanja zbog ograničenih resursa. • Grupe se mogu takmičiti za stvarni ili percipirani nedostatak resursa kao što su novac, politička moc , vojna zaštita ili socijalni status