ZNAENJE TEHNOLOGIJE ta je tehnologija Prema iroj definiciji

ZNAČENJE TEHNOLOGIJE Šta je tehnologija? Prema široj definiciji TEHNOLOGIJA OBUHVATA VEŠTINU, ZNANJE I SPOSOBNOST DA SE PRAVE, KORISTE I IZRADJUJU STVARI, tj. tehnologija podrazumeva: • metode koje se koriste za tržišne i vantržišne aktivnosti, • prirodu i karakteristike onoga što se proizvodi (dizajn), • načine na koje se sve može proizvesti, i • upravljačke, prodajne i tehnike neposredno vezane za proizvodnju.

Može se integralno reći da tehnologija obuhvata sve napore i odnos čoveka prema prirodi i društvu u cilju zadovoljenja njegovih potreba. Ali, tehnologija predstavlja i: - organizaciju znanja za postizanje praktičnih ciljeva, - sposobnost da se prave korisne stvari, i - sistem putem koga društvo zadovoljava svoje potrebe i želje.

Tehnologija obuhvata sredstva, načine i orudja koja su rezultat svesnog čovekovog napora da opstane (zadovoljenje egzistencijalnih potreba), i zadovolji i ostale svoje potrebe (za obrazovanjem, kreativnošću, zdravstvenom zaštitom, itd. )

Tehnologija danas predstavlja najvažniji izvor konkurentske prednosti i rasta organizacije. Poreklo reci TEHNOLOGIJA: grcki tehne oznacava veštinu, umece ili znanje da se nešto uradi ili obavi određeni posao i logos koja znaci nauka. TEHNOLOGIJA - nauka o veštini i umecu koje čovek koristi da bi u prirodi i društvu zadovoljio svoje potrebe.

Tehnologija obuhvata sredstva (orudja) i metode koji su rezultat svesnog, kreativnog čovekovog napora da pre svega opstane (zadovolji potrebe egzistencije), a zatim da zadovolji i ostale potrebe (za obrazovanjem, za kreativnošću, druženjem, zdravstvenom zaštitom i druge).

Menadžment tehnologije u organizaciji podrazumeva: planiranje, vođenje, organizovanje, koordinaciju i kontrolu svih tehnoloških aktivnosti (operacija) sa ciljem da se kontinuirano obezbedi poslovni uspeh (profitabilnost, tržišno ucešce, ocuvanje životne sredine, zadovoljstvo zaposlenih, i dr. )

Tehnologija kao objekat upravljanja U cilju što tačnijeg definisanja pojmova tehnologija i upravljanje tehnologijom u preduzeću, TEHNOLOGIJU treba posmatrati kroz tri ključne oblasti (ili osnovne aktivnosti tehnologije): * tehnologija proizvoda * tehnologija procesa * informacione tehnologije

A. Tehnologija proizvoda

Obuhvata sledeće elemente, a to su i specificna pitanja koja se rešavaju u preduzeću u cilju njegovog uspešnog funkcionisanja u celini: Planiranje proizvoda Inženjering proizvoda Primenjeni inženjering Inženjering usluga na terenu i servisa

planiranje proizvoda: započinje identifikacijom potreba potrošača, utvrdjivanjem svojstava proizvoda koji će zadovoljiti potrebe potrošača i obezbediti nužnu vrednost po ceni za odgovarajući obim proizvodnje uz dobit - inženjering proizvoda: zavisi od konstrukcije i tehnologije izrade proizvoda, uz unapredjenje aktivnosti projektovanja i primenu savremenih metoda i sredstava

- primenjeni inženjering (unapredjivanje prodaje, zadovoljenje specifičnih potreba kupaca novim svojstvima proizvoda) - inženjering usluga na terenu i servisa (instaliranje na terenu, održavanje, popravka, servisiranje proizvoda)

B. Tehnologija procesa

• Odnosi se na procese i operacije kojima se stvaraju proizvodi i usluge • Povezuje šest ključnih elemenata i to: Materijali Proizvodni sistem Kontrola kvaliteta Oprema i alati Održavanje Transport materijala

C. Informacione tehnologije

Informacione tehnologije su sve više od značaja za uspešno funkcionisanje preduzeća, kroz: a) informacioni hardver i softver (fizičke i intelektualne osnove, kao i principi ugradjeni u IT) b) primenjeni informacioni sistem (konfiguracija sistema, hardver, operativni sistemi, softver) c) veza sa fizičkim i procesima učenja (hardver, softver, fizičko razumevanje povezivanja fizičkih dogadjaja i promena sa informacionim sistemom, . . . )

d) sistemi za podršku odlučivanju (u cilju obezbedjivanja napretka u efikasnosti i radu rukovodilaca) e) informacioni sistem poslovanja (novi oblik roba i usluga, koje se mogu ponuditi kroz kreativnu primenu novih sposobnosti obrade informacije)

3. 2. Tipovi tehnologija Tehnologija se u okviru koncepta menadžmenta može tumačiti kao: - makro fenomen tehnologija se posmatra kao projektovana celina koja podrazumeva sve potencijale moguće primene - mikro fenomen tehnologija se posmatra kroz specifične oblike njene primene u praksi (često ispoljavanje razlike u odnosu na projektovano rešenje)

Po tipu korišćenih resursa, razlikuju se: * IT, informacione tehnologije - osnovni resursi su informacije koje se obradjuju,

* TPT, tradicionalne proizvodne tehnologije obradjuju fizičke resurse i obihvataju tradicionalnu opremu u proizvodnji, • SPT, savremene proizvodne (ili hibridne) tehnologije - obradjuju fizičke resurse podkontrolom automatizovanih informacionih sistema. • 3. 3. Informacione tehnologije • Postoje dva pravca istraživanja informacionih tehnologija (IT):

- analiza tehničkih karakteristika, koja ukazuje da su hardver i softver medjusobno zamenljivi, ali komplementarni i nužno prisutni u bilo kojoj IT - analiza ekonomskih karakteristika, koja ističe 3 ključne karakteristike informacija: njihovu nedeljivost u primeni, potpunu heterogenost, zavisnost od celine i konteksta u kome se nalaze.

4. KOMPONENTE TEHNOLOGIJE Svaka tehnologija sadrži tri nezavisne, medjusobno uslovljene i podjednako značajne komponente (prema autoru Zelenom, 1986. ): * hardver (hardware) fizička struktura i logički raspored opreme ili mašina * softver (software) sva neohodna znanja o korišćenju hardvera * brejnver (brainware) čovekova znanja i stručnost.

Neki autori, dele brejnver na: a) tehnološka znanja sadržana u dokumentaciji b) teorijska znanja c) praktična znanja Osnovne komponente strukture tehnologije se mogu svesti na TEHNOLOSKI PAKET, koji može postati prdmet tehnološkog transfera. Tehnološki paket, odnosno komponente tehnologije, čine: 1. Tehnološki „know-how”

2. oprema (mašine, alati, uredjaji) 3. materijal 4. čovekov rad 5. gradjevinski objekti 6. energija 7. organizacija 8. upravljanje 9. mere i sredstva zaštite životne sredine 10. proizvodi (usluge)

A. Odnos tehnologije i tehnološkog „knowhow” Prema definiciji, „know-how“ predstavlja znanja, iskustva i tehničke veštine, koje se mogu primeniti u industriji - može biti zaštićen (u obliku industrijske svojine tipa patenata, pronalazačkih svedočanstava, modela, uzoraka, robnih i uslužnih žigova, naziva firmi, oznaka porekla robe) ili nezaštićen

* Moguća su dva oblika transfera tehnološkog “know-how“: # prenos putem licenci industrijske svojine # prenos putem licenci „know-how“ B. Odnos tehnologije i opreme - jedna tehnologija – alternativna oprema - jedna mašina – različite tehnologije - jedna tehnologija – odredjena oprema

C. Odnos tehnologije i materijala - jedna tehnologija – alternativni materijal - jedna vrsta materijala – različite tehnologije D. Odnos tehnologije i čovekovog rada - čovekov rad odgovarajućih kvantitativnih i kvalitativnih svojstava kao neophodna karika u lancu - opredeljivanje na osnovu tehnologije: broja zaposlenih, vrste i nivoa kvalifikovanosti radnika - obuka radnika za rad sa novom tehnologijom

E. Tehnologija i gradjevinski materijali - značaj šire lokacije u koje se smešta odgovarajuca tehnologija - zemljište, kao relevantni faktor F. Tehnologija i energija - tzv. „procesna energija” kao ulazni element - supstitucija procesne energije za odredjene tehnologije (npr. termička obrada: različiti tipovi goriva + električna energija + nosioci toplote)

- „energetske tehnologije” (nuklearne elektrane, naftna industrija, . . . ) -energija kao predmet obrade, ulazna sirovina ili izlazni proizvod G. Tehnologija i organizacija/upravljanje -izbor optimalne organizacije i upravljanja za odgovarajuću tehnologiju - efikasnost tehnologije kao funkcija nivoa i kvaliteta organizacije preduzeća

H. Tehnologija i mere zaštite okruženja - neke tehnologije, kao neželjene efekte, u primeni izazivaju: zagadjenje radne i životne sredine - pojam “čistih“ i “prljavih“ tehnologija - elementi zaštite životne okoline: * odgovarajuća sredstva zaštite, uredjaji i oprema u cilju sprečavanja štetnog delovanja na okolinu * odgovarajuća znanja i veštine, vezana za sprovodjenje zaštite

I. Tehnologija i proizvodi/usluge - odredjeni proizvod – različite, alternativne tehnologije ( tj. proizvod/usluga nisu identifikacija odredjene tehnologije) 4. FRAGMENTACIJA TEHNOLOGIJE - obzirom da se upravljanju tehnologijom u preduzeću najčešće pristupa celovito, svaki oblik fragmentacije se može smatrati nepovoljnim, ili čak izrazito štetnim za uspeh poslovanja preduzeća.

Kada se javlja fragmentacija tehnologije? a) u okviru transfera tehnologije – ukoliko se transfer odvija uz nedovoljno prisutvo svih komponentni tehnološkog paketa b) kada se izolovano posmatra funkcija upravljanja tehnologijom od ostalih funkcija u preduzeću, odvojeno od proizvodne, kadrovske, RD, marketinga, finansija, itd. c) kada se tri ključna područja tehnologije tehnologija procesa, tehnologija proizvoda i informaciona tehnologija, odvojeno posmatraju u organizacionom pogledu

Posebno je izražena potreba INTEGRISANOSTI funkcije upravljanja tehnologijom sa ostalim funkcijama u preduzeću!

5. PRIRODA, ČOVEK, TEHNOLOGIJA DRUŠTVO I Tehnologija danas ima znatno širi smisao zahvaljujući njenom prisustvu u svim oblicima čovekove delatnosti, kao i efektima tehnologije na sve oblasti čovekovog života i delovanja. - značaj tehnologije u čitavom odnosu čoveka prema prirodi i društvu - preko tehnologije se odnos priroda, čovek i drustvo povezuje u jedinstvenu celinu - tehnologija se nalazi u centralnoj ulozi

A. Čovek i tehnologija

- značaj i uloga čoveka u ovom kompleksnom sistemu su primarni - čovek je taj koji inicira naučno-istraživački rad, sprovodi ga, primenjuje rezultate, stvara nove tehnologije, i na kraju je i sam korisnik rezultata. Razvoj zavisi od samih ljudi, pri čemu se „kompletno pomera vrednost od vere u kapital i tehnologiju, na veru u ljude”.

B. Društvo i tehnologija Postoji neraskidiva veza izmedju društva i tehnologije, a narocito je bitan uticaj tehnološkog napretka na razvoj drustva uopšte. Razvoj tehnologije, preko odgovarajućeg ekonomskog napretka uslovljava i društveni napredak: - povećanje dohotka po stanovniku, vodi ka rastu tehnoloških dostignuća, većoj produktivnosti rada i rastu dohotka, - viši dohodak obezbedjuje tehnološki napredak sa novim poboljšanim proizvodima, uz rast dohotka, i - viši dohodak, uz stalnu štednju, dovodi do veće štednje po stanovniku.

C. Priroda i tehnologija Čovekova borba za opstanak predstavljala je zamajac promena i pokretačku snagu za stalno kretanje napred tokom razvoja civilizacije. Tu je prisutno: a) nastojanje čoveka da prirodu prilagodi svojim potrebama, b) povratno, negativno dejstvo tehnologije, koje je štetno za prirodno okruženje čoveka (uništavanje šuma, istrebljenje pojedinih vrsta, remećenje prirodne ravnoteže, isušivanje zemljišta, kisele kiše, zagadjenost vodenih površina, itd. ), I

c) mudro i pravilno iskorišćavanje prirodnih resursa kroz ostvarivanje TEHNOLOGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA. 6. NOVE TEHNOLOGIJE, ZAPOSLENOST I ZAPOŠLJAVANJE Prisustvo ljudi u tehnološkom procesu je neophodno kako bi se obavila odredjena aktivnost, a ljudski resursi su ključni faktor i pri izboru tehnološkog sistema.

- uticaj tehnološkog razvoja na promenu uloge čoveka i karaktera ljudskog rada, najpre fizičkog rada - mehanizacijom, a kasnije i intelektualnog - informacionim tehnologijama Uticaj nove tehnologije (NT) na promene u oblasti kadrova, može se posmatrati u dva nivoa: 1) kroz uticaj na zaposlenost i zapošljavanje 2) kroz uticaj na kvalitet ljudskog rada, potrebnih kvalifikacija i promene u toj oblasti

Promene koje izaziva uvodjenje NT u oblasti kadrova su sledeće: - potreba za sve višim kvalifikacijama zaposlenih (gašenje potrebe za NKV radnom snagom) - potreba za prekvalifikovanjem i dodatnim sticanjem novih kvalifikacija - potreba za univerzalnim kvalifikacijama zbog sve veće fleksibilnosti kadrova

- skraćivanje radnog dana i povećanje slobodnog vremena - pomeranje čovekovih aktivnosti ka sve složenijim poslovima (jer rutinske poslove obavlja NT) - nastanak novih radnih mesta, koja nisu nužno vezana za boravak u preduzecu (rad kod kuce, npr. )

Specifični zahtevi kvalifikacija: u vezi obrazovanja i a) problem kvalifikovanosti kadrova i značaj permanentnog obrazovanja 3 L question - „long life learning” b) problem odnosa kvantiteta kadrova i zaposlenosti npr. preveliki broj neobrazovanih, a nezaposlenih kadrova u zemljama trećeg sveta

Problem zaposlenosti se vezuje za odluku o novim tehnologijama i za opredeljenje za odredjenu tehnologiju. Uspešna primena nove tehnologije iziskuje stvaranje uslova za brzo usvajanje – pre svega, odgovarajuća KVALIFIKOVANOST KADROVA kao kritični faktor. Imajući u vidu da je pokazatelj produktivnosti rada dat kao:

produktivnost rada = ukupni proizvod / uloženi rad može se primetiti trend njegovog stalnog rasta, s obzirom na sve niže zahteve za potrebnim ljudskim radom po jedinici proizvoda. Ovo je posledica uvodjenja NT, koja: * smanjuje potrebu za ulaganjem čovekovog rada * zamenjuje ulaganje neposrednog ljudskog rada korišćenjem drugih resursa (mašina, uredjaja, robota, . . . )

Pri tom su promene u privredi istovremeno i PODSTICAJ i OGRANIČENJE za razvoj preduzeća prema odgovarajućoj tehnologiji. Upravljanje inovacijama novim tehnologijama i Na slici su prikazani “združeni” faktori okruženja i njihovo delovanje na: 1) stranu ponude – proizvodnju, i 2) stranu potražnje – tržište.