ZNAAJ ZEMLJINIH MIKROORGANIZAMA U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI Doc dr

ZNAČAJ ZEMLJIŠNIH MIKROORGANIZAMA U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI Doc. dr Danka Radić Fakultet ekološke poljoprivrede Univerzitet Educons

Uvod Ø Početkom dvadesetog veka čovek je u poljoprivredu uveo upotrebu mineralnih đubriva, pesticida i visoko prinosnih genotipova biljaka. ØPored proizvodnje fosilnih goriva, intenzivna poljoprivredna proizvodnja se smatra jednim od najagresivnijih uticaja čoveka na životnu sredinu.

Uvod ØNarušavanje agroekosistema širom sveta-u svim klimatskim zonama ukupno se gaji 12 vrsta žita, 23 vrste povrća i 35 vrsta voća. Ø 70 vrsta na oko hiljadu četiristo četrdeset miliona hektara obradivog zemljišta u svetu! ØČetiri kulture (kukuruz, ječam, pirinač i pšenica) zauzimaju 39, 8% ukupnog obradivog zemljišta, što iznosi dvesta trideset miliona hektara!

Uvod Prekomerno i neadekvatno korišćenje đubriva ima negativne efekte na promene reakcije zemljišta, poremećaj strukture i biogenosti zemljišta. U gajenim biljkama se nakupljaju štetne materije, a dolazi i do zaslanjivanja zemljišta. ØAzotna đubriva remete reakciju p. H zemljišta ØPrekomerna primena fosfornih đubriva, takođe može da izazove ekološke probleme.

Uvod v U poslednjih 50 godina sadržaj humusa u Vojvodini se sa 7 -8% smanjio na 2 -3%. v Ukoliko se nastavi sa ovakvim načinom tretiranja zemlje, za najviše dve decenije humus će pasti na manje od 1%, što se već smatra pustinjom. Dа bi se sаdržаj humusа povećаo zа sаmo 1% potrebno je vreme od 50 do 100 godinа!

Uvod Kako možemo sačuvati plodnost zemljišta? ü Dodavanjem organske materije u zemljište; ü Kontrolisana upotreba đubriva, kako bi se izbegli gubici i zagađenje ekosistema; ü Očuvanjem aktivnosti zemljišnih mikrooorganizama; ü Izbegavanje korišćenja veštačkih sintetizovanih materija. . .

Mikroorganizmi u zemljištu Ø U zemljištu kao prirodnom sistemu živi veliki broj različitih grupa mikroorganizama (bakterije, protozoe, gljive, kvasci. . . ). Ø Na plodnost zemljišta utiče brojnost, aktivnost i biodiverzitet mikroorganizama. Ø Zauzimaju centralno mesto u kruženju neophodnih hranljivih materija.

Mikroorganizmi u zemljištu Ø Između zemljišnih mikroorganizama, korena biljaka i zemljišnih čestica postoji uska veza-rizosfera. Ø Mikroorganizmi poboljšavaju snabdevanje biljaka azotom, fosforom, kalijumom, gvožđem, sumporom i stimulišu rast i razvoj korena.

Mikroorganizmi u zemljištu Azot ima izuzetan značaj u ishrani biljaka. Zbog toga, posebnu pažnju privlače bakterije, koje imaju sposobnost vezivanja azota iz atmosfere i prevođenja u oblik koji je pristupačan biljkama.

Mikroorganizmi u zemljištu ü Pored azota rast biljaka direktno zavisi od fosfora, a on je najčešće prisutan u zemljištu u formama koje su nepristupačne biljkama. ü Takođe, kalijum koji je u zemljištu ''zarobljen'' u obliku alumosilikata, zahvaljujući aktivnosti bakterija, postaje pristupačan biljkama.

Mikroorganizmi u zemljištu v Mikroorganizmi u zemljištu, imaju značajnu ulogu u borbi protiv fitopatogena. v. Neke bakterije imaju sposobnost sinteze biljnih hormona, čime se dodatno stimuliše biljni rast i utiče na otpornost biljaka. v. Pojedine grupe mikroorganizama koji su uneti u zemljište mogu da sintetišu sluzave materije, koje značajno doprinose formiranju fine strukture zemljišta.

Poljoprivredna proizvodnja Plodnost zemljišta u biljnoj proizvodnji karakteriše: ü Visok sadržaj hranljivih materija u zemljištu; ü Dobar vodno-vazdušni i toplotni režim; ü Fiziološki aktivni sloj zemljišta za razvoj korenovog sistema biljaka; ü p. H zemljišta-neutralna do blago kisela; ü Dobar kapacitet zadržavanja vode i hranljivih materija u aktivnom sloju zemljišta.

Mikrobiološka đubriva Ø Biofertilizatori su mikrobiološka đubriva, koja sadrže određene sojeve bakterija, algi i gljiva. Ø Njihovim unošenjem u zemljište sa semenom aktiviraju se odgovarajući mikrobiološki procesi, koji omogućavaju bolje i ravnomernije snabdevanje biljaka azotom, fosforom i kalijumom, kao i nekim mikroelementima.

Mikrobiološka đubriva ü Primena mikrobioloških đubriva ima i ekonomsku i ekološku opravdanost. ü Upotreba mineralnih đubriva se može redukovati i na taj način se smanjuju troškovi proizvodnje. ü Primenom mikrobioloških đubriva ne zagađuju se zemljište i podzemne vode, a njihova primena nema toksičan efekat na biljke i životnu sredinu.

Mikrobiološka đubriva

Mikrobiološka đubriva

Zaključak Trenutno na tržištu ima 61 registrovano mikrobiološko đubrivo (Srbija-31, Italija, Holandija, Mađarska, Nemačka, Španija, Hrvatska, Rusija i Amerika). Unapređenje biljne proizvodnje ide ka značajnijoj primeni mikrobnih inokulanata u proizvodnji neleguminoznih biljaka, uključujući najznačajnije ratarske i povrtarske biljke.

HVALA VAM NA PAŽNJI!