Zloupotreba dominantnog poloaja Vladimir Pavi pavicius bg ac

Zloupotreba dominantnog položaja Vladimir Pavić pavic@ius. bg. ac. rs

Pojam dominacije • Ekonomska teorija nema jedinstvenu definiciju ‘dominantnog položaja’ • Konstrukt pravnika • Monopoli, ali ne samo monopoli • Problemi – Nejasna definicija – Bez jasnih nalaza kako bi se ‘dominantno’ preduzeće ponašalo

Pravo EU • Član 102 Lisabonskog sporazuma • Zabranjena kao nespojiva sa funkcionisanjem unutrašnjeg tržišta zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više učesnika na tržištu u meri u kojoj narušava trgovinu među Državama članicama

• Exempli causae (bez eksplicitne klasifikacije u eksploatitivne i ekskluzione): – Nametanje nepravednih (‘unfair’) cena ili nepravednih uslova poslovanja – Ograničenje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja na štetu potrošača – Primena nejednakih uslova poslovanja na slične transakcije, čime se određeni učesnici dovode u podređeni položaj – Uslovljavanje zaključenja ugovora zaključivanjem drugih, koji po prirodi i trgovačkim običajima nemaju veze sa osnovnim poslom

Prag dominacije • Mogući načini formulacije – Procentualno • • Iznad X% je automatski dominantan Ispod X% automatski nije dominantan Oboriva pretpostavka da je iznad X% dominantan Oboriva pretpostavka da ispod X% nije dominantan • Zakonski (redje); češće u smernicama kao neobavezujući putokaz • Pruža početnu tačku u analizi • Često: procenat kao fokus celog postupka

• Opisno (obično dominacija na strani ponude) – United Brands (ekonomska snaga mu omogućava da spreči da se održi efektivna konkurencija na relevantnom tržištu, time štu mu daje mož da se u značajnoj meri ponaša nezavisno od svojih konkurenata, mušterija i u krajnjoj liniji i od potrošača) – Hoffmann/La Roche (takva pozicija ne znači da nema uopšte konkurencije, već omogućava učesniku da odredi ili da barem ima unačajan uticaj na uslove pod kojima će se konkurencija odvijati, i da u svakom slučaju uglavnom dela bez uzimanja konkurencije, pri čemu mu takvo ponašanje ne škodi)

• Dva elementa: – Moć ekskluzije – Sposobnost nezavisnog ponašanja – Kumulativno ili alternativno? – cf. SAD: alternativno, a sposobnost je ona da se kontroliše cena, Sec. 2 Sherman Act • ‘Superdominacija’ – Direktna korelacija između stepena dominacije i širine tipova ponašanja koja se mogu okarakterisati kao zloupotrebe

ZZK član 15 2. Zloupotreba dominantnog položaja Dominantan položaj na tržištu Član 15. Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu. Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj, ako je njegov tržišni udeo na relevantnom tržištu 40% ili više. Pretpostavka je da su dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom položaju ako između njih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50% ili više (kolektivna dominacija). Ako učesnik, odnosno učesnici na tržištu nemaju tržišni udeo iz st. 2. i 3. ovog člana, teret dokazivanja postojanja dominantnog položaja snosi Komisija.

• “nema konkurenciju” • konkurencija “beznačajna” • “značajno bolji položaj” uzimajući u obzir – Tržišni udeo – Ekonomsku i finansijsku snagu – Pristup tržištima snabdevanja i distribucije – Pravne i nepravne barijere ulasku

– Opisni standard – Različit tretman učesnika – Ograničenje slobode ugovaranja koga učesnik možda nije ni svestan – Kako znati da li sme da nastavi sa ‘oštrom igrom’? – Sporazum može istovremeno da predstavlja i zabranjeni sporazum i ‘zloupotrebu dominacije’

• Relevantno tržište – Proizvoda – Geografsko – Vremensko • Retrospektiva za zloupotrebu dominantnog položaja • Procena budućeg stanja za efekte koncentracije

Zloupotreba • Hoffmann-La. Roche – ‘objektivan koncept’ – Samo korišćenje dominantnog položaja nije samo po sebi i njegova zloupotreba – Subjektivna namera učesnika načelno nebitna, ali često biva istražena i konstatovana: npr. predatorne cene, odbijanje snabdevanja • Odbrana ‘objektivne opravdanosti’ (dokazuje učesnik) • Legitimno poslovno ponašanje (prekid snabdevanja lošeg platiše), kontra drugima • Cilj je legitimni javni interes (npr. zdravlje potrošača) • Efikasnost • U svakom slučaju, mora biti ‘proporcionalan’ (United Brands, kupac koji je učestvovao u promociji drugog snabdevača isključen iz mreže snabdevanja; mušteriji koja postaje konkurent odmah obustavljene isporuke – Commercial Sovents, muzički instrumenti)

- Javna preduzeća, etc. , osim ako aktivnosti nisu neophodne za obavljanje poverenih im ovlašćenja - 82 (‘jedan ili više učesnika’) – učesnik je ne samo pojedinačno pravno lice, već i ekonomska grupacija, više učesnika – ‘kolektivna dominacija’, potencijalno nekoliko ekonomskih grupacija - ‘kolektivna dominacija’ (cf. Član 15 ZZK – uopšte ne postoji konkurencija, ili ne postoji na relevantnom tržištu? )

Tumačenje standarda • Primena nejednakih uslova poslovanja na slične transakcije, čime se određeni učesnici dovode u podređeni položaj - kako odrediti koje su transakcije iste ili ‘slične’? - troškovi prodavca? ‘značajne razlike’ u troškovima? Kolike razlike treba da budu da transakcije ne bi bile ‘slične’? - Pritisak putem ‘rabata za lojalnost’ ili ‘ciljnih popusta’ (popust nakon što distributer dostigne određenu količinu tokom dužeg vremenskog perioda) - all-unit rebates (više nisu per se) • “neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja” (AKZO Chemie) – Ispod varijabilnih troškova – pretpostavlja se zloupotreba – Iznad varijabilnih ali ispod ukupnih – utvrđuje se i namera – Iznad ukupnih – pretpostavlja se da nije bilo zloupotrebe

Svojina i konkurencija • Postojanje prava vs. Korišćenje (freezer exclusivity) • Pravo IS uživa pravni monopol – Pravni nije nužno i monopol u ekonomskom smislu (relevantno tržište) – Magill (TV programi), Tetra Pak I (preuzimanje kompanije koja ima ekskluzivnu licencu) – Volvo (odbijanje da licencira dizajn svojih delova) • Sme, ali ne: ‘arbitrerno’, odredi cene na nerazumnom nivou, odluči da ne proizvodi više rezervne delove

Mere i kazne Mere otklanjanja povrede konkurencije Član 59. Rešenjem kojim se utvrđuje povreda konkurencije, Komisija može da odredi mere koje imaju za cilj otklanjanje utvrđene povrede konkurencije, odnosno sprečavanje mogućnosti nastanka iste ili slične povrede, davanjem naloga za preduzimanje određenog ponašanja ili zabrane određenog ponašanja (mere ponašanja). Mere iz stava 1. ovog člana moraju biti srazmerne težini utvrđene povrede konkurencije i u neposrednoj vezi za aktima ili radnjama koje su izazvale povredu.

Ako se utvrdi značajna opasnost od ponavljanja iste ili slične povrede kao neposredne posledice same strukture učesnika na tržištu, Komisija može da odredi meru koja bi imala za cilj promenu u toj strukturi radi otklanjanja takve opasnosti, odnosno uspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanja utvrđene povrede (strukturne mere). Strukturna mera se određuje samo ako nema mogućnosti za određivanje jednako ili približno delotvorne mere ponašanja ili ako bi određivanje mere ponašanja predstavljalo veći teret za učesnika na tržištu nego konkretna strukturna mera, odnosno ako ranije izrečena mera ponašanja povodom iste povrede konkurencije nije sprovedena u celini. Strukturna mera može da predviđa obavezu razvrgavanja nastale strukture učesnika na tržištu, naročito putem prodaje pojedinih njegovih delova ili imovine drugim licima koja nisu povezana sa učesnikom na tržištu. Vlada bliže propisuje uslove za određivanje zaštitnih mera iz st. 1. i 3. ovog člana.

Mera zaštite konkurencije Član 68. Učesniku na tržištu odrediće se mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda, obračunatog u skladu sa članom 7. ovog zakona, ako: 1) zloupotrebi dominantan položaj na relevantnom tržištu u smislu člana 16. ovog zakona; (. . . )