Zima prie i pjesme Stigla je zima Jesen

Zima priče i pjesme

Stigla je zima • Jesen je polako otišla, a umesto nje stigla hladna bela zima. Ušunjala se polako u naše živote i svojim ledenim rukama čvrsto stegla ceo grad. • Snežni oblaci kao bele lađe plove nebom, a iz njih je pada prvi sneg. Nežne bele pahulje kao nebeske balerine plešu u letu dok sa velikih visina padaju na ulice i krovove kuća. Sve oko nas, polako postaje belo. Drveće je dobilo novu odeću i umorne grane nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima. Na travnjacima su debeli vuneni tepisi, a na krovovima kuća beli šeširi. Mraz je na prozorskim staklima ispleo srebrenu čipku i umesto zavesa različitih boja, sada na svim prozorima vise bele čipkaste zavese. Zima je probudila uspavane dimnjake. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti sivi dim. Ljudi se greju u svojim kućama, a životinje su se zavukle u svoja skloništa. Priroda se lagano sprema za zimski san. Ptice selice su odletele na jug, a vrapci su ućutali. Sede u svojim malim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Jedino deci nije hladno. Obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti po njihovi nogama. • Kad stigne zima i mraz sve okolo stegne jedino se na dečijim licima vidi osmeh. Oni vole kad im se pahulje nežno lepe za lice, vole sneg i igre u njemu. Zima je deci omiljeno godišnje doba.

Stigla je zima Jesen je polako otišla, a umesto nje stigla hladna bela zima. Ušunjala se polako u naše živote i svojim ledenim rukama čvrsto stegla ceo grad. Snežni oblaci kao bele lađe plove nebom, a iz njih je pada prvi sneg. Nežne bele pahulje kao nebeske balerine plešu u letu dok sa velikih visina padaju na ulice i krovove kuća. Sve oko nas, polako postaje belo. Drveće je dobilo novu odeću i umorne grane nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima. Na travnjacima su debeli vuneni tepisi, a na krovovima kuća beli šeširi. Mraz je na prozorskim staklima ispleo srebrenu čipku i umesto zavesa različitih boja, sada na svim prozorima vise bele čipkaste zavese. Zima je probudila uspavane dimnjake. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti sivi dim. Ljudi se greju u svojim kućama, a životinje su se zavukle u svoja skloništa. Priroda se lagano sprema za zimski san. Ptice selice su odletele na jug, a vrapci su ućutali. Sede u svojim malim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Jedino deci nije hladno. Obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti po njihovi nogama. Kad stigne zima i mraz sve okolo stegne jedino se na dečijim licima vidi osmeh. Oni vole kad im se pahulje nežno lepe za lice, vole sneg i igre u njemu. Zima je deci omiljeno godišnje doba.

Slikarka Zima • Slikarka Zima je stigla u moj grad. • Uzela je veliku slikarsku četku i oslikala ceo grad belom bojom. Krovovima kuća i zgrada je naslikala bele kape sa ponekom crvenom tufnom. Jelkama je naslikala divne bele bunde, prošarane tamno zelenom bojom. Za parkove je utrošila najviše bele boje. Pa parkovi izgledaju kao veliki oblaci. Za ulice je izmešala belu i sivu boju. Na parkinzima su automobili crvene, plave, žute boje. Slikarka Zima ih je izšarala belom bojom. Na staklima automobila naslikala je nežne pahulje i srebrne dvorce iz neke ledena bajke. • Kako je samo lepo oslikala naš grad. Prava je umetnica slikarka Zima.

Slikarka Zima je stigla u moj grad. Uzela je veliku slikarsku četku i oslikala ceo grad belom bojom. Krovovima kuća i zgrada je naslikala bele kape sa ponekom crvenom tufnom. Jelkama je naslikala divne bele bunde, prošarane tamno zelenom bojom. Za parkove je utrošila najviše bele boje. Pa parkovi izgledaju kao veliki oblaci. Za ulice je izmešala belu i sivu boju. Na parkinzima su automobili crvene, plave, žute boje. Slikarka Zima ih je izšarala belom bojom. Na staklima automobila naslikala je nežne pahulje i srebrne dvorce iz neke ledena bajke. Kako je samo lepo oslikala naš grad. Prava je umetnica slikarka Zima.

Zima u mom kraju • Pogled sa mog prozora izgleda kao najlepša razglednica sa zimskim motivima. • • Gledam kroz prozor i vidim pahulje koje se presijavaju na svetlu uličnih sijalica. Ogolelo granje je dobilo lepo belo odelo. Travu je pokrio beli prekrivač, izgleda kao najlepši beli ćilim. Podseća me na šećernu vunu. Sve je belo, krovovi kuća kao da su dobili bele kape. Zelene jelke iz mog parka imaju lepe bele bunde. • Ljudi koračaju po belom pokrivaču a na licima je blagi osmeh. Čini se kao da je sneg uspeo u njima da probudi ono detinjstvo što su izgubili dok su odrastali. Sve je nekako nestvarno, lepo kao u bajci. Tako meko paperjasto i nežno. • Toliko je pogled divan sa mog prozora da sam na trenutak zaboravila da sam u mojoj toploj sobi. Kao da sam se našla u nekom nestvarnom svetu.

Zima u mom kraju Pogled sa mog prozora izgleda kao najlepša razglednica sa zimskim motivima. Gledam kroz prozor i vidim pahulje koje se presijavaju na svetlu uličnih sijalica. Ogolelo granje je dobilo lepo belo odelo. Travu je pokrio beli prekrivač, izgleda kao najlepši beli ćilim. Podseća me na šećernu vunu. Sve je belo, krovovi kuća kao da su dobili bele kape. Zelene jelke iz mog parka imaju lepe bele bunde. Ljudi koračaju po belom pokrivaču a na licima je blagi osmeh. Čini se kao da je sneg uspeo u njima da probudi ono detinjstvo što su izgubili dok su odrastali. Sve je nekako nestvarno, lepo kao u bajci. Tako meko paperjasto i nežno. Toliko je pogled divan sa mog prozora da sam na trenutak zaboravila da sam u mojoj toploj sobi. Kao da sam se našla u nekom nestvarnom svetu.

• Ne može nam ništa zima Ni mećava što fijuče Kuća puna pravog dima Čekaće nas ko i juče • A mećava kad zadrema kraj ognjišta šćućurune Ko da ničeg više nema Belina će da nas prene • Sjakti biser ledenica I inje na starom boru Srebrom čipku og iglica Mraz izvezo na prozoru • Rajko Petrov Nogo ZIMSKA PESMA • • • • • Zima, zima – e, pa šta je, ako j’ zima, nije lav! Zima, zima – pa neka je, ne boji se ko je zdrav! Hajd napolje momak ko je, tamo veje krupan sneg, vi’š en’ onde navej’o je čitav bedem, čitav breg. A šta može zima meni, šta mi može, šta mi sme? Nek mi nosić pocrveni, eto to je, to je sve! Jovanović Zmaj

• • • ZIMA Nema više toplih dana Zavladala druga klima Zastudelo sa svih strana Sa severa stigla zima. Vetrovi su učestali Dimnjaci su puni dima Listovi su svi opali Započela prava zima. Pahulje ko brašno veju Svaka grana kapu ima Tople bunde decu greju Na sankanje zove zima. Na sve strane sanke, skije Zimska igra prija svima Kad se trči hladno nije Prekrasna je ova zima. Branko Živković

Snješko u kaputu DJEČAK: Snješko pokraj puta, zašto stojiš bez kaputa? Snješko u kaputu DJEČAK: Snješko pokraj puta, zašto stojiš bez kaputa? SNJEŠKO: Imam kaput, zar to nisi znao? Svu noć mi ga vjetar tkao. DJEČAK: Vjetar tkao? A od čega? SNJEŠKO : Od pahulja i od snijega. DJEČAK: Vidi, stvarno! Mogao sam znati. A ja sam već mislio svoj kaput ti dati.

• ZEKO I SNJEŠKO • ZEKO: Snješko duga nosa od čega je tvoja kosa? • • SNJEŠKO: Moja kosa je od slame. ZEKO: Zar od slame? SNJEŠKO : Da od slame, to je prava kosa za me'. ZEKO: A šta ti je to na glavi? SNJEŠKO : Na glavi mi lonac plavi. ZEKO: A šta će ti metla ova? SNJEŠKO : Da pometem snijeg sa krova. ZEKO: Ti si snješko čudan tip! Na glavi ti slama, stojiš kao kip, usred snijega bos, još mi samo reci; od čega ti je nos? SNJEŠKO : Moj nos je od mrkve, eto od čega, a ti zeko bježi što dalje od njega! - •

• BOŽIĆNI UKRAS • • OKIĆENI BOR: Pogledaj boriću ukrase moje. Zar nisu krasni? Zar mi lijepo ne stoje? • NEOKIĆENI BOR: Krasni su, krasni. Ja bih sve dao kada bih poput tebe sjao. OKIĆENI BOR: Pogledaj boriću ukrase moje. Zar nisu krasni? Zar mi lijepo ne stoje? NEOKIĆENI BOR: Krasni su, krasni. Ja bih sve dao kada bih poput tebe sjao. OKIĆENI BOR: Budeš li imao bar malo sreće, Možda i tebe okite jedno Badnje veče. PTICA /dolazi do okićenog bora/: Tako sam umorna, daleko sam bila. Mogu li na tebi odmoriti krila? OKIĆENI BOR: Jako sam osjetljiv i ukrasa pun, Potraži radije neki žbun. PTICA /dolazi do neokićenog bora/: Mogu li sjesti na jednu od tvojih grana? NEOKIĆENI BOR: Možeš, možeš. Bit ćeš mi jedini ukras ovih božićnih dana. PTICA: Varaš se, boriću, varaš se u svemu. Tvoj ukras je veliko srce i dobrota u njemu. • BOŽIĆNI UKRAS PTICA: Varaš se, boriću, varaš se u svemu. Tvoj ukras je veliko srce i dobrota u njemu. •

• • • • • • • PAHULJICE Prva pahuljica: Pahuljice, kuda žuriš? Druga pahuljica: kuda žurim, kuda žurim? Ja na zemlju hitam, jurim. Prva pahuljica: Što ćeš tamo? Baš mi nije jasno. Zar ti ovdje, na oblaku, nije divno, krasno? Druga pahuljica: Javiti moram tamo svima. Igrajte se, radujte se. Stigla vam je bijela zima. A sa njome Božić bijeli kojem se svak veseli! Prva pahuljica: Da li mogu s tobom poći? Druga pahuljica: Možeš, možeš! Al požuri da stignemo prije noći.