Zemljotresi Zemljotres To je vie ili manje estoka

Zemljotresi

Zemljotres � To je više ili manje žestoka trešnja zemljine kore. Potresi nastaju u dubini na tački koja se zove hipocentar ili žarište. � On može biti: površinski, na dubini manjoj od 100 km, srednji između 100 i 300 km duboki do 700 km, ispod te dubine nema više seizmičkog žarišta. � Potresi počinju prilikom naglog oslobađanja sila nagomilanih usled: � premeštanja tektonskih ploča ili � dizanjem magme (vulkanski potresi).

Prema načinu nastanka, razlikuju se dve osnovne vrste zemljotresa: Prirodni Veštački. Mehanizam u žarištu Prirodni potres Veštački potresi Kretanje pukotine Tektonski potresi: - naglo pucanje stena Potresi uzrokovani ljudskim delovanjem: punjenje velike brane vodom, vađenje gasa, itd. Eksplozija Vulkanski potres: Lomljenje stena zbog proboja magme miniranje kod seizmičkog istraživanja miniranje rudnika i kamenoloma podzemne nuklearne eksplozije Implozija Potresi zbog urušavanja: - urušavanje jama u gipsu i vapnencu - urušavanje povezano s velikim klizanjem terena urušavanje starih rudnika

Posledice zemljotresa zavise od: Mesta epicentra Tipa, pravca i jačine zemljotresa Reljefa Geološkog sastava zemljišta Vrste i konstrukcije objekata Urbanih parametara

Potresi su klasifikovani u zavisnosti od intenziteta na dve skale: Merkalijeva Rihterova Prva je subjektivna i bazirana je na posmatranju štete. To je Merkalijeva skala koja ima dvanaest stepeni. Intenzitet se izražava rimskim brojevima od I do XII.

Merkalijeva skala Intenzitet Merkalijeve skale Primećene posledice I Nije primećen nikakav pokret II Neke osobe mogu osetiti kretanje ako odmaraju i/ili se nalaze na višim spratovima zgrada. III Unutar zgrada mnogo ljudi osjeća lagani pokret. Obešeni predmeti se pomeraju. Napolju se ništa ne oseća. IV Unutra većina ljudi oseća kretanje. Pomeraju se obešeni predmeti, ali i prozori, tanjiri, brave na vratima. V Većina ljudi oseća kretanje. Osobe koje spavaju se bude. Vrata lupaju, posuđe se razbija, slike se miču, mali predmeti se kreću, stabla se njišu, tečnosti se mogu proliti iz otvorenih posuda. VI Svi osećaju podrhtavanje tla. Ljudi nesigurno hodaju, predmeti i slike padaju, malter na zidovima može pucati, stabla se tresu. Na loše izgrađenim zgradama može doći do lagane štete, ali nema štete na strukturi. VIII IX Ljudi se teško održavaju na nogama. Vozači osjećaju kako im se vozilo trese. Neke zgrade mogu se uništiti. Opeka može padati sa zgrada. Na dobro izgrađenim građevinama šteta je umerena, ali na ostalima može biti znatna. Vozači teško voze. Zgrade sa slabim temeljima miču se. Visoke strukture poput dimnjaka ili zgrada mogu se iskriviti ili slomiti. Dobro izgrađene zgrade trpe ozbiljnu štetu. Grane stabala se lome. Brda mogu napuknuti ako je zemlja vlažna. Nivo vode u bunarima može se promeniti. Sve zgrade trpe ozbiljnu štetu. Zgrade bez temelja se miču. Neke podzemne cevi se lome. Zemlja puca. X Većina zgrada i njihovih temelja je uništena. Isto vredi i za neke mostove. Brane su ozbiljno oštećene. Dolazi do odrona. Voda izlazi iz svog toka. Na tlu se javljaju velike pukotine. Šine železničke pruge se savijaju. XI Većina građevina se ruši. Mostovi su uništeni. Podvodne cevi su uništene. . XII Gotovo sve je uništeno. Tlo se gib, a talasajući se. Mogu se premeštati veliki komadi stena.

Druga skala je Rihterova. Ona je objektivna i iskazuje magnitudu potresa. Magnituda odgovara logaritmu vibracija koje beleži seizmogram baždaren zavisno o udaljenosti od epicentara. Najjači zabeleženi potresi imali su magnitudu 8, 6.

Rihterova skala Magnituda po Richterovoj skalii: Ispod 3. 5 Od 3. 5 do 5. 4 Posledice podrhtavanja zemlje Potres se ne oseća, ali ga seizmografi beleže. Često se oseti, ali bez štete. . Od 5. 4 do 6 Mala šteta na dobro izgrađenim građevinama, ali može uzrokovati veće štete na ostalim građevinama. . Od 6. do 6. 9 Može biti razoran u krugu od 100 km. Od 7 do 7. 9 Veće podrhtavanje zemlje. Može uzrokovati ozbiljnu štetu na velikoj površini. Iznad 8 Veliki potres koji može uzrokovati veliku štetu na području od više stotina kilometara.

Poređenja skala Merkalijeva skala Rihterova skala Intenzitet štete Intenzitet III Unutar zgrada mnogo ljudi osjeća lagani pokret. Obešeni predmeti se pomeraju. Ispod 3. 5 V Većina ljudi oseća kretanje. Osobe koje spavaju se bude. Vrata lupaju, posuđe se razbija, slike se miču, mali predmeti se kreću, . Od 3. 5 do 5. 4 VI Svi osećaju podrhtavanje tla. Na loše izgrađenim zgradama može doći do lagane štete, ali nema štete na strukturi. Od 5. 4 do 6 Mala šteta na dobro izgrađenim građevinama, VII Ljudi se teško održavaju na nogama. Neke zgrade mogu se uništiti. Opeka može padati sa zgrada. Na dobro izgrađenim građevinama šteta je umerena. Od 6. do 6. 9 Može biti razoran u krugu od 100 km. Od 7 do 7. 9 Može uzrokovati ozbiljnu štetu na velikoj površini. Iznad 8 Veliki potres koji može uzrokovati veliku štetu na području od više stotina kilometara. VIII Dobro izgrađene zgrade trpe ozbiljnu štetu. . Brda mogu napuknuti ako je zemlja vlažna. IX Sve zgrade trpe ozbiljnu štetu. Zgrade bez temelja se miču. Zemlja puca. šteta Potres se ne oseća, ali ga seizmografi beleže. Često se oseti, ali bez štete. .

Zemljotresi na balkanu � Najznačajnije žarište na Balkanu je Turska, naročito oblast Mramornog mora, gde se odigrala serija izuzetno jakih zemljotresa. � Najjači registrovani zemljotres na Balkanu desio se 1904. godine, intenziteta deset stepeni po Merkalijevoj skali, na samoj granici Bugarske i Makedonije. � U Skoplju je 26. jula 1963. g. od zemljotresa poginulo 1. 070 ljudi, dok je zemljotres u Banja Luci 26. i 27. oktobra 1969. g. odneo 15 života a 1117 osoba je teže ili lakše povređeno. � Jedan od najvećih zemljotresa u Evropi zadesio je 15. aprila 1979. g. Crnu Goru. 102 osobe su izgubile život.

Skoplje, 1963. Banja Luka, 1969.

Seizmološka karta Srbije Sa seizmološkog stanovišta Srbija pripada centralnom mediteranskom prostoru i ima relativno visoku seizmičku aktivnost. U Srbiji se u proseku svaki treći dan dogodi neki potres.

Srbija � U Srbiji postoji 35 žarišta, odnosno mesta gde su se već događali zemljotresi i na osnovu kojih se pretpostavljaju mogući potresi u budućnosti. � Žarišne zone sa najvišim energetskim potencijalom na prostoru Srbije su: svilajnačka, jagodinska, rudnička, lazarevačka, kopaonička, vranjska i vitinska oblast. � Jaki zemljotresi dogodili su se 1893. g. u Svilajncu, 1922. g. u Lazarevcu. 1927. g. na Rudniku, 1980. g. kopaonička serija zemljotresa � 1998. i 1999. g. zemljotresi u Mionici. Tada je na području mioničke opštine oštećeno oko 12. 000 objekata u 6. 500 domaćinstava.

� zemljotres u u području Mionice se desio 22. 03. 2006. godine, sa epicentrom na planini Maljen, 75 km jugozapadno od Beograda. Bio je jačine između 4, 5 - 4, 7 jedinica Rihterove skale. � Poslednji zemljotres je bio u Kraljevu 3. 11. 2010. god. magnitude 5, 3 po Rihteru који се догодио на око 10 km североисточно од Kraljeva � Svi ovi zemljotresi su imali intenzitet manji od šest stepeni Rihtera i manje od osam stepeni Merkalijeve skale.

� Na osnovu zemljotresa koji su se do sada događali na našoj teritoriji, a u skladu sa procenama svetskih stručnjaka, na teritoriji Srbije je teško očekivati jače zemljotrese od ovoga. � Zemljotresi u centralnoj Srbiji mogu dostići i intezitet od osam stepeni po Merkaliju (oko 6 po Rihteru), ali oni, na sreću, nisu toliko jaki da se od njih ne možemo zaštititi kvalitetnom gradnjom. � Problem predstavlja starija gradnja i gradnja objekata bez kontrole nadležnih službi.

Monitoring zemljotresa Vrši republički seizmološki savez AUTOMATSKA MERENJA NA LOKACIJAMA

danas Pre 3 dana Pre 8 dana

Seizmografi U centralnoj seizmološkoj stanici u Beogradu su od 1918. godine instalirani i mehanički seizmografi Wichert i Maink-a. Ovi seizmografi su do 1970. godine bili jedini uređaji za registrovanje zemljotresa na prostoru Srbije. seizmograf Wichert Seizmograf Maink-a

Sistem DASA (Digitalna Automatska Seizmološka Akvizicija) je razvijen u Republičkom seizmološkom zavodu i u periodu 1991 -2005 je činio osnovu seizmološke mreže. Danas mrežu seizmoloških stanica Srbije čine 24 seizmološke stanice sa 87 digitalna kanala, koje su opremlјene različitom seizmološkom opremom. Na svim stanicama koristi se program za akviziciju podataka Seis. Comp/Seed. Link 2. 1 (GFZ Potsdam).

Prenos podataka sa svih stanica obavlјa se u realnom vremenu internetom pri čemu je: satelitski prenos podataka ostvaren sa stanice Zavoj, prenos mobilnom 3 G mrežom sa stanice Selova, bežičnim internetom sa devet stanica ADSL internetom sa osam stanica sa dve stanice kablovskim internetom tri stanice optičkim internetom

Automatska i ručna obrada seizmoloških podataka odvija se u centralnoj seizmološkoj stanici u Beogradu i na centralnoj mernoj seizmološkoj stanici na Divčibarima, koja je istovremeno i back-up sistem. Pored toga u realnom vremenu se prikupljaju i razmenjuju podaci sa 37 seizmološke stanice iz zemalja iz okruženja - Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Grčka, Crna Gora, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Slovačka i Slovenija.