Zemljite Uenici Anela Salma Itana Saka Maja Muki

Zemljište Učenici : Anđela Salma Itana Sakač Maja Mukić

Nastanak zemljišta �Priroda je milionima godina drobila i sitnila stene u sićušne čestice koje nazivamo zemljom. �Do toga je dolazilo na razne načine. �Stene su pucale usled naizmeničnog zagrevanja i hlađenja. �Pesak nošen vetrom krunio je kamen, glečeri su strugali površinu, a talasi su udarajući o obalu, razbijali stene u sve manje i manje delove. �Raspadanje kamena potpomagale su i neke bakterije stvarajući kiseline koje su izjedale stene.

Vrednost zemljišta zavisi od njegove sposobnosti da snabdeva korene biljaka hranom, vazduhom i vodom.

Šta je zemljište ? � Zemljište je prirodno telo nastalo pod uticajem živih organizama. � Zemljište se sastoji od prašine, gline, peska, šljunka i njihovih međusobnih kombinacija. � Važno je spomenuti zemljište organskog porekla, to su : HUMUS, MULJ i TRESET. � Osim peska i sitnih kamenčića, gline, mineralnih materija i ostataka biljaka i životinja u zemljištu ima i VODE i VAZDUHA.

Sastav zemljišta � Zemljište nije svugde istog sastava. � Sastav zemljišta utiče na njegovu PLODNOST. Plodnost zemljišta zavisi od: količine mineralnih materija biljnih i životinjskih ostataka rastresitosti propustljivosti vlažnosti Zemljišta se razlikuju po brzini zagrevanja, hlađenja i boji.

Vrste zemljišta � Postoje razne vrste zemljišta : � CRNICA ( HUMUŠA ) � GLINUŠA � PESKUŠA � CRVENICA

CRNICA (HUMUŠA) � Humuša je zemljište crne boje. � Humus zemljištu daje tamnu boju. � U humusu lako prodire vazduh i voda što ovo zemljište čini rastresitim te je i pogodno za obradu i za gajenje žita, voća i povrća.

PESKUŠA � Peskuša ima mnogo peska koji se lako obrađuje. � Vazduh lako prodireu ovo zemljište, brzo propušta vodu, brzo se zagreva ali se brzo i osuši. � Na peskuši biljke dobro uspevaju kada ima dosta padavina, dok period suše nije povoljan za rast.

GLINUŠA � Glinuša sadrži dosta gline. � Prepoznatljiva je po žućkastoj boji. � To je čvrsto, sabijeno i lepljivo zemljište. � Teško propušta vodu i vazduh. � Toplotu sporo prima, sporo se zagreva i suši. � Kada se osuši stvrdne se i ispuca. � Nije baš najpogodnija za obradu.

CRVENICA � Prepoznaje se po crvenoj boji. � Zemljište brdovitih krajeva. � Biljke mogu dobro da rastu i razvijaju se ako se zemljište đubri i ima dovoljno vlage što crvenicu čini rastresitim zemljištem i lakim za obradu.

Važnost zemljišta � Ceo živi svet. . . biljke, životinje, ljudi. . . utiču na kvalitet zemljišta. � Da bi nam zemljište davalo moramo ga čuvati i vraćati mu ono što iz njega uzimamo!!!

HVALA NA PAŽNJI!!! MAJA ANĐELA ITANA