Zemlje liberalne demokratije Liberalna demokratija Liberalna demokratija je

Zemlje liberalne demokratije

Liberalna demokratija • Liberalna demokratija je društveno uredjenje, zasnovano na Ustavu i zakonima, donetim voljom i u interesu naroda • Ovaj sistem postojao je u Francuskoj, SAD, Velikoj Britaniji, ali i Švajcarskoj, zemljama Beneluksa i Skandinaviji

Sjedinjene Američke Države • SAD su izašle iz rata sa autoritetom zemlje čiji su ljudski i materijalni potencijali presudno uticali na pobedu Antante • Posle I svetskog rata SAD su postale vodeća ekonomska sila • Posle I svetskog rata, SAD su se vratile izolacionističkoj politici, nisu postale članica Društva naroda • Još tokom I svetskog rata doneti su Zakoni o špijunaži i Zakon o podstrekivanju na pobunu, na osnovu ovih zakona suzbijane su svaka komunistička i druga antidržavna delatnost • Zakonom o vanrednim kvotama iz 1921. god. počelo je ograničavanje broja imigranata • Zabranjeno je useljavanje iz Azije, a podsticano iz zapadne i severne Evrope

• Na vlasti u SAD smenjivale su se dve stare stranke: Demokratska i Republikanska • Republikanci su bili pretežno desničarska i konzervativna stranka • Demokrate su više orijentisale sa socijalne programe i zaštitu širih slojeva stanovništva • Demokratski predsednici SAD izmedju dva rata bili su: Vudro Vilson i Frenklin Ruzvelt • Republikanski predsednici bili su: Voren Harding, Kalvin Kulidž i Herbert Huver • Žene su dobile pravo glasa 1920. god. , dok je borba za prava crnačkog stanovništva potrajala mnogo duže

Američki Kongres, Kapitol Hil Vašington

• Privreda je beležila veliki uspon tokom 20 -tih godina, dolazi do razvoja automobilske i avio industrije • 1920. god. uvedena je prohibicija, zabrana proizvodnje i prodaje alkohola, ali su efekti bili suprotni, jer su ilegalna proizvodnja i krijumčarenje doveli do rasta organizovanog kriminala

Uništavanje buradi sa alkoholom

• Rast ekonomije okončan je 1929. god. kada je došlo do krize hiperprodukcije • Višak proizvedene robe zatrpao je tržište, došlo je do pada cena, što je dovelo do otpuštanja radnika, zatvaranja fabrika (Velika ekonomska kriza; Velika depresija) • Opadanje vrednosti akcija na berzi doveo je do finansijskog kraha i sloma berze 1929. god. (crni utorak)

Ekonomski indikatori 1929 -1932 United States Great Britain France Germany Industrial production – 46% – 23% – 24% – 41% Wholesale prices – 32% – 33% – 34% – 29% Foreign trade – 70% – 60% – 54% – 61% +129% +214% +232% Unemployment +607%

• Američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt je 1933. god. stvorio novi nacionalni program, nazvan politika novog kursa (New Deal) • Privredni život uredila je država, osigurala je novčanu pomoć za nezaposlene i preduzela velike javne radove (gradnja puteva, železnica, stambenih zgrada) • Zahvaljujući tome industrijska proizvodnja je podstaknuta i smanjena je nezaposlenost

Frenklin Delano Ruzvelt (1882 -1945) 32 predsednik SAD (19331945) 1921. god. oboleo je od paralize U svom prvom govoru je rekao da je jedina stvar koje treba da se bojimo strah Tvorac je Zakona o zajmu i najmu američkim saveznicima u II svetskom ratu

Velika Britanija • Iz rata je izašla višestruko oštećena, sa oslabljenom privredom i ugroženim svetskim prestižom i kolonijalnom vladavinom • Zbog unutrašnjih problema, staranje o Versajskom poretku je prepustila Francuskoj • 1921. god postignut je Anglo-irski sporazum, po kojem je 1922. god nastala Irska slobodna država (Republika Irska) • Upkos tome, Britanija je i dalje imala status velike sile

• Političkom scenom su i dalje dominirali konzervativci i liberali, a nakon I svetskog rata su se pojavili laburisti • 1924. god. Remzi Mekdonald je formirao prvu laburističku vladu i priznao SSSR • Britanske parlamentarne ustanove ostale su stabilne; branjene su ne samo zakonima, već i ustaljenim navikama demokratskog ponašanja • Izbornom reformom iz 1918. god. biračko pravo dobili su svi muškarci od 20 i žene od 30 godina, nekoliko godina kasnije i ovo pravo je izjednačeno, pa su žene sa 20 godina dobile biračko pravo

Vestminsterska palata, sedište Britanskog parlamenta

Kenterberijska katedrala, sedište kenterberijskog nadbiskupa

Kraljevska garda, Bakingemska palata

Francuska • Francuska je posle rata platila najvišu cenu pobede, opustošena teritorija, iscrpljene finansije i uništena privreda • Ona je iz rata izašla kao ratni pobednik, najveća kontinentalna sila i čuvar versajskog poretka • Nastojala je da spreči obnovu Nemačke i zato je nastojala da joj nametne što veće obaveze i ograničenja • O tome svedoče idejne parole: „Bezbednost na Rajni i „ Protiv revizionizma i restaruracija

• Francuska je stvorila sistem saveza sa manjim nacionalnim državama, kojima je kontrolisala i sputavala Nemačku (Poljska, Čehoslovačka, Rumunija, Kraljevina SHS • Na političkoj sceni delovalo je mnogo partija, nestabilnost političke scene imala je kao posledicu čestu smenu vlada • U medjuratnom razdoblju imala je mnoštvo istaknutih državnika: Rajmund Poenkare, Žorž Klemanso, Aristid Brijan, Eduard Daladje