Zdrav ivot Zdravlje je najvea vrednost svakog pojedinca

Zdrav život

Zdravlje je najveća vrednost svakog pojedinca. Ne možemo birati zdravlje, ali možemo izabrati zdrav način života. Zdrav način života nije nešto nam je dato ili urođeno, već mora da se strpljivo razvija tokom života.

Istraživanja su pokazala da praktikovanje zdravog načina života značajno unapređuje zdravlje čoveka na mnogo načina. Preduslov za zdrav način života je, svakako, dobro zdravlje, a za dobro zdravlje je potreban dobar balans u životu. U praktikovanju zdravog načina života treba održavati zdravlje tokom celog života. Zdrav način života mora uključivati fizičku aktivnost, zdravu ishranu, dovoljno odmora i sna, i naravno socijalnu interakciju.

Fizička aktivnost je jedna od najbitnijih stvari kod praktikovanja zdravog načina života. Pod fizičkom aktivnošću podrazumevaju se razni rekreativni sportovi, joga, šetnje, vežbe kod kuce. . . Istraživanja su pokazala da sami nedostatak fizičke aktivnosti drastično povećava rizik od bolesti. Fizičkom aktivnošću se jačaju telo i duh, a samim tim se i značajno smanjuju rizici od bolesti.

Zdrava ishrana je jedna od suštinskih stvari na koju treba da se obrati pažnja. Jer zdrava ishrana pomaže kod svih telesnih aktivnosti, kao i kod aktivnosti imunog sistema da se uspešno bori protiv bolesti.

U današnje vreme kada je sve manje slobodnog, ali i vremena za biranje zdrave hrane, zdrava ishrana može biti izazov za sve one koji žele da praktikuju zdrav način života.

Veliku ulogu što se zdravlja tiče imaju i dodaci ishrani , 100% prirodnog porekla na bazi voća – povrća – lekovitog bilja ; kao i 100% prirodna kozmetika na bazi lekovitog bilja – voća i povrća

Faza odmora i sna jako je bitna posle fizičke aktivnosti. Naše telo se oporavljaju i jačaju za vreme odmora i spavanja. Odmor i san su fizički potrebni, jer se tada mišići obnavljaju, ponovo grade i jačaju. Dobro izbalansiran odmor i san mogu pomoći u održavanju dobrog psihofizičkog stanja i obezbediće telu dovoljno energije i za ostale fizičke aktivnosti.

Socijalna interakcija je jako bitan faktor, jer pomaže u održavanju dobrog mentalnog i emocionalnog zdravlja. Istraživanja su pokazala da socijalna interakcija između ljudi puno pomaže pri uspostavljanju prijateljskih veza i osjećaja prihvaćenosti, a takođe povećava samopouzdanje.

Učenje relevantnih informacija o zdravlju, izgrađivanjem stavova i vrednosti prema zdravom životu, te razvijenjem odgovarajućih životnih veština u budućnosti bi trebalo da rezultira odgovornim ponašanjem koje se može oceniti kao zdrav stil života.

Zdrav život nije samo ovo od prethodno navedenog, to je samo delić onoga što čini zdrav život i na šta bi trebalo najviše da obratim pažnju. Na naše zdravlje uticemo mnogim drugim oblicima ponašanja. Jedan od najprostranjenijih su cigarete.

Pušenje duvana je značajna pretnja zdravlju i vodeći je faktor rizika za veliki broj nezaraznih bolesti. Konzumiranje cigareta narušavamo naše fizičko i psihičko zdravlje (zavisnost). U Srbiji u toku jedne godine 12 000 ljudi izgubi život zbog duvanskog dima. U celom svetu u toku jedne godine duvanski dim ubije 6 miliona ljudi. U ovaj broj se ubrajaju i pasivni pušači, od kojih su većina deca.

Sastav jedne cigarete *Nikotin spada u grupu jedinjenja koji se nazivaju alkaloidi. Stvara se u mnogim biljkama i služi im kao odbrana od insekata. U cigaretama se nalazi u vrlo malim kolicinama.

. Nikotin je u malim količinama stimulans za većinu sisara, i a način na koji deluje u organizmu je odgovoran za stvaranje zavisnosti. Zavisnost se definiše kao: • psihološka • i fizička Psihološka i fizička zavisnost su medjusobno povezane i ne razdvojive.

Preko 75% pušači počinje sa pušenjem izmedju 13 i 17 godine života. Zavisnost se javlja usled delovanja nikotina i zdravog organizma. To je stanje koje karakteriše promenom ponašanja i drugim reakcijama koje ukazuju na potrebu za uzimanjem nikotina-trajno ili povremeno. Uzimanjem nove doze nikotina stvara se psihološki učinak ili se uklanja nelagoda nastala usled neuzimanja nikotina.

Oboljenja i oštećenja koja izaziva Oštećenja mozga(nikotin iz cigareta oštećuje mozak i stvara veću zavisnostpušenje od heroina) Stvaranje bora (smanjuje dotok krvi u kožu, tako da koža postaje smežurana sa puno bora) Katarakta (sto osoba više konzumira cigarete, veće su šanse da dobije kataraktu-oboljenje koje izaziva slepilo. Čak i bivši pušači imaju 50% veće šanse da dobiju kataraktu) Rak usta(pušenje je glavni uzrok dobijanja raka usta i jezika. Otežava rad pljuvačke koja uklanja klice iz usta. Pušači imaju zuta usta, neprijatan zadah i veće šanse od oboljevanja nepca-čak i ako su mladi) Oštećenje kože(katran iz duvana čini da prsti postaju žuti, a nokti prljavi) Rak grla

Vi birate! Laboranti