ZAJEDNIKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU Jelena Aritonovi 051036 Sanja

ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU Jelena Aritonović 05/1036 Sanja Bogićević 05/758

Pojam agrarne politike n n Šta je agrarna politika? Agrarna politika uključuje set principa primenjivanih u okviru vladinih programa koji utiču na proizvodnju hrane, korišćenje resursa u sektoru agrara, domaće i međunarodno tržište hrane, potrošnju hrane i ishranu, prehrambenu bezbednost i uslove u kojima ljudi žive u ruralnim sredinama.

Zbog čega poljoprivreda zauzima istaknuto mesto u politici EU n n n Strateški i bezbedonosno značajna za svaku zemlju Cenovna i dohodna neelastičnost tražnje za hranom Proizvodnja zavisi od prirodnih uslova i vezana za životni ciklus Uticaj na životnu sredinu Uslovljava razvoj ostalih sektora

Zajednička agrarna politika EU n n Zajednička agrarna politika EU ( Common Agricultural Policy) ZPP Uprkos brojnim razlikama među zemljama EU ipak postoji CAP Predstavlja najstariju politiku EU Ujedno je i najskuplja politika EU i jedna od najsloženijih

Istorijat i refome CAP n Rimski sporazum 1957. godine, EEZ n ”dogovor ” između Francuske i Nemačke n Sporazum je samo utvrdio ciljeve (član 33) i deklarisao neophodnost postojanja zajedničke organizacije poljoprivrednih tržišta

Ciljevi CAP – ukratko n Ciljevi zajedničke poljoprivredne politike -povećanje produktivnosti promovisanjem tehničkog napretka i optimalnom upotrebom faktora proizvodnje - obezbeđenje prikladnog životnog standarda za deo zajednice koji živi od poljoprivrede -ZPP mora da stabilizuje tržišta -ZPP mora da obezbedi dostupnost snabdevanja po prihvatljivim cenama n To su osnovni ciljevi, a kasnije su se uz razvoj CAP dodavali jos neki ciljevi.

Dve dimenzije ZPP-a n n Unutrašnja dimenzija: garantovanje utvrđenog nivoa cena na domaćem tržištu, ako cena padne ispod interventne višak zaliha moraju otkupiti državne interventne stanice kako bi se zadržala unutrašnja cena na utvrđenom nivou Spoljna dimenzija: određivanje najnižeg nivoa cena po kom može da se uveze inostrani proizvod što štiti unutrašnje tržište od stranih konkurenata i fluktuacija na spoljnom tržištu; subvencionisanje izvoza

Razvoj Zajedničke poljoprivredne politike ZPP je počela sa primenom 1962. kao jedan postepen proces na osnovu kojeg je trebalo prikupiti potrebnu količinu prihoda od uvoznih prelevmana kako bi se pokrili izdaci ZPP, ali porast samodovoljnosti je doveo do pada uvoza i, samim tim, uvoznih prihoda; uvozni prihodi su nedovoljni za pokriće rashoda ZPP n 1967. Predlog predsednika EK Valtera Halštajna o stvaranju Zakona o zajedničkoj poljoprivrednoj politici n

Razvoj Zajedničke poljoprivredne politike n n n U prvoj fazi, zajednička agrarna politika je imala za cilj da poveća produktivnost i obezbedi povoljan životni standard farmera (podška kroz sistem zaštitnih cena) 1964. Evropski fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi-institucionalna podrska ZPP-u Odeljenje za garancije: danas preko 90% rashoda (intervencija, refundacije); struktura rashoda: oko 40% ratarski usevi, oko 20% meso, oko 6% mlečni proizvodi, oko 5% maslinovo ulje Odeljenje za usmeravanje: manje od 10% rashoda ZPP (strukturne promene, modernizacija, stručno osposobljavanje ZPP je u prvoj fazi imao tržišnu orjentaciju uz sistem varijabilnih prelevmana i kvota na uvoz

Instrumenti ZPP: 1) Zaštita unutrašnjeg tržišta za sve poljoprivredne proizvode, osim za krompir 3 vrste cena na tržištu EU: n ciljna cena – cena proizvoda na tržištu sa najvećim deficitom (najviša moguća cena) n granična (prag) cena – cena uvoza, kada se od ciljne oduzmu troškovi prevoza i distribucije od granice do finalnog tržišta n interventna (garantovana) cena – minimalna cena koja se garantuje domaćim proizvođačima; niža od granične cene

ZPP u EU ciljna cena granična cena interventa cena

Razvoj Zajedničke poljoprivredne politike Instrumenti za ostvarivanje ciljeva ZPP: Prelevmani Intervencionističke otkupne cene Opterećenje uvoza i ograničenje proizvodnje Poboljšanje proizvodnih osnova putem podrške poljoprivrednom preduzeću Koristi od ZPP: 1 -visok rast poljoprivredne proizvodnje 2 -rast životnog standardna poljoprivrednika 3 -razvoj nerazvijenih oblasti 4 -samodovoljnost u snabdevanju n

Posledice ZPP na glavne ucesnike Problemi do kojih je dovela ZPP: 1 -nemotivisanost poljoprivrednika da menjaju ponašanje i zanimanje 2 -veliki viškovi poljoprivrednih proizvoda (“planine putera” i “jezera mleka i vina”) 3 -troškovi skladištenja i transporta 4 -visoki troškovi ZPP (i učešće u budžetu EU, maksimalno 1979. 79%) 5 -favorizovanje masovne proizvodnje i velikih farmi 6 -visoke cene hrane 7 -distorzija tržišta i svetske trgovine 8 -sukobi sa trećim zemljama (SAD) i sprečavanje liberalizacije trgovine 9 -ugrožavanje prirodne sredine

Posledice ZPP na glavne učesnike n n n Štiteći dohodak poljoprivrednika cene u okviru EU su porasle na štetu potrošača što se negativno odrazilo i na visinu nadnica, a potrošači su putem poreza sami i finansirali ZPP Više pogoduje poljoprivrednicima sa većim usevima sa severa, monokulturizam i uništavanje sredine ZPP protekcionistička politika na štetu inostranih konkurenata, deformiše međunarodnu specijalizaciju, integracija EU u okviru STO zahtevala smanjenje zaštite i promenu tarifikacije, pristupa tržištu, domaće podrške poljoprivredi i izvozne konkurencije

Mansholtov plan 1968. Komesar Siko Mansholt predložio reformu jer primena ZPP-a nije poboljšala standard poljoprivrednika i pored rasta produktivnosti i stalnog porasta subvencija - ukrupnjavanje, specijalizacija i modernizacija poljoprivrednog gazdinstva -oduzimanje 5 miliona ha obradivog zemljišta Nedostaci: radikalan, nepostojanje godišnjih stopa po kojima je moralo doći do promena do 1980 n

Od Mensholta do Mekšerija n n Uprkos odbijanju Mansoltov plan je začetak ideje o uvodjenju reformi u ZPP Proširenje zajednice nije dovelo do menjanja ZPP 1975 -1985 povećanje samodovoljnosti ali i porast rashoda 1988. ZPP apsobrovao 64% budžeta, primedbe da se EU ponaša previše protekcionistički

Od Mensholta do Mekšerija n Prelazne mere: zajednički prelevmani smanjenje garantovanih pragova cena diversifikacija proizvoda subvencije domaće potrošnje Prva prava reforma 1992. godine Mekšerijev plan. Ovim planom ZPP ulazi u drugu fazu reformi

Mekšerijev plan n n U drugoj fazi koja je institucionalizovana Sporazumom iz 1992. godine cilj koji se želeo postići bio je da se ukinu mere podrške i kontrole cena na unutrašnjem tržištu i pređe na direktne isplate poljoprivrednicima kao kompenzacija za snižene cene, sa ciljem da se smanje izdvajanja iz zajedničkog budžeta Mekširijev plan je načinjen i kao ustupak partnerima u Urugvajskoj rundi pregovora

Mekšerijev plan n n n n Glavna odlika: smanjenje cena žitarica i goveđeg mesa Interventne cene smanjiti za 33% Kompezatorne isplate za odustajanje od obrade 15% zemljišta Mali poljoprivrednici svakako dobiaju kompezatorne isplate, kompenzacija se isplaćuje iz budžeta EU Interventne cene za goveđe i teleće meso i puter smanjena za 15% Uklanjanje cenovne podrške za seme uljarica i proteinske useve Menja se način proizodnje mesa, vina i šećera Kompenzacije za rano penzionisanje Poljoprivredni ekološki paket

Urugvajska runda pregovora i Agenda 2000 n n Agenda 2000 – Evropski model poljoprivrede za 21. vek i stvaranje uslova za proširenje na Istok Tri dimenzije: -ekonomska: poljoprivreda mora da bude konkurentna, uklanjanje prekomernih subvencija -socijalna: poljoprivredna zajednica mora da ostvaruje stabilan dohodak i prikladan životni standard -ekološka: poljoprivredna proizvodnja mora da bude u skladu sa načelima zaštite životne sredine

Dalji razvoj ZPP-a n n Očekuje se da će proširenje Zajednice skoro duplirati radnu snagu i obradivu površinu, kao i da će unutrašnjem tržištu dodati preko 100 miliona potrošača Proširenje će novim državama članicama omogućiti da efikasno koriste svoje poljoprivedne potencijale Prestruktuiranje i modernizacija agrara Nude se instrumenti za te svrhe - Poseban program pristupanja za poljoprivredu i ruralni razvoj (bazira se na planu AGENDA 2000)

Dalji razvoj ZPP-a n n Evropski savet u Berlinu 1999 doneo odluku: ukupni izdaci za poljoprivredu za period od 2000. do 2006. ograničeni, suzbijanje širenja proizvodnje i subvencija za pridošlice (25% od vrednosti koju dobijaju 15 država EU, odustajanje od iluzije o velikim subvencijama iz Brisela) program SAPARD za pomoć u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina za očekivane nove članice u periodu 2000 -2006

Dalji razvoj ZPP-a n Dogovor o radikalnoj i dugoročnoj reformi ZPP-a u junu 2003. godine u Kankunu: - odvajanje subvencija od proizvodnje - naknade u vezi sa poštovanjem životne sredine i kvaliteta - finansijska disciplina i nepromenjen budzet do 2013.

Problemi CAP n n Francuska koči reforme do 2006. kada se definiše finansijski plan za period 2007 -2013. Obnavljanje pregovora u rundi iz Dohe sa ciljem sve većeg potpadanja ZPP-a pod pravila STO

Zaključak n n n Posledica tržišne organizacije ZPP i tehnološkog progresa je visok stepen samodovoljnosti u proizvodnji gotovo svih agrarnih proizvoda Deficit u proizvodnji svežeg i južnog voća, kukuruza Poljoprivreda zadržala multifunkcionalan karakter i većina ciljeva Rimskog ugovora je postignuta uprkos propustima i teškoćama

Hvala na pažnji!