ZAINI I BILJKE A AGASTACHE Ova aromatina viegodinja

ZAČINI I BILJKE

A AGASTACHE- Ova aromatična višegodišnja biljka porodice Lamiaceae i blisko je povezana sa žalfijom. Postoji nekoliko vrsta roditelja Centralne i Severne Amerike i Istočne Azije, koje se koriste za čišćenje i žačinjavanje, a sada se proizvode komercijalno u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi i Kini. Listovi Agastache foeniculum mogu se dodati u salate, a lišće rugose (korejska nana) se koristi u salatama, za začinjavanje mesa ili pravljenje čajeva.

A AJOVAN- romantična godišnja biljka porodice Umbelliferae, Trachyspermum ammi , podseća na peršun, ali seme sadrži timol i koristi se u indijskom kuvanju ili za ukus hleba i tortilja. Ne sme se koristiti umesto timijana u zapadnim jelima.

A ANIS- Aromatična biljka poznata još iz davnina Egipta I Rima I kasnije prenešene u Indiji. Semena se koriste u Nemačkoj I centralnoj Evropi za začinjavanje hleba I medenjaka. AGAVE- Latinsko i popularno ime porodice velikih biljaka sa ogromnim listovima mesnatih lišća, poreklom iz Meksika, od kojih je Magvey jedan tip. Fermentisani sok se koristi u nekoliko latinoameričkim zemljama za proizvodnju fermentisanih pića, kao što su pulque, mescal i tekila.

B BOSILJAK- Aromatična biljka. Ime potiče od grčke reči basilicos(kraljevsko) I samo oni su mogli da je poseku. Slatki bosiljak sada raste u divljini I postoji mnogo vrsta. Listovi imaju jak ukus limuna I jasmina. Bosiljak ide lepo z paradajz I uz salate, nadeve, soseve, omlete, supe I paste.

Đ ĐUMBIR- Biljka poreklom iz Azije koja se gaji u toplim zemljama zbog svojih aromatičnih plodova koji se koriste sveži, konzervisani u šećeru ili mleveni. U Indiji I Pakistanu se koristi za začinjavanje karija, mesa, ribe, sosova, pirinča I pirea od povrća, takođe I za začinjavanje čajeva. U Aziji kandirani đumbir je najrasrostranjenija poslastica.

E ESTRAGON- Aromatična biljka, potiče iz centralne Azije. Potiče od Arapske reči tarkbun , biljka je prethodno bila poznata po reputaciji da moze da izleči ujed zmije. Francuski estragon je biljka koja se koritila kao začin. Ima delikatan ukus sličan anisu. Ruski estragon je svetlije boje i pikantniji ali nema tako delikatan ukus. Estragon se koristi za začinjavanje jela od piletine, ribe i jaja. Sirće od estragona je klasičan sastojak za dresinge za salate i soseve.

K KAPAR- RAsprostranjen po celoj Aziji. Koristi se kao začin ili za sirće, takođe I zakišeljen. Kada su zakišeljeni oni su kiselkasti ali I dalje puni ukusa. Kapar se takođe koristi za začinjavanje pirinča, ćufti i za garniranje pice.

M MUSKATNI ORAŠČIĆ- Seme istoimenog drveta poreklom iz Indonezije ali se dosta proizvodi u Aziji I Americi. Postoji veliki broj vrsta ali je najpoznatije ono sa ostvra Sunda. Mustani orah je ovalnog i zaobljenog oblika, sivkastobraon boje, ima jak ukus i aromu i uvek se koristi samleven. MAJORAN- Biljka koja postoji u različitim vrstama od kojih su najpoznatiji slatki majoran I divlji majoran. Slatki majoran je jedna od najpopularnijih biljaka u mediteranskom kuvanju. Ima jak aromatičan ukus I koristi se za salate a kombinuje se lepo sa mesom I povrćem, posebno sa šargarepom I krastavcem. Kako ne bi izgubili njegov ukus tokom kuvanja najbolje ga je dodati na kraju.

M MAJČINA DUŠICA- Biljka sa malim sivkasto zelenim aromatičnim listovima i malim ljubičastim cvetovima koja se koristi kao začin. Majčina dušica sadrži esencijalna ulja koja ima veoma aromatičan miris i antiseptička dejstva. Majčina dušica je jedan od osnovnih začina u kuvarstvu. Sveža majčina dušica odlično ide uz kajganu, salate, jela od paradajza.

P PERŠUN- Gaji se kroz celu Evropu zbog svojih aromatičnih listova koji se koriste za začinjavanje i garniranje mnogih jela. Nekad se ova biljka smatrala magičnom nakon što je postlaa jedna od najkorišćenijih biljaka u svetu kuvarstva. Postoje 3 tipa peršuna : onaj sa pravim i velikim listovima (ima jak ukus), sa zakrivljenim listovima (koji ima svetlu boju i dobar ukus) i korenasti peršun (koji se koristi zbog svog korena i kuva se kao i celer, za supe.

R RUZMARIN- Aromatična zelena biljka poreklom sa mediterana. Ime potiče od latinske reči rousmarinus što znači ruža mora. Listovi se koriste sveži ili suvi. Zbog svoje jačine samo malo je potrebno kako bi se začinila marinada za ragu, ili gril. Takođe se koristi u nekim sosevima od paradajza i sa pečenom ribom. U Evropi se koristi za začinjavanje kobasica i pečene jagnjetine. PIMENT- Začin, poznat kao Jamaician paprika i u Francuskoj kao poivre giroflée , koji se uzimaju iz nežnih jagoda Pimenta officinalis, drvo koje raste na Karibima, Honduras i Meksiku. Allspice ima jak miris na muskatni oraščić, cimet i karanfilić, i zato s enekad greškom pomeša sa drugim začinima. Koristi se za začinjavanje kobasica, slane govedine i svinjetine, sosa, punjenja i čak za pravljenje Božićnih kolača.

S SENF- Biljka koja potiče sa mediterana. Postoji dosta vrsta ove biljke, neki od njih imaju listove, neki proizvode ulje, a tri prozvode semena koja se koriste za dobijanje mase iste boje. Ove 3 varijacije su crni senf (jak I pikantan), braon senf (manje pikantan) I beli ili žuti senf (ne toliko pikantan, više je blag). Ova semena sadrze dve komponente myronate I myrosin: kada se samelju uz prisustvo vode ispustaju pikantnu esenciju koja senfu daje poseban ukus. SUSAM- Biljka koja raste u toplijim krajevima zbog svojih semenki, od kojih se dobija svetlo ulje. Ulje susama ima sladak ukus i moze da stoji dugo. Semenke susama imaju orašast ukus, lepšeg su ukusa kada se istostiraju i imaju široku primenu u kuvarstvu.

T TUCANA PAPRIKA- Ljuti začin dobijen od mlevenih osušenih čili paprika. Ovaj začin je uobičajeno ljut dok neki proizvođači iniciraju da je ekstremno ljuto. Neki tipovi tucane paprike sadrži i ostale začine (kumin, beli luk i origano).

C CIMET- Začin dobijen od kore nekolicine tropskih drveća. Kora se ukloni, osuši se I urola da izgleda kao tuba. Najpopularniji cimet je iz Šrilanke I Kine. Cimet ima slatkast, topao I jak ukus. Takođe se može naći kao mleveni, kao ulje ili ekstrat. Ovo je jedan od najstarijih začina.

Ž ŽALFIJA- Biljka koja raste u divljini u mirnijim predelima zbog svojih osetljivih listova, koji imaju aromatski i pikantan ukus i koristi se za začinjavanje masnijih mesa kao što je svinjetina, za marinade, sireve takodje se koristi i za pića. Zalfija se dosa koristi u Francuskoj i Italijanskoj kuhinji.

Š ŠAFRAN- Začin koji se satoji od isušenih cvetova koji rastu u Španiji, Mediteranu a kasnije su se pojavili i u Evropi. Začin se dobija od narandžastožutog osušenog cveta. Najbolji šafran dolazi iz Valencije iz Španije ali se takođe izvozi u Italiju, Grčku… iz razloga zato što su potrebni od 70 000 -80 000 cvetova da bi dobili 500 gr, šafran se smatra jako skupim začinom. Šafran bi trebao da se stavlja u vruću vodu, nikad da se stavlja u vrelo ulje.