Zaboravljanje Definicija Proces tokom koga se privremeno ili

Zaboravljanje

Definicija • Proces tokom koga se – privremeno ili trajno – potpuno ili delimično gubi ono što je naučeno - Indikatori: A Reprodukcija B Prepoznavanje C Ušteda pri novom učenju -> trajno je ako nema ni A, ni B, ni C

Hermann Ebbinghaus – 1885: Pamćenje besmislenih slogova – Na samom sebi – Zaboravljanje slabi sa protokom vremena – Nelinearno, logaritamski - Kada počinje zaboravljanje? - Čim prestane učenje

Zašto zaboravljamo? A Teorija interferencije - prethodno postojeće prestave bivaju sve više i više zamenjene onima koje dolaze nakon njih B Teorija o propadanju traga – Memorijski trag se vremenom gubi, “troši”

Koja je teorija tačna? • Jenkins & Dallenbach, 1924 – Učenje besmislenih slogova A: spavanje nakon učenja B: nema spavanja Šta predviđa T interferencije?

Uloga interferencije • Mc. Geoch & Mc. Donald, 1931 – Zadatak: učiti spisak od 10 prideva – 10 min – ili odmor ili učenje novog materijala koji je u različitoj meri sličan pridevima – Jačina interferencije zavisi od sličnosti materijala!

Vrste interferencije A Proaktivna interferencija - Prethodno učenje/znanje ometa potonje B Retroaktivna interferencija (inhibicija) • Ometanje prisećanja starog usled novog učenja • Uzrok nepouzdanosti autobiografskog sećanja • Loftus, 1977: – Film o automobilskoj nesreći – Pitanje: brzina kojom se automobil kretao? – Razlika: sudar: kucnuli, čuknuli, udarili, smrskali 34 Mph 38. 1 Mph 39. 3 Mph 40. 8 Mph – Posle nedelju dana: da li je bilo smrskanog stakla na filmu? • “smrskali” – lažno sećanje da jeste

Koja je priroda ovih distorzija? A Samo odgovor se menja, zbog socijalnog pritiska, ne menja se sama informacija B Ranija informacija je izgubljena ili zamenjena novom C Nova informacija prepokriva staru i interferiše sa njenim izvlačenjem, ali je ne uništava • Velika nagrada ne pomaže da sećanje bude tačnije • Jednaka brzina i stepen uverenosti u tačnost sećanja -> Memorijski tragovi pre bivaju izobličeni ili uništeni naknadno dobijenom informacijom, nego jednostavno zamagljeni. - Drugi nalazi: Ponekad informacija ne mora biti uništena, već prepokrivena.

Faktori retroaktivne interferencije • • A Sličnost materijala B Vremenska bliskost C Stepen naučenosti gradiva D Stepen organizovanosti/ razumevanje gradiva

Smisao zaboravljanja • Uglavnom vidi kao negativno • Ali bar dve pozitivne funkcije: A Oslobađa nas suvišnih informacija – nekad bile važne, a kasnije postale beznačajne npr. stari broj telefona, rođendan osobe sa kojom se više ne družite B Oslobađa nas sećanja na neprijatne događaje (uznemirenost, strah) – potiskivanje Razlozi: • A “Normalno” – nema neuralnih oštećenja • B “Patološko” – usled oštećenja

Faktori brzine zaboravljanja • Zaboravljanje je sporije: A U snu B Smisaoni material C Ako se materijal doživljava kao interesantan ili važan Ebbinghaus: brzina zaboravljanja ne zavisi od vrste materijala ALI: • Ljudska lica se sporije zaboravljaju • Kontinuirane motoričke veštine još sporije/praktično ne zaboravljaju (vožnja bicikla, upravljanje automobilom)

Amnezije • Pri oštećenju mozga (udarac, virusna infekcija, moždani udar, senilna demencija, starenje) jedan od najčešćih simptoma je otežano pamćenje • Vrste: • A Posttraumatska – stanje zbunjenosti nakon teške povrede glave • B Retrogradna – teško prisećanje događaja pre nesreće • Najjače pogođena skorija sećanja • Uglavnom ne može povratiti sećanje neposredno pre nesreće • C Anterogradna – problemi u tekućem pamćenju i novom učenju • Najčešće prati retrogradnu

Amnezija i sindrom amnezije • Amnezija je retko kad “čist” deficit pamćenja • Obično i: – Deficit sposobnosti opažanja – Deficit pažnje – Emocionalni poremećaji (razdražljivost, pasivnosti) • Sindrom amnezije – čista, izolovana, duboka amnezija – Uzrok: Korsakovljeva bolest (alkohol), virusne infekcije, nedostatak kiseonika, trovanje

Sindrom amnezije • Kratkoročna memorija – može biti očuvana • Dugoročna memorija – tipično: teškoće u epizodičkom učenju novih sadržaja – Semantička memorija – može biti očuvana – Autobiografsko pamćenje – često vrlo slabo, naročito za sećanja neposredno pred početak amnezije – Proceduralno pamćenje – može biti očuvano

Alzheimerova bolest • Progresivna demencija, kod koje je deficit pamćenja jedan od najranijih i najizraženijih simptoma • Progresivno pogoršanje kognitivnih, perceptivnih, jezičkih i emocionalnih funkcija • U početku može ličiti na sindrom amnezije • Razlika: upadljiv deficit kratkoročne memorije • Fiziološka osnova (plakovi na mozgu) • Rana dijagnostika ključ za uspeh tretmana

HVALA!