XVI PRIVREDNI RAST I RAZVOJ 1 Pojmovno odreenje

XVI PRIVREDNI RAST I RAZVOJ

1. Pojmovno određenje kompleksa privrednog rasta i privrednog razvoja n n Sinonimi ili ne? Razlike između ovih pojmova slikovito se upoređuju sa rastom i razvojem čoveka

Privredni rast n n Označava povećanje vrednosti nacionalne proizvodnje tokom vremena Kuznetc S. “trajno povećanje dobara neophodnih za zadovoljenje individualnih i zajedničkih ljudskih potreba, mereno veličinom proizvodnje po stanovniku” Stabilan privredni rast važna je pretpostavka lakšeg rešavanja centralnog ekonomskog zadatka u svakoj zajednici - (u većem stepenu zadovoljenje rastućih potreba ljudi upotrebom uvek ograničenih resursa) Povećanjem agregatne proizvodnje u dugom roku, mi govorimo o ekonomskom napredovanju nacionalne ekonomije

Privredni rast n n n Privredni rast se može ostvariti na dva načina Uvećanje autputa u dugom roku ima smisla jedino pod pretpostavkom funkcionisanja nacionalne ekonomije sa punim proizvodnim kapacitetima Nakon Drugog svetskog rata transformisani su važeći obrasci generisanja privrednog rasta Najrazvijenije privrede sveta privredni rast temelje na akumulaciji sofisticirane kapitalne opreme i neprekidnom pomeranju granica tehnoloških mogućnosti proizvodnje Brz ili forsiran privredni rast nije moguć – privredni rast je dugotrajan i spor proces.

Ze Stopa m rasta lj GNP e pc 187 198 0 0 1 1 9 9 6 9 9 0 SA 3. 2 D Jap. 4. 2 2. 7 2. 0 1. 8 4. 4 3. 8 Ne 3. 0 m 4. 2 1. 9

1. Privredni rast n n n O dinamici privrednog rasta govori “pravilo 70” Uz prosečan rast od 1% godišnje treba da protekne 70 godina kako bi se duplirao iznos dohotka po stanovniku Kretanje stope privrednog rasta u dužem vremenskom intervalu pruža indikacije o kvalitetu ostvarenog povećanja proizvodnje Kvalitetni privredni rast treba da bude postojan i samoodrživ Kvalitetni privredni rast podrazumeva postojanje mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije ekonomski efikasna

1. Privredni razvoj n n Privredni razvoj je kompleksna kategorija koja obuhvata čitav spektar vrlo različitih društvenoekonomskih promena, karakterističnih za proces transformacije privrede i društva Privredni razvoj pored privrednog rasta obuhvata i složene strukturne, institucionalne, organizacione i tehnološke promene privrede, koje omogućavaju da se uvećana proizvodnja realizje i distribuira u okviru nacionalne ekonomije i šire

2. Proizvodne mogućnosti društva n n Potencijalni proizvod Maksimalni nivo proizvodnje definisan je angažovanjem raspoloživih faktora i datim nivoom tehnologije, a reprezentuje ga kriva proizvodnih mogućnosti Kriva proizvodnih mogućnosti se koristi u komparativnoj analizi nacionalnih ekonomija Pomeranje krive proizvodnih mogućnosti

3. Efikasnost privrednog razvoja n n n Kapitalni koeficijent (parcijalni) Globalna produktivnost (sintetički) Ponderisani prosek stopa rasta produktivnosti rada i kapitala Komparacija mekroekonomske efikasnosti pomoću krive proizvodnih mogućnosti Pareto koncept optimuma

4. Ciljevi privrednog razvoja n n n Iza jedne najkompleksnije makroekonomske kategorije logično je da stoje mnogi ciljevi ekonomske, društvene i političke prirode Ciljevi privrednog razvoja su poželjna stanja ekonomskog i šire društvenog sistema Definisanje ciljeva razvoja usko korelira sa vrednosnim sistemom jednog društva

n Karakteristike ciljeva privrednog razvoja: Dinamičnost Konfliktni Komplementarni Kratkovidost-miopija Supravrednosti

5. Faktori privrednog razvoja n n n Stanovništvo kao faktor privrednog razvoja Prirodni resursi Proizvodna sredstva i infrastruktura Tehnološke promene Organizacija i preduzetništvo Informacija i znanje - ključni faktor privrednog razvoja

6. Strategije privrednog razvoja n a) b) c) Ukoliko se kao kriterijum razvrstavanja uzme značaj pojedinih faktora privrednog razvoja moguće je razlikovati: strategiju razvoja baziranu na intenzivnom korišćenju prirodnih resursa; strategiju razvoja koja se naglašeno temelji na ljudskom faktoru i strategiju naglašene upotrebe kapitala.

U zavisnosti od načina pomeranja značaja privrednih oblasti moguće je razlikovati: a) strategiju industrijalizacije i b) strategiju razvoja poljoprivrede. Ukoliko se kao osnovni kriterijum uzme pristup prema privrednoj ravnoteži ima smisla razlikovati: a) strategiju uravnoteženog b) strategiju neuravnoteženog razvoja.

Moguće je izdvojiti i više teorijskih opozita tzv. čistih strategija razvoja. a) strategiju otvorene i strategiju zatvortene privrede i b) strategiju intenzivnog i strategiju ekstenzivnog razvoja i c) štedno (akumulacijski) i potrošački orijentisanu strategiju razvoja. n