www singidunum ac rs PLANIRANJE U NASTAVI Za

www. singidunum. ac. rs PLANIRANJE U NASTAVI

Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. plan mora da se odnosi na određeni predmet (ili predmete) i nastavno-naučne oblasti; 2. mora se tačno utvrditi cilj delovanja, tj. šta se želi postići predviđenim uticajima; 3. plan treba da obuhvati očekivanja, odnosno ishode, rezultate planiranih uticaja i promena.

Planiranje nastavnog rada predstavljaju sledeće tri vrste aktivnosti: • definisanje cilja aktivnosti; • izbor aktivnosti, sadržaja, sredstava i uslova koji omogućavaju ostvarivanje cilja i postavljenih zadataka; • pravljenje celine neophodnih aktivnosti.

Načela kojih se treba pridržavati prilikom planiranja: 1. Plan mora biti realan i ostvariv 2. Treba utvrditi količinu i složenost gradiva, obim programskih delova koji čine celinu, kao i obim pojedinih nastavnih jedinica. 3. Prilikom planiranja potrebno je voditi računa i o redosledu kojim će se obrađivati nastavno gradivo. 4. Neophodno je imati u vidu da svi meseci u toku školske godine nisu jednako produktivni. 5. Pri planiranju mora se voditi računa i o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja iz pojedinih predmeta. 6. Treba predvideti da se planom pregledno prikaže tok nastavnog rada i to kako u globalu tako i u pojedinostima.

• Odlučujući značaj u planiranju predstavlja ocena kvaliteta znanja učenika, rada nastavnika, inovativnih postupaka, školskih i vanškolskih aktivnosti, socijalno-životne sredine, specifičnog sastava učenika po razredima i odeljenjima.

Principi planiranja u nastavi fizičkog vaspitanja ü Usmerenost ka cilju (realizacija programskih zadataka) ü Konkretnost i realnost (polazi se od nastavnog programa za određeni razred, određenog odeljenja, konkretnih karakteristika učenika tog odeljenja, konkretne školske godine i dr. ) ü Sistematičnost i postupnost (najviše doprinose ostvarivanju principa sistematičnosti i postupnosti) ü Celovitost i jednostavnost (obuhvatanje programskih zadataka, planiranje metoda, oblika, sprava i rekvizita, prostornih uslova i dr. )

Planiranje rada Vrste planiranja (Yinger, R. J. ): • dugoročno godišnje planiranje • planiranje osnovnog vremena za pojedine naučnonastavne sadržaje • mesečno utvrđivanje osnovnih jedinica sadržaja • dnevno planiranje

Planiranje se najčešće javlja u sledeća tri oblika: • godišnje, • periodično i • svakodnevno.

Godišnji plan rada • • • • Izrada ovih planova i programiranja je složena, kompleksna i u njoj se više insistira na postavljanju opštih zahteva. Njome se obično podrazumeva: formulisanje nastavnih celina ili tema za sve nastavne predmete, konkretizacija nastavnih ciljeva i zadataka, korelacija u okviru različitih nastavnih disciplina i područja (vremenska i sadržajna), predviđanja obaveza i zadataka u okviru ostalih oblika pedagoškog rada, nastavnih i vannastavnih (dopunskog i dodatnog rada, slobodnih aktivnosti i dr); zajednica učenika, izleta i ekskurzija; školskih i domaćih zadataka; priredbi i takmičenja i dr. ; učešće stručnih službi u planiranju i realizovanju vaspitnoobrazovnog i nastavnog rada (školskih pedagoga i psihologa, bibliotekara, mediatekara); saradnja sa institucijama i stručnim službama izvan škole (određenih preduzeća i fabrika); kulturnih institucija (muzeja, pozorišta i izložbi); centara za socijalni rad, profesionalnu orijentaciju i dr. ; saradnja sa roditeljima i društvenom sredinom; praćenje i kontrola toka i ostvarenih rezultata i sl.

Periodični plan rada Ovaj oblik planiranja sastoji se iz grupe više međusobno povezanih tematskih celina, odnosno tematskih časova, koji se ostvaruju u više vremenskih perioda (polugodišnjem, tromesečnom, nedeljnom).

Planiranje nastavnog časa Ovo pripremanje obuhvata sledeće elemente: • poznavanje programa učenja iz odgovarajućeg (ili odgovarajućih) predmeta; • ciljeva i zadataka; • materijala za učenje.

• • Osnovna strukturalna jedinica planiranja može se označiti kao zadatak. Zadatak se sastoji iz nekoliko elemenata koji obuhvataju: sadržaje, koje treba izložiti učenicima; materijale, tj. ono što učenici mogu da posmatraju i/ili manipulišu; aktivnosti koje će nastavnici i učenici obavljati tokom časa (što podrazumeva i vremensku podelu nastavnih sadržaja i materijala); ciljeve, najčešće za konkretne zadatke učenja i delovanja.

Mogu se razlikovati tri faze planiranja časa, odnosno predavanja: • pripremnu, • osnovnu, koja zavisi od tipa nastavnog časa, i • završnu, koja obuhvata ponavljanje, utvrđivanje i usvajanje kao i zadavanje vežbi, domaćih zadataka i sl.

Izrada scenarija za izvođenje AUN nastave* *Ivić, I. , Pešikan, A. , Antić, S. (2003): Aktivno učenje

KLASIČNA PISANA PRIPREMA ZA ČAS: 1. Planira se izvođenje jednog časa AUN SCENARIO: od 45 minuta. manje celine (deo časa) ili veće od Planira se izvođenje jednog časa, ali i jednog časa (dvočas, blok časova, ciklus većeg broja časova itd. ). 2. U njoj specifikuje šta radi Akcenat je na tome šta rade učenici, nastavnik, kako će izvesti čas. specifikuju se nastavne situacije (koje bi trebalo da izazovu različite aktivnosti relevantne za dati sadržaj i predmet) i aktivnosti učenika (koje će biti izazvane u toj situaciji). 3. Specifikuje se sadržaj (ŠTA se Dominira KAKO će se izazvati radi, raspored gradiva i vreme- određene aktivnosti učenika i KOJE nska artikulacija uz navođenje nastavnih metoda i didaktičkih sredstava koja će se koristiti. ) aktivnosti će biti izazvane, pedagoška interakcija među učenicima i između nastavnika i učenika. A to znači da je nagalsak na metodama nastave kroz učenja i to specifične za predmet (gradivo).

4. Težište je na izvođenju realizaciji časa. 5. Pisana priprema ima skoro uniformnu strukturu: uvod, tok, zaključak (pa otud preti opasnost šablonizacije, mehaničkog prepisivanja priprema za nastavu, svojih i tuđih). 6. Dominira predavačka uloga nastavnika i, delom, organizatorska. Težište je na pripremi pre časa, dizajniranju nastavne zamisli koja će na najbolji način realizovati određene ciljeve (i vremenski priprema uzima više vremena od samog izvođenja časa - od dolaženja ideje, pa do kreiranja nastavne situacije). Ne može da ima fiksnu, uniformnu strukturu (to ne znači da ne treba da ima neke osnovne podatke o nastavnom sadržaju, ciljevima, uzrastu, i td. ) već vrlo različite strukture scenarija zavisno od autorove ideje. Ova karakteristika proističe iz činjenice da se isto gradivo može učiti na više različitih načina. Dominiraju: organizatorska (režiserska, dizajnerska), motivaciona uloga nastavnika, uloga nastavnika kao partnera u pedagoškoj interakciji.

Pedagoške intervencije nastavnika u AUN nastavi Mogući tipovi intervencija su: Ø Transmisija Ø Stvaranje situacija i uslova za aktivnosti dece Ø Podsticanje dece u toku aktivnosti Ø Prihvatanje samostalnosti i inicijative dece Ø Omogućavanje neposredne interakcije dece i znanja/objekata saznavanja Ø Reagovanje na dečja pitanja i na dečja evalutivna ponašanja i delatnosti dece

Kontrola izvršenja plana Može se govoriti o stalnoj kontroli, o kontroli periodičnih planova, koju obavlja direktor, odnosno uprava škole; kvantitativnoj kontroli, kojom se proverava u kojoj su meri i koliko učenici uspešno usvojili odgovarajuće informacije, veštine i navike, i koliko su one uticale na razvoj njihovih saznajnih sposobnosti, stavova i ubeđenja; samokontrolu, koju provode nastavnici, proveravajući postignute rezultate učenja i upoređujući ih sa prethodnim planom.

www. singidunum. ac. rs HVALA NA PAŽNJI!