www singidunum ac rs Odraslo doba PERIODIZACIJA ODRASLOG

www. singidunum. ac. rs Odraslo doba

PERIODIZACIJA ODRASLOG DOBA • Odraslo doba se odnosi na sve uzraste nakon adolescencije. • Može se podeliti na: 1. Rano odraslo doba (20 -35 godina) 2. Srednje odraslo doba (35 -60 godina) 3. Kasno odraslo doba (od 60 godina do smrti) Slike preuzete sa: https: //fstoppers. com

Rano odraslo doba • • U pogledu brzine motorne reakcije tridesetogodišnjaci su sporiji od dvadesetogodišnjaka. Mlađi su efikasniji i u procenjivanju prostora kao i vizuelnom opažanju i pamćenju. Pažnja sa 30 godina dostiže svoj maksimum. Opšta intelektualna sposobnost se ne menja. • Sanford, psihološke razlike u odnosu na adolescente: identitet postaje stabilniji, ideje i vrednosti su humanije, lakše se rešavaju problemi. • Vebster: najsrećniji period u životu. • Sa 30 godina čovek je na vrhuncu svojih psihičkih i fizičkih snaga. • Nije više zavistan od pripadnosti grupi ili prijateljstva sa jednom osobom. • Ne očekuje da će njegove probleme rešiti neko drugi. • Eksperimentiše sa svojim sposobnostima i opredeljuje se za zvanje. • Uspešno rešava moralne dileme, proverava i testira svoj pogled na svet. Slike preuzete sa: http: //www. eastmontparks. com/

Rano odraslo doba • • • U ovom dobu očekuje se od pojedinca da se zaposli, stupi u brak i zasnuje porodicu. Furlan smatra da zrelost odraslih čine: sposobnost diferenciranog reagovanja u cilju zadovoljenja potreba, iskazivanje svoji potreba i osećanja na društveno prihvatljiv način, uspostavljanje odnosa međuzavisnosti sa rodbinom (roditelji, rođaci), zadovoljstvo poslom, prihvatanje stvarnosti, tolerantan odnos prema deci, adolescentima i starima, težnja da se doprnise široj zajednici. Nezrele ličnosti: stalno traže pomoć od drugih, više sanjare nego što nešto konkretno preduzimaju, zadovoljavaju samo neposredne potrebe i želje, nemaju postojana interesovanja, ljubomorni na tuđi uspeh, nesigurni. U ovom periodu se mnogo greši (na poslu, u porodici) ali se preko pokušaja i pogreški dolazi do zaključaka šta je ispravno i efikasno. U Srbiji se razvede otprilike svaki četvrti brak, dok je prosečno trajanje razvedenog braka oko 12 godina. Razlozi nezadovoljstva u braku (Zvonarević): nerealna očekivanja, problemi vernosti i ljubomore, seksualni odnosi, bračne razmirice (negiranje individualnosti, razlike u navikama, nedefinisane bračne uloge, odnos sa rodbinom).

Srednje odraslo doba • Staloženo i stabilno doba, bez velikih promena u pogledu intelektualnih i radnih sposobnosti, uočljiv je pad sposobnosti pred kraj ovog perioda koji se kompenzuje iskustvom, racionalnim trošenjem snage i izborom aktivnosti. • Osobe u 40 -im godinama (a pogotovo u 60 -im) su u pogledu motorike slabije od onih u 20. • Promene u ponašanju zbog fizioloških promena (klimakterijum). • Sposobnost neposrednog pamćenja opada u 50 -im godinama dok se sposobnost učenja ne menja. Slikapreuzeta sa: https: //www. belfastlive. co. uk /

Srednje odraslo doba • Veksler, inteligencija: pad intelektualnih sposobnosti u periodu od 30 -45 godine je mali, ali je u periodu 60 -65 godina znatan. Pad na verbalnim testovima je mnogo manji nego na neverbalnim, jer je verbalna inteligencija mnogo više pod uticajem iskustva i učenja. • Intelektualno aktivni ljudi mogu održati intelektualnu efikasnost na visokom nivou i u kasnijim godinama života. Slika preuzeta sa: https: //medium. com

Kasno odraslo doba • Većina ljudi radi do 65, a neki i do 70. godine i njihove radne sposobnosti su takve da mogu da ispune sve zahteve okoline. Ipak u ovom periodu ljudi se brže zamaraju i imaju veću potrebu za odmorom. • Teško podnose promene i sve više se oslanjaju na iskustvo, navike i racionalnost u trošenju energije. • Snage i sposobnosti u svim poljima opadaju. • Starenje predstavlja degenerativni proces na nivou ćelija (usporava se njihova deoba i rast, i opada nivo vode) koji zahvataju celo telo i zbog toga dolazi do smanjenja svih funkcija. • Vezivno tkivo postaje manje elastično. U tkivima se talože kalcijum i minerali. • Anatomske promene (smanjuje se masa i težina mozga, broj nervnih ćelija). • Brže i osetnije opadanje čulnih sposobnosti. • Raste vreme reakcije. Slika preuzeta sa: https: //www. thrivehealth. com. au

Kasno odraslo doba • • Teže se uči, sve je veći negativan transfer u učenju, ranije stečene navike blokiraju nastajanje novih. Veća je orjentacija na tačnost nego na brzinu rešavanja zadataka. Po svojim burnim promenama ovaj period može se uporediti sa adolescencijom. Gubi se motivacija, interesovanja se sužavaju. Nekad važne stvari i poslovi čine se beznačajni. Posle 60 -e godine opadaju intelektualne sposobnosti. Umiru prijatelji, poznanici, članovi porodice. Sve se češće misli na smrt. Okolina smatra da su izgubili vrednost. Materijalni problemi. Isključeni iz odlučivanja i aktivnosti u porodici. • Senilnost je krajnji stadijum propadanja psihičkih funkcija. • Većina ljudi umire od bolesti, a retko ko od starosti (prirodna smrt). Pretpostavlja se da je prirodna smrt bezbolna, nalik snu. Često ljudi smrt doživljavaju kao olakšanje od bolesti. • Muškarci žive kraće od žena Slika preuzeta sa: https: //www. neurohealthchiro. com. au

Furlan - Kasno odraslo doba • Podela prema odnosu prema okolini: 1. Autonomni tip (kreativni, živog duha što im pomaže da očuvaju telesnu svežinu) 2. Prilagođeni tip (obavljaju uspešno poslove koje dobijaju kao zaduženja od okoline, ali ako budu prepušteni sami sebi brzo propadaju) 3. Anomički tip (potpuno zavisni od svoje okoline kojoj ne pružaju ništa za uzvrat) • Sva tri tipa se često osećaju loše jer svakodnevno trpe veće ili manje poraze i neuspehe, mlađi se prema njima često odnose sa mržnjom. • Kako bi se privikli na svoj promenjeni status treba da reše sledeće zadatke: da se pomire sa opadanjem sposobnosti, da se naviknu na promenjen društveni položaj, da prihvate novu (skromnu) ulogu u porodici, da nađu sebi novo društvo koje ih prihvata, da prihvate smanjenje seksualne sposobnosti, da se bave aktivnostima koje im prijaju. Slika preuzeta sa: http: //www. nikeairmaxuk. me. uk/

Jungovo shvatanje starosti • • Dok život mladog čoveka stoji u znaku opšte ekspanzije, život starijeg čoveka je okrenut u suprotnu stranu (kontrakcija). Neurotični poremećaji odraslog doba najčešće imaju uzrok u pokušaju da se psihologija (psihološko funkcionisanje) mladosti prenese preko praga četrdesetih godina. Primetio da žene u starosti dobijaju maskuline a muškarci feminine osobine. Dok je za mladog čoveka gotovo greh da se isključivo bavi samim sobom, star čovek treba dobro da preispita svoju ličnost i postupanje. Nepronalaženje dovoljno smisla i svrhe u kasnom dobu tera ljude da se stalno okreću unazad. Umesto da se ide protiv vremena treba mu ići u susret. Sa psihijatrijske tačke gledišta zdravije je u smrti videti cilj nego joj se opirati. Star čovek koji nije spreman da se odvoji od života sličan je mladom koji nije sposoban da ga izgradi. Slika preuzeta sa : https: //en. wikipedia. org

OLPORT • Hinduističko shvatanje da kod ljudi postoje 4 težnje koje odgovaraju životnim razdobljima. 1. Detinjstvo – zadovoljstvo 2. Mladost – težnja za uspehom i profesionalnim i društvenim postignućem 3. Zrelost – osećanje dužnosti 4. Starost – razumevanje smisla svoje egzistencije i težnja da se oslobodi želje za zadovoljstvom i uspehom i osećanja dužnosti. Slika preuzeta sa : https: //en. wikipedia. org

ERIKSON* • • Identitet, razvojni zadatak, kriza Potraga za identitetom predstavlja osnovni problem životnog razvoja čoveka. Identitet se gradi kroz socijalne odnose i u velikoj meri zavisi od mišljenja osobe o tome kako je drugi vide i ocenjuju. Izgradnja identiteta traje ceo život i on se izgrađuje po stadijumima. Svaki razvojni stadijum karakterističan određeni razvojni zadatak koji osoba rešava sa manje ili više uspeha. Na svakom stadijumu razvoja dolazi do izvesnih teškoća i prolaznih neuspeha kriza. *Prema FMK 2011 Slika preuzeta sa : https: //en. wikipedia. org

ERIKSON* • • • Stadijumi: Prvi stadijum u razvoju odvija se tokom prve godine života i obeležen je sticanjem osnovnog poverenja naspram nepoverenja, u odnosu na način kako roditelji odgovaraju na detetove potrebe. Drugi stadijum odvija se tokom druge godine života i obeležen je sticanjem autonomije naspram stida i sumnje, u odnosu na način kako roditelji reaguju na dečiju aktivnost (sa jedne strane podstiču a sa druge strane obuzdavaju detetovu autonomiju) *Prema FMK 2011 Slika preuzeta sa : https: //en. wikipedia. org

ERIKSON* • • • Treći stadijum razvoja odvija se od treće do pete-šeste godine, a karakteriše ga razvoj inicijative naspram osećanja krivice. Inicijativa se stvara u odnosu sa vršnjacima i odraslima. Ovaj period je u temelju budućih radnih navika ali i prihvatanja svoje autentične ličnosti. Četvrti stadijum razvoja poklapa se sa periodom polaska u školu, a karakteriše ga izgradnja osećanja uspešnosti naspram osećaja manje vrednosti (inferiornosti). Peta faza traje tokom puberteta i mladosti odlikuje se oformljenjem identiteta naspram zbrke (konfuzije) identiteta. Važno je da osoba razreši ambivalnetna osećanja prema ulasku u svet odraslih. Šesta faza je faza intimnosti naspram izdvojenosti. Pronalaženje partnera. Sedma faza je faza stvaranja naspram zastoja. U srednjem životnom dobu pred osobom stoji zadatak stvaranja porodice, odgajanja potomstva, izgradnje karijere. Osma faza je starost. Postizanje integriteta naspram očajanja. Uspeh u savladavanju razvojnih zadataka u prethodnim fazama razvoja vodi pojedinca ka spoznaji životnog smisla i zadovoljstvu sobom. Negativan pravac razvoja oličava očajanje zbog promena u fizičkom izgledu i sposobnostima, zbog pogrešno izabranog životnog stila, kao i zbog suočavanja sa smrću. *Prema FMK 2011

Korišćena literatura • • Brković A. (2011) Razvojna psihologija. Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Đorđević D. (1984). Razvojna psihologija. Dečije novine FMK. (2011). Razvojna psihologija osnovna literatura. http: //web. fmk. edu. rs/files/blogs/2010 -11/Psihologija/Razvojna/reader_razvojna. pdf Smiljanić V. (1991). Razvojna psihologija. Društvo psihologa Srbije

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!