www singidunum ac rs Emocije i motivacija u

www. singidunum. ac. rs Emocije i motivacija u sportu, fizičkom vaspitanju i sportskom menadžmentu

CILJEVI ČASA Posle ovog časa svaki student bi trebao da bude u stanju da samostalno: • definiše pojamove emocija i motivacije • razume odnose kognitivnih, emotivnih i konativanih procesa • poznaje osnovne teorijske postavke porekla emocija • prepozanje osnovene pojmove konativnog procesa • analizira značaj emocija za sportski rezultat • kritički promišlja sopstveno iskustvo motivisanja za bavljenje sportom i fizičkom aktivnosšću

ZAGREVANJE • Emocije? • Šta? Ko? Zašto? • Koja je razlika između emocija i motivacije? • Šta je bitnije u sportu i fizičkom vaspitanju i sportskom menadžmentu?

DA SE PODSETIMO • Psihički procesi: kognitivni (intelektualni) – opažanje, učenje, pamćenje i mišljenje (služe saznavanju i razumevanju stvarnosti) emocionalni – vrednosni komentar stvarnosti (da li je nešto lepo, ružno, prijatno, neprijatno. . . ) konativni (motivacioni) – podstiču i daju snagu ili gase procese i ponašanja • Psihičke osobine: relativno trajne odlike ličnosti koje se ispoljavaju u ponašanju (sposobnosti, temperament, stilovi. . . ) • Ponašanje: aktivnost i radnje individue vidljive drugima Između ovih elemenata postoji međusobna povezanost. O psihičkim procesima i osobinama zaključujemo na osnovu ponašanja, dok ponašanje objašnjavamo psihičkim procesima i pojavama. Slika preuzeta sa: http: //psihologija. fon. bg. ac. rs/

DA SE PODSETIMO • STRUKTURA LIČNOSTI Crte ličnosti su opšte i relativno trajne osobine (slajd 5) - tendencija da se na isti način deluje ne samo u istim situacijama, nego i u situacijama koje se procenjuju kao slične. Doslednost u ponašanju se objašnjava postojanjem crta ličnosti. Veliki broj crta ličnosti se može grupisati u nekoliko kategorija. Razlikuju se 3 vrste crta ili osobina ličnosti: 1. Temperament – na koji način pojedinac nešto radi. 2. Karakter – radi čega neko nešto radi. 3. Sposobnosti – koliko dobro i uspešno neko nešto radi. Celoviti sklopovi crta ličnosti (i pojedinačne osobine i temperament i karakter i sposobnosti) razvrstavaju se u tipove ličnosti.

EMOCIJE* • Emocije prate sve naše doživljaje - subjektivni vrednosni komentar na ljude, stvari, događaje. . . • Emocije su aktuelna, unutrašnja i uvek subjektivna stanja koja se manifestuju: a. FIZIOLOŠKIM PROMENAMA - ubrzan puls, širenje zenica, ubrzano disanje, pojačano lučenje adrenalina, povećanje nivo šećera u krvi. . b. SUBJEKTIVNIM DOŽIVLJAJEM specifičnog kvaliteta: sreće, tuge, stida. . c. SPECIFIČNIM PONAŠANJEM - spolja vidljive manifestacije emocija, tipične promene u ponašanju, stavu tela, gestovima, izrazu lica. . . • Emocija je, prema tome, složena fiziološkokognitivno-bihejvioralna reakcija koja ima dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju. • Emocije kod čoveka pobuđuju ne samo spoljašnji stimulusi nego i unutrašnje mentalne reprezentacije (prilikom sećanja ili zamišljanja, pri čemu ne moramo biti svesni tih reprezentacija). *prema Ristić 2014. *slika preuzeta sa: https: //www. theatlantic. com/

SLIČNI POJMOVI • Afektivni ton: bazični kvalitet, elementarno osećanje, jednostavni doživljaj prijatnog ili neprijatnog (koji prati emocije, misli, predstave. . . ) • Afekat: emocionalni doživljaj velikog intenziteta, burnog toka, sa izrazitim telesnim i psihičkim promenama, praćen “suženjem svesti”, smanjenom kontrolom, impulsivnim ponašanjem nakon kojeg može da sledi stid ili krivica (npr. Vujošević: Reagovao sam u afektu: http: //www. b 92. net/sport/kosarka/vesti. php? yyyy=2014&mm=06&dd=03&nav_id=856620) • Raspoloženje: manje intenzivna i trajnija emocionalna stanja Uzrok: dugotrajna izloženost nekoj situaciji ili hronična preokupacija nekim mentalnim sadržajima. Povezanost sa temperamentom: sangvinici su skloniji vedrom, a melanholoci tmurnom raspoloženju. • Sentiment: složena, stečena, relativno stabilna mentalna struktura koju čine emocije, stavovi usmereni ka određenom objektu (primer: ljubav, mržnja, krivica, . . . ) *prema Ristić 2014. *slika preuzeta sa: http: //aktuelno. net/

Dimenzije emocionalnog doživljaja • Fiziološka pobuđenost - nivo tenzije, uzbuđenost organizma • Valenca - psihološka komponenta, subjektivno prepoznavanje (prijatno ili neprijatno) • Intenzitet - raspon ispoljavanja (jake-slabe) • Stepen složenosti (primarne- sekundarne) • Teorija i neuro-fiziološke studije pokazuju da se kombinacijom nekoliko fundamentalnih dimenzija mogu opisati sva emocionalna stanja, a među njima su ključne: valenca koja govori o stepenu (ne)prijatnosti koju određena stimulacija izaziva, i pobuđenost (arousal) koja ukazuje na nivo tenzije i uzbuđenosti osobe u određenom emocionalnom stanju, a govori o stepenu neuralnog aktiviteta. • Negativne emocije podstiču kreativnost, dok je prevelika ili premala uzbuđenost sputava. *prema Ristić 2014. *slika preuzeta sa: https: //www. paulekman. com/

Osnovne (primarne) emocije • STRAH • TUGA / žalost • RADOST / sreća • BES / ljutnja, gnev • Iznenađenje • Gađenje V. Džejms navodi 4 primarne emocije P. Ekman navodi 6 Primarnih emocija

Osnovne (primarne) emocije • Procena njihovog broja varira od 2 – 11 kor različitih autora. Bitne i zajedničke odlike primarnih emocija : – Rano se javljaju tokom individualnog razvoja – Zajedničke su ljudima i višim primatima – Kulturalno su univerzalne, lako se identifikuju po izrazu lica – Imaju specifičnu fiziološku osnovu – Situacije koje ih izazivaju su relativno jednostavne Funkcije primarnih emocija: – Strah: bekstvo, zaštita od opasnosti, preživljavanje – Tuga: odvajanje od nekog ili nečega – Radost: prilaženje i povezivanje sa nekim – Bes: borba i napad; promena tuđeg ponašanja • Emocionalno grananje: stapanjem/mešanjem primarnih emocija nastaju složene sekundarne emocije. Na primer derivati straha su trema, zabrinutost, stid, krivica, ljubomora, traumatski strah, strahopoštovanje. . . Ili: prezir = ljutnja + gađenje (Plučik) *prema Ristić 2014.

FIZIOLOŠKE OSNOVE EMOCIJA • Koje fiziološke promene prate emocije? • Koji je odnos fizioloških promena i emocije, šta je starije odnosno prvo: da li bežimo jer smo se uplašili zato što bežimo? *slika preuzeta sa: r. wikipedia. org

FIZIOLOŠKE TEORIJE EMOCIJA: Džejms-Lange Emocije su doživljaj telesnih promena i svest o tim telesnim promenama (skup oseta koji potiču iz aktiviranih mišića i unutrašnjih organa). KRITIKA: Različite emocije su povezane sa istim ili skoro identičnim telesnim procesima; Mnogi telesni organi reaguju sporo, a osećanja mogu nastati neposredno po opažanju situacije; Telesne promene izazvane nekim drugim stimulusom ne dovode do emocija koje su povezane s tim promenama (primer: suze usled seckanja luka); Nakon presecanja senzornih puteva koji vode od visceralnih organa ka mozgu, životinje i dalje ispoljavaju emocije. *slika preuzeta sa: https: //psihologija 4 gimnazija. files. wordpress. com/2016/02/slide 171. jpg? w=736

FIZIOLOŠKE TEORIJE EMOCIJA: Kenon-Bard Istovremeno paljenje kore velikog mozga i vegetativnog sistema. Telesne promene nisu uzrok emocija (one su nespecifične!), već njihov izraz (dešavaju se istovremeno). Talamička teorije: impulsi istovremeno dolaze ka kori velikog mozga i spolja i iznutra. Hipotalamus je centar regulacije emocija. KRITIKA: Bez telesne pobude nema ni emocije. KOGNICIJA JE POTREBNA, ALI NE I DOVOLJNA ZA POJAVU EMOCIJA! Veštački izazvane unutrašnje promene ne dovode do emocija? Nije dovoljno samo ubrizgati inekciju adrenalina. TELESNE PROMENE JESU NEOPHODNE ALI NE I DOVOLJNE ZA POJAVU EMOCIJA! *slika preuzeta sa: https: //psihologija 4 gimnazija. files. wordpress. com/2016/02/slide 171. jpg? w=736

FIZIOLOŠKE TEORIJE EMOCIJA: Šakter. Singer (dvofaktorska) • Za nastanak emocija potrebna su dva faktora: a. dovoljno jaka fiziološka pobuda b. tumačenje situacije u kojoj se takvo fiziološko stanje pojavilo. • Ako osoba ne vidi kauzalno objašnjenje za svoju pobudu, pribeći će interpretaciji signala koji su joj dostupni (znakovi iz socijalnog okvira). • Bez postojanja oba faktora – nema emocije. • Dva najpoznatija istraživanja na kojima se dvofaktorska teorija zasniva : – Suproxin studija – Capilano Canyon studija misatribucije

MOTIVACIJA • MOTIVACIJA - proces pokretanja aktivnosti čoveka, njenog usmeravanja na određene objekte radi postizanja cilja • MOTIVI - pokretačke snage koje izazivaju aktivnost čoveka (usmeravaju aktivnost) • Vrste motiva: • Urođeni (primarni) i stečeni (sekundarni) u zavisnosti od toga da li počivaju na urođenim ili na stečenim potrebama, odn. u kojoj meri su ključni za egzistenciju čoveka; • Organski i psihološki u zavisnosti od toga da li počivaju na telesnim odn. fiziološkim potrebama ili na psihološkim • Svesni i nesvesni prema stepenu uvida koji čovek ima o pokretačima sopstvenih aktivnosti • Unutrašnji i spoljašnji prema izvoru zadovoljenja

SRODNI POJMOVI • REFLEKS : automatizovana senzomotorna reakcija na spoljašnju draž • INSTINKT: složeni i posredni programi ponašanja kojima se zadovoljavaju osnovne biološke potreba • POTREBA: ono što čoveku fiziološki ili psihološki nedostaje (nedostaci I viškovi) i nužnost da se to nadoknadi u cilju normalnog funkcionisanja • NAGON: poremećaj unutrašnje ravnoteže koji nagoni jedinku da je određenim akcijama povrati , npr: glad, žeđ, seksualni nagon. . . • ŽELJA: uz potrebu ili nagon postoji predstava cilja koji može da zadovolji potrebu • TEŽNJA: motiv koji nije usmeren na konkretan objekat • NAMERA: uvek vezana za voljnu radnju i odluku, pretpostavlja motiv, svesno prihvatanje motiva i postavljanje cilja koji treba da se ostvari

PSIHODINAMSKO TUMAČENJE Da se podsetimo: Frojd, Psihoanaliza, Svesno, Nesvesno Id Ego Super ego Slika preuzeta iz Ristić 2014.

PSIHODINAMSKO TUMAČENJE • Nagoni su glavni izvor psihičke energije (pokreću psihički sistem i motivišu ponašanje). Nagoni izazivaju tenziju, dok je osnova motivacije: redukcija tenzije. Dva osnovna nagona: Eros i Tanatos. • EROS - Nagon ŽIVOTA: ja-nagon i seksualni nagon, služi opstanku, osigurava preživljavanje pojedinca i vrste. Energija seksualnog nagona naziva se libido. Mnoga ponašanja teško je prepoznati kao seksualna, manifestacije mogu biti: • Narcizam - osoba investira libido u sebe • Ljubav – libido je investiran u drugu osobu • Sadizam i mazohizam – isprepleteni sa nagonima života, ali zasićeni i psihičkom energijom nagona smrti • Frojd smatra da potiskivanje energije seksualnog nagona (libida) dovodi do neurotičnog poremećaja (anksioznost, fobije, tikovi, opsesivno kompulzivni poremećaji. . . ). • TANATOS - nagon SMRTI: poriv prema razaranju, povređivanju sebe i drugih, odgovoran za agresivne porive. Nesvesna težnja ka autodestrukciji projektovana na druge. To je psihološki izraz principa konstantnosti koji vlada u celoj prirodi: živi procesi pokazuju tendenciju ka stabilnosti koja postoji u neorganskom svetu, ka stanju mirovanja.

AGRESIVNOST • Treba razlikovati agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva 1. urođena i prirodna reakcija na ugroženost ili frustraciju usled sprečavanje zadovoljenja potreba 2. ponašanje koje ima jasan i svestan cilj da nekoga povredi ili mu nanese štetu • Instiktivističko tumačenje: Agresivnost je moćan urođeni instikt važan za održanje vrste. Kod ljudi je agresivnost cilj za sebe, a ne sredstvo za ostvarenje drugih ciljeva kao kod životinja. Kod životinja su se razvile inhibicije agresivnosti prema pripadnicima iste vrste. Pošto čoveku nedostaju prirodna oruđa za ubijanje pripadnika svoje vrste (kandže, rogovi, kopita, itd) kod njega su se slabije razvijale forme inhibicije agresivnosti. • Hidraulički model: U organizmu se neprestano stvara i akumulira kako libidinozna, tako i agresivna energija. Ako se ne oslobodi putem socijalno prihvatljive akcije, pojaviće se kao rušilačka i destruktivna snaga, napad na druge osobe. Agresivno ponašanje izaziva zadovoljstvo jer donosi oslobađanje od tenzije. Ona će se ispoljiti nezavisno od toga da li postoji odgovarajući spoljašnji podsticaj, kada se u neurološkim centrima nagomila dovoljno specifične energije za instinktivna dela, po automatizmu mora da dođe do pražnjenja agresije, po principu vodene pare koja kada dostigne tačku ključanja. Stoga nije nužan stimulus iz spoljašnje sredine kao okidač. • Agresija i seksualnost su u funkciji ida, ego traži da se agresivni nagon modifikuje, zbog toga se on kombinuje sa libidom i ispoljava se na socijalno prihvatljiv način.

AGRESIVNOST • Frustraciona teorija: Osujećenje potreba kod čoveka dovode do nezadovoljstva koje kada kulminira dovodi do ispoljavanja agresivnog ponašanja. Akumulacija ovog nezadovoljstva ne mora uvek da se ispolji kroz agresivno ponašanje već svoj put pražnjenja može da nađe i kroz samodestrukciju. Da bi došlo do agresivnog ponašanja, potreban je spoljašnji okidač. Najvažniji faktor u određivanju pojave i intenziteta frustracije je karakter osobe, koliki joj je prag (tolerancija) na frustraciju i šta za nju može biti okidač. • Naučena agresivnost: Specifično za čoveka: zadovoljstvo u povređivanju drugih. Bandurino učenje: da li će čovek reagovati kompetitivno ili kooperativno zavisi od toga koji način reagovanja je naučen. Učenje važan faktor u sticanju agresivnog ponašanja (način podizanja dece).

MASLOV – HIJERARHIJA MOTIVA • Potrebno je prvo zadovoljiti potrebe nižeg reda da bismo prešli na zadovoljavanje potreba višeg reda! • Fiziološke: najsnažnije i omogućavaju preživljavanje (hrana, voda, vazduh, san, . . . ). • Sigurnost: bezbednost, sigurnost porodice, posla zdravlja. . . • Ljubav i pripadanje: porodica, prijatelji, partnerski odnosi. • Poštovanje: uspeh, dostignuće, slava, samopoštovanje. • Samoaktualizacija: potreba čoveka da ostvari sve svoje potencijale, da pokaže svoje umeće i da se trudi da dostigne svoj maksimum. Ciljevi potreba za samoostvarenjem: univerzalne vrednosti kao što su istina, lepota, pravda. Ovo je jedinstveno za humanistički pristup: većina drugih teoretičara ne prihvata ovu vrstu potrebe kao osnovnu. Za samoostvarenjem Za poštovanjem Za ljubavlju i pripadanjem Potreba za sigurnošću Fiziološke potrebe

UNUTRAŠNJA I SPOLJAŠNJA MOTIVACIJA • Unutrašnja (intrinzička): kada samo bavljenje nekom aktivnošću predstavlja zadovoljstvo odnosno motiv (uživanje u igri, pokretu. . ). • Spoljašnja (extrinzička): kada bavljenje nekom aktivnošću predstavlja sredstvo da se dođe do nekih drugih ciljeva (novac, slava. . . ).

REZIME • • • Emocije Fiziološke osnove emocija Motivacija Psihodinamska teorija motivacije Humanistička teorija motivacije Kako se ovi procesi mogu primeniti u sportu, fizičkoj kulturi i sportskom menadžmentu

Korišćena literatura • • Havelka N. i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Visoka sportska i zdravstvena škola. Jarvis M. (2006). Sport Psychology: A Student's Handbook. Routlage. http: //memberfiles. freewebs. com/37/84/82578437/documents/1841695815. pdf Lazarević Lj. (2009). Psihološke osnove fizičke kulture. Visoka sportska i zdravstvena škola. Lavallee D. (2004). Sport Psychology Contemporary Themes. Palgrave Macmillan Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić I. (2014). Psihologija 2 reeder. http: //fdu-psihologija. blogspot. rs/2013/04/psihologija-2 -nasenamere-i-osecanja. html Ristić, I. i Milošević, M. (2017). Povezanost kreativne produkcije i emocionalnog doživljaja: Postajemo li kreativniji posmatrajući nove neprijatne slike? Primenjena psihologija, 10 (3)

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!