VODOSNABDEVANJE I JAVNO ZDRAVLJE Prof dr Biljana Mijovi

VODOSNABDEVANJE I JAVNO ZDRAVLJE Prof. dr Biljana Mijović

CILJEVI PREZENTACIJE Koncept javnog zdravlja n Zakonska regulativa n Vodosnabdevanje i zarazne bolesti n Vodosnabdevanje i nezarazne bolesti n

Zakonska regulativa n Zakon o vodama n Zakon o bezbednosti hrane n Zakon o javnom zdravlju n Zakona o zdravstvenoj zaštiti n Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti n Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće

Zakon o vodama (Sl. Glasnik RS, br. 30/2010, član 74) n - - JKP koje građane snabdeva vodom za piće dužno je da obezbedi: Sistematsku kontrolu količine vode i njenog kvaliteta na vodozahvatu (podzemna ili površinska voda) Preduzme mere za obezbeđenje zdravstveno bezbedne vode za piće

Zakon o vodama (Sl. Glasnik RS, br 30/2010, član 75) n n Ministartsvo zdravlja dužno da propiše bliže uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti vode za piće i kupanje Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. Glasnik br. 42/98)

n U skladu sa članom 203. Zakona o vodama, laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće vrše isključivo ovlašćene zdravstvene ustanove (instituti i zavodi za javno zdravlje).

Javno zdravlje Nauka i umjetnost prevencije bolesti, produžavanja života i unapređenja zdravlja putem organizovanih napora društva WHO, 1999

KADA NE BI POŠTOVALI DOKAZE IMALI BISMO MALU MOĆ U TRAGANJU ZA ISTINOM ! - Carl Sagan

Pristup Tokom celog života Izvor: Adaptirano iz Dahlgren, Whitehead, 1991. Isprekidane linije iznačavaju interakcije izmedju različitih nivoa determinanti zdravlja

Komisija za makroekonomiku i zdravlje: “Investiranje u zdravlje za ekonomski razvoj” (WHO 2001) : Zdravlje je samo po sebi prioritetni cilj jer predstavlja osnovni resurs (input) ekonomskog razvoja.

Javno zdravlje čuva cjelokupnu populaciju. Kad su aktivnosti javnog zdravlja neefiksne, cela populacija pati.

Jedinstvene karakteristike javnog zdravlja Upotreba prevencije kao primarne interventne strategije Zasnivanje na brojnim disciplinama Zasnivanje na filozofiji socijalne pravde Povezanost sa vladinom i javnom politikom

Mnogi ljudi i mnoge organizacije čuvaju zdravlje zajednice.

Sistem javnog zdravlja Zajednica Državna javnozdravstvena infrastruktura Sistem zdravstvene zaštite Obezbedjivanje uslova za zdravlje stanovništva Akademska javnost Media Zaposleni i poslodavci

Sistem javnog zdravlja Domovi za stare Policija Centri u zajednici NVO Mesna zajednica Domovi zdravlja Bolnice Doktori Škole Philanthropist Crveni krst Laboratorije Službe za zloupotrebu droga Grupe za samopomoć Crkva Domovi za hendikepirane Medija Poslanici Javni Sportski centri saobraćaj Zavodi za zz Ministarstvo zdravlja Poslodavci Služba za mentalno zdravlje Vatrogasna služba Sektor za ekonomski razvoj IOM, 2003

… moderna sanitacija je jedno od najvećih dostignuća javnog zdravlja na početku 20. vijeka. . .

. . . fluoridacija vode. . .

Standardni ekonomski model EKONOMSKI RAST ZDRAVLJE

Novi ekonomski model EKONOMSKI RAST ZDRAVLJE

n HIGIJENSKI I ZDRAVSTVENO BEZBEDNA VODA ZA PIĆE JEDAN JE OD OSNOVNIH PREDUSLOVA DOBROG ZDRAVLJA

n BOGATSTVO JEDNE ZEMLJE U BUDUĆNOSTI ĆE SE MERITI KOLIČINOM DOSTUPNE ZDRAVSTVENO BEZBEDNE VODE ZA PIĆE

85% populacije živi u sušnom delu planete n 780. 000 ljudi u svetu nema pristup vodi n 6 -8 miliona ljudi godišnje snosi posledice od bolesti nastalih usled kontaminirane vode n 1, 8 miliona ljudi godišnje umire od dijarealnih bolesti, 90% deca mlađa od 5 godina n

SZO, ZDRAVLJE ZA SVE U 21. VEKU n Higijenska ispravnost vode za piće i vodosnabdevanje – jedan od 10 pokazatelja zdravstvenog stanja stavovništva jedne zemlje

MILENIJUMSKA DEKLARACIJA, JOHANESBURG 2002 n CILJ: DA SE DO 2015. GODINE SMANJI NA POLOVINU PROCENAT LJUDI KOJI NEMAJU PRISTUP ZDRAVSTVENO BEZBEDNOJ VODI ZA PIĆE

PROTOKOL O VODI I ZDRAVLJU Dokument SZO i Evropske ekonomske komisije UN n Predstavlja legalni međuanrodni instrument za prevenciju, kontrolu i smanjenje bolesti povezanih sa kvalitetom vode n Ratifikovan 06. 05. 2005. n Srbija ratifikovala ovaj protokol u aprilu 2013. godine n

CILJEVI PROTOKOLA n Zaštita zdravlja ljudi n Unapređenje upravljanja vodama n Zaštita vodenih ekosistema

n n Podzemne i površinske vode obnovljivi resursi sa ograničenom sposobnošću oporavka od negativnih aktivnosti ljudi Održivo upravljanje hidrološkim ciklusom ključno za ispunjavanje potreba ljudi, za zaštitu prirodnih resursa i životne sredine

Epidemija kolere, London 1854 PUMP B X POLAND STREET WORK HOUSE X BROAD STREET BREWERY SILVER BERWICK STREET MARSHALL STREET T Y STREE CARNAB PUMP A T STREE ENEY STREET GREAT PULT REGENT STREET X PUMP N GOLDE E SQUAR PUMP C X X N PUMP W E S

Nedeljni prikaz slučajeva kolere, Gvatemala, 1998 izvor: Ministarstvo zdravlja, MSF

Epidemije zaraznih bolesti, RS, 2008 -2012. godina Godina Broj epidemija Broj hidričnih epidemija Broj oboljelih u hodričnim epidemijama Ukupan broj oboljelih 2008 259 3 15 27. 075 2009 246 3 194 66484 2010 212 3 42 2. 278 2011 250 1 21 94. 693 2012 244 1 46 5. 430

CIJANOBAKTERIJE I CIJANOTOKSINI U VODI

CIJANOTOKSINI n n Toksične biološki aktivne materije različite hemisjke struktiure i delovanja Produkti sekundarnog metabolizma cijanobakterija (modrozelenih algi)

Podela cijanotoksina Hepatotoksini n Neurotoksini n Citotoksini n Dermatotoksini n Iritantni toksini n

Ciklični peptidi Ciljni organ Cijanobakterije koje ih produkuju Mikrocistini Jetra Microcystis, Anabaena, Planktothrix (Oscillatoria), Nostoc, Hapalosiphon, Anabaenopsis Nodularin Jetra Nodularia

Alkaloidi Ciljni organ Anatoksin-a Nervne sinapse Anatoksin-a (S) Nervne sinapse Cijanobakterije koje ih produkuju Anabaena, Aphanizomenon, Cylindrospermopsis, Planktothrix (Oscillatoria) Anabaena Aplisiatoksini Koža Lyngbya, Schizothrix, Planktothrix (Oscillatoria) Cilindrospermopsini Jetra Anabaena, Aphanizomenon, Cylindrospermopsis, Raphidiopsis, Lyngbya, Umezakia Anabaena, Aphanizomenon, Lyngbya, Cylindrospermopsis Saksitoksini Lingbiatoksin-a Nervni aksoni Koža, Lyngbya

Grupa toksina Ciljni organ Cijanobakterije koje ih produkuju Lipopolisaharidi Potencijalni iritant; uticaj na bilo koje izloženo tkivo Sve

Toksičnost cijanobakterija, Evropa Španija, 45% - 70% n Nemačka, 72% n Češka, 70% n Portugal, 60% n Grčka, od 33 slatkovodna sistema, u 31 potvrđeno prisustvo toksičnih cijanobakterija n

n n Sve veći broj zemalja ima razvijene nacionalne propise ili smernice za koncentracije cijanotoksina u vodi za piće, a u nekim slučajevima i u vodi koja se koristi za rekreativne aktivnosti i poljoprivredu Većina zemalja je prihvatila preporuku SZO o dozvoljenoj koncentraciji mikrocistina-LR u vodi za piće od 1μg/l iz 1998. godine.

Australija - Mikrocistin-LR u vodi za piće od 1, 3μg/l n Kanada – Mikrocistin - LR 1, 5μg/l n Brazil - Mikrocistin - LR 1μg/l, saksitoksin 3μg/l i cilindrospemopsin 15μg/l n

Hronično unošenje putem kontaminirane vode za piće n Gutanje, inhalacija kapljica i dermalni kontakt tokom rekreativnih aktivnosti u vodama gde je razvijen cvet cijanobakterija. n Ishrana kontaminiranom ribom n Cijanobakterijski suplementi n Navodnjavanje n Specijalni načini ekspozicije u klinikama za dijalizu n

n SZO je svrstala cvetanje algi (površinske vode) i pojavu cijanotoksina kao jedan od doprinosećih ili modifikujućih faktora, koje treba pratiti u sklopu uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi.

ARSEN U VODI ZA PIĆE I JAVNO ZDRAVLJE

Arsen u površinskim i podzemnim vodama najčešće posledica prirodnih procesa rastvaranja stena n Najčešće se nalazi u koncentracijama manjim od 1 -2 μg/L n U podezmnim vodama čija se ležišta sastoje od depozita sulfidnih i sedimentnih minerala vulkanskog porekla, koncentracije arsena mogu biti više i do 12 mg/L n

Arsen u podzemnim vodama

n n n Oko 130 miliona ljudi u svetu izloženo koncentracijama arsena u vodi za piće preko 50 μg/L (WHO, 2001). Najvećim koncentracijama izloženo stanovništvo Bangladeša, Indije, Tajvana, čak i do 1800 μg/L Stanovništvo nekih delova Evrope i Srbije izloženo niskim koncentracijama arsena

Efekti hronične izloženosti arsenu putem vode za piće Koncentracija >0, 2 mg/L faktor rizika n Kardiovaskularne bolesti n Respiratorne bolesti (bronhijalna astma) n Dijabetes tip 2 n Reproduktivni poremećaji (poremećaji u ishodu trudnoće) n Karcinom kože, bubrega, bešike n

VODA JE BRIGA I POSAO SVIH NAS!