Voda Znaaj vode za ivi svet Voda je

Voda Značaj vode za živi svet

• Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je H 2 O. • Voda je supstanca bez mirisa, ukusa i boje. • Temperatura mržnjenja vode je 0°C, a temperatura ključanja je 100°C. • Voda se u prirodi nalazi u sva tri agregatna stanja. -čvrstom (led) -tečnom (reke, mora, jezera, podzemne vode) -gasovitom (vodena para) • Voda je najrasprostranjenije i najvažnije jedinjenje na Zemlji i iz nje je potekao sav život. • Voda čini oko 70% ljudskog organizma, a čak 85% mozga. • Najveća gustina vode je na 4°C i iznosi 1 g/cm 3.

Molekul vode (H 2 O) Ime Voda Druga imena Aqua dihidrogen monoksid Hemijska formula H 2 O Izgled prozirna, skoro bezbojna tečnost slabo plavičasta Molekulska masa 18, 02 g/mol

Anomalija vode • Anomalija vode je veoma važna za život svih vodenih stvorenja. To je u stvari svojstvo da hladnija voda uvijek bude na površini. Led ima manju gustinu od vode u tečnom stanju pa zato pliva po površini. Voda je najgušća na temperaturi od 4°C. Anomalija vode omogućava da se reke i jezera nikad ne zamrzavaju do dna, tako da živa bića u rekama preživljavaju tokom zime u toploj vodi. Zbog geometrije svog molekula, voda ima niz specifičnih svojstava, kao što je površinski naponkarakteristika da na svojoj površini voda formira opnu, što omogućuje da se voda uvek drži na okupu i između ostalog, postepeno formira vodene kapi. Voda je vrlo retko čista, bez dodataka i primesa. Voda u kojoj ima samo N 2 O molekula, naziva se destilovana i dobija se samo u industrijama i laboratorijama, procesim hemijske destilacije. • Gustina vode na sobnoj temperaturi iznosi 0, 997 g/cm 3.

Provodnik • Voda se smatra dobrim provodnikom električne struje. To i nije sasvim tačno, pošto čista voda, H 2 О, obično ne provodi struju. Struja kroz vodu protiče zahvaljujući rastvorenim mineralima. Voda koja sadrži izuzetno veliki udeo minerala, naziva se mineralna voda. U njoj se nalaze pojedina jedinjenja koja su korisna za organizam. Mehurići koji se nalaze u flaširanim vodama su najčešće industrijski dodatak dodat radi dužeg trajanja i boljeg ukusa (dodat je gas ugljen-dioksid CO 2 koji se dodaje u sva gazirana pića). Za razliku od slatkih, u morskoj vodi je rastvoreno mnogo minerala natrijum-hlorida Na. Cl (kuhinjska so). Voda je takođe i odličan rastvarač i to joj omogućava višestruku upotrebu. Kada je voda toplija rastvaranje je brže.

Tvrdoća • Voda može biti tvrda i meka. To je zato što se u svakoj vodi nalazi rastvoreno na stotine minerala i drugih jedinjenja. Količine ovih jedinjenja su znatno male, ali su veoma značajne za živi svet. Kada je u vodi sadržaj minerala i jedinjenja visok, za vodu se kaže da je tvrda, a kada je sadržaj nizak za vodu se kaže da je meka. • U meke vode spada kišnica, koja sadrži manju količinu rastvorenog kiseonika (O) i ugljen-dioksida (CO 2) iz vazduha. • U tvrde vode spadaju sve prirodne vode (stajaće i tekuće) mineralne i morske. Te vode ne mogu se koristiti za uređaje koji se zagrevaju jer izazivaju stvaranje kamenca.

Vrste prirodnih voda • Voda se u prirodi ne pojavljuje u hemijski čistom obliku, jer na svom putu dolazi u dodir, rastvara i prima različite materije. Od količine i vrste ovih sastojaka zavise karakteristike vode. Prema svojoj prirodi, voda se deli na atmosfersku, površinsku i podzemnu. • Atmosferska voda nastaje od padavina kao što su kiša, sneg i led. Ona sadrži rastvorene gasove sa kojima dolazi u dodir, poput kiseonika (O) i ugljen-dioksida (CO 2). Od čvrstih materija sadrži nešto prašine i čađi, a u blizini mora i nešto soli. • Površinska voda je ona koja leži na površini tla. Ova voda nastaje od atmosferske vode, koja direktno pada na Zemljinu površinu ili one koja se sliva u nju sa površine tla. • Podzemna voda se nalazi ispod površinske zemlje. Nastaje prodiranjem padavina od površinskih vodenih tokova ka tzv. vodonepropusnim slojevima (unutar Zemljine površine) koji se sastoje od stena sa malom efektivnom poroznošću. Ova voda spada u red čistijih, pa se zbog takvih odlika veoma često koristi za piće.

Voda za piće • Voda za ljudsku potrošnju ne sme biti štetna po zdravlje. Mora biti bistra, bezbojna, bez mirisa i ne sme da sadrži otrovne supstance niti bakterije. Takve vode ima malo u prirodi, pa se voda mora prečišćavati. Za dobijanje pijaće vode najčešće se koristi voda iz reka, negde iz jezera. Voda se prečišćava posebnim postupcima da bi se uklonile štetne supstance, a zatim se dodatkom male količine hlora (Cl) uništavaju različiti mikroorganizmi.

Otpadne vode � Iskorišćena voda iz domaćinstava ili fabrika ispušta se kao otpadna voda i sistemom kanala odlazi u vodotokove. Sa sve većim razvojem industrije i porastom broja stanovnika problem otpadnih voda postaje sve važniji. Te vode sadrže štetne i otrovne supstance koje ugrožavaju biljni i životinjski svet, pa takve vode pre ispuštanja u vodotokove treba prečistiti. Za prečišćavanje vode koriste se razni filteri i drugi fizičko-hemijski postupci. Flaširana voda iz česme.

Zanimljivosti: • • • • 1. Na rođenju voda čini 80 % telesne težine novorođenčeta; 2. Zdrava osoba može da popije maksimalno 48 čaša vode u toku dana; 3. Brz unos velike količine vode može dovesti do "opijanja" organizma, što dovodi do naglog povećanja krvnog pritiska, zbog sadržaja rastvorenog natrijuma u vodi, usled čega dolazi do disbalansa sadržaja vode u mozgu. "Opijanje" organizma vodom najčešće nastaje tokom perioda intenzivnih sportskih aktivnosti; 4. Preporučeni dnevni unos vode je 2 litara na dan. Jedan deo vode u organizam se unese ne samo u težnom obliku, već i hranom ili nekim drugim napicima; 5. Osvežavajući napitci, kafa i čaj, iako su uglavnom sadržani od vode, u sebi imaju i određenu količinu kofeina. Kofein se ponaša kao blag diuretik, ometajući normalan transport vode kroz organizam; 6. U trenutku kada čovek ima osećaj žeđi, organizam izgubi preko 1 % ukupne količine vode koju sadrži; 7. Nakon intenzivnih fizičkih napora gubitak telesne težine čoveka odlazi na gubitak određene količine vode u organizmu, a ne na gubitak masti iz organizma; 8. Voda rastvara više substanci od bilo koje druge tečnosti. Spada u najbolje rastvarače hemijskih supstanci, minerala i nutritijenata; 9. Negde između 70 i 75 % Zemljine površine je pokriveno vodom; 10. Veća količine slatke vode je skladištena u zemlji, nego što je ona prisutna na površini zemlje; 11. Voda kruži u okviru "zatvorenog sistema", tako da retko dolazi do gubitka ove materije. Tako da ista voda koja je postojala na zemlji pre milion godina je i danas prisutna; 12. Od ukupne količine vode na zemlji, ljudima za korišćenje je pristupačno tri desetine. U ovu količinu ulaze vode podzemnih akvifera, reka i jezera; 13. US ima tri puta veću potrošnju vode na dan od proseka za Evropske zemlje i mnogo više vode od većine zemalja u razvoju; 14. Stanovnici Srbije, prema zvaničnim podacima, dnevno u proseku troše 250 - 300 litara vode, što se ocenjuje kao „rasipničko ponašanje”; 15. Prosečna potrošnja vode u većini evropskih zemalja kreće se između 120 i 150 litara; 16. 1, 1 milijarda ljudi nema pristup zdravoj pijaćoj vodi; 2, 5 milijardi nema elementarne sanitarne uslove za normalan život; dok više od 5 miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje se prenose zagađenom vodom; a čak 6. 000 ljudi dnevno umire od dijareje.