Visoka Renesansa Termin Visoka renesansa se odnosi na

Visoka Renesansa • Termin Visoka renesansa se odnosi na umetnost koja nastaje u Rimu, Firenci i Veneciji između 1500 i 1530. Sa slikarstvom visoke renesanse zapadna umetnost dostiže svoj vrhunac. • Majstori ovog perioda su Leonardo da Vinči (1452 -1519), Mikelanđelo (1475 -1564) i Rafaelo (1483 -1520), dok u Veneciji rade Đorđone i Ticijan.

Visoka renesansa u Italiji: Mikelanđelo (1475 -1564) Skulptor, slikar, arhitekta

Ali pre svega skulptor… Mikelanđelo (1475 -1564), Pieta, 1499, mermer

Mikelanđelo, pre svega skulptor • Nasuprot Leonardu, za koga je slikarstvo najviša od svih umetnosti, sposobna da obuhvati sve vidljive aspekte ovog sveta, Mikelanđelo je pre svega skulptor, « klesar statua » : « do lepote se dolazi kada se odstrani suvišno » • Za Mikelanđela, ljudska figura je najviše sredstvo izraza, a umetnost stvaranja, oslobađanja trodimenzionalnih tela iz inertne materije « analogna božjoj kreaciji » . Slikarstvo samo imitira punoću trodimenzionalne forme.

• « Kako je ljudska ruka mogla stvoriti takvo delo? To je čudo, da stena dosegne savršenstvo kakvo sama priroda retko otelotvori? » pita se Vazari, savremenik, pisac biografija umetnika svoga vremena. • « Genijalnost je stvar večnog strpljenja » , objašnjava Mikelanđelo, • « Video sam anđela u mermeru i klesao dok ga Mikelanđel nisam oslobodio» o, Esclaves, 1513 -1536

Mikelanđelo, David, 1501 -1504 • Ova statua, poručena 1501 mladom Mikelanđelu (26 godina), je prva kolosalna statua Renesanse (540 cm!). • Prvobitno poručena za katedralu u Firenci, biće postavljena ispred Palate Vecchio, kao simbol građanske svesti Firentinske republike u borbi protiv političkog samovlašća. • Mikelanđelo, umesto figure dečaka, vaja akt mladića u trenutku napetog iščekivanja borbe. Vidan je uticaj antičke umetnosti, u herojskoj veličini i nadljudskoj lepoti ovog tela, ali je napetost, tenzija pred neizvesnu borbu, Mikelanđelova. . .

Mikelanđelo, David, 1501 -1504

Donatelo, David, bronza, oko 1430 Mikelanđelo, David, mermer, 1501 -1504

Mikelanđelov David: napetost, tenzija, suzdržana energija • Mikelanđela ideja da je ljudska figura najviše sredstvo izraza vezuje za klasičnu tradiciju: njegov David stoji u klasičnom kontrapostu, predstavljen je u dostojanstvenom mirovanju, sa praćkom na ramenu. • Ali na Davidu vidimo i sve karakteristike Mikelanđelove skulpture. Iako prikazan u stavu mirovanja, on nije smiren: u pogledu, zategnutim tetivama, venama koje su na šaci iskočile vidimo njegovu napetost, tenziju pred borbu, suzdržanu energiju, spremnost za akciju. . .

Mojsije, (za grobnicu Julija II, 1515): psihička dimenzija… • Dok sa Davidom tu suzdržanu snagu interpretiramo kao fizičku snagu snažnog, atletski građenog mladića, u ovom prikazu Mojsija vidimo i njenu psihičku dimenziju: Mojsije ovde suzdržava žestinu svoga besa, strašnog poput Božjeg gneva. . .

Umirući rob, Pobunjeni rob. . . • Takođe za grobnicu Julija II, Mikelanđelo radi i grupu Robova (1513 -36), od kojih su dva najpoznatija (Umirući rob i Pobunjeni rob). • Ostale robove je Mikelanđelo samo delimično isklesao, ostali su nedovršeni, i dalje zarobljeni u bloku mermera. . .

Ostali robovi su ostali nedovršeni, i dalje zarobljeni u bloku mermera. . .

Nedovršeno, non-finito kao sredstvo izražavanja • Gledajući način na koji je Mikelanđelo samo delimično isklesao ostale robove, koji ostaju i dalje zarobljeni u bloku mermera, pitamo se da li je to slučajnost. . . • Na ovaj način ostaje vidan mukotrpni rad skulptora. Mi učestvujemo u borbi stvaranja obličja čoveka iz inertne materije, ili u borbi roba da se oslobodi, ili u borbi čovekove duše da se oslobodi tamnice tela, shvaćenog kao « tamnice duše» . . . • Govorimo o non-finitu, nedovršenom, kao Mikelanđelovom izražajnom sredstvu.

Neoplatonizam: telo, tamnica duše • Na isti način kao što rad skulptora shvata kao rad na oslobađanju tela iz inertne materije mermera, Mikelanđelo shvata i ljudsko telo kao zemaljsku tamnicu duše… • Ta borba je vidna u Mikelanđelovom radu, u kome naslućujemo i tešku narav skulptora: njegovu sopstvenu napetost, rastrzanost, ali i sukobe sa savremenicima… Mikelanđelo, Mladi rob

Mikelanđelo slikar: plafon Sikstinske kapele (1508 -1512)

Sikstinska Kapela, 1475 -83

Mikelanđelo slikar: svod Sikstinske kapele (1508 -1512) • Mikelanđelo je prinuđen da prekine svoj rad na robovima, da bi preuzeo angažman na oslikavanju svoda Sikstinske kapele, u Vatikanu. Nadljudskim naporima, posao završava u četiri godine danonoćnog rada (1508 -1512) ostavljajući za sobom kolosalno delo koje po svojim dimenzijama i svojoj koherentnosti daleko prevazilazi freske XV veka. • Mikelanđelo deli svod na geometrijski organizovane segmente. Centralni deo je podeljen na devet polja, u kojima su prikazane scene iz Starog Zaveta (Geneza, Knjiga postanja) (stvaranje sveta, stvaranje čoveka, potop itd. . . ). U međuprostorima su prikazani proroci, sibile, ignudi. . . • Ne znamo u kojoj meri je Mikelanđelo učestvovao u izboru teme, ali ona savršeno odgovara njegovim idejama o umetnosti…

Ne znamo u kojoj meri je Mikelanđelo učestvovao u izboru teme, ali ona savršeno odgovara njegovim idejama o umetniku koji stvara, oslobađa tela iz inertne materije, slično Božjoj kreaciji sveta… Mikelanđelo, Stvaranje Eve, svod Sikstinske kapele, 1508 -1512

Proroci, sibile, ignudi. . .

U Mikelanđelovim slikama međutim, vidno je da se radi o skulptoru: konstruiše svoje forme širokim i energičnim potezima, poput Đota i Mazača, kome je pogotovo blizak u svom Izgonu iz raja. . . Mikelanđelo, 1508 -1512 Masaccio, 1427

Tela modeluje tonovima iste boje, što im daje izgled skulpture. Tela su dobro uklopljena u arhitektonski prostor, i u njima nalazimo torzije tela i napetost suzdržane enrgije pred akciju, kao i u Mikelanđelovoj skulpturi…

Mikelanđelo, Strašni sud, 15341541 • Ova freska Strašnog suda, koju Mikelanđelo slika četvrt veka kasnije, odudara od intenzivnih boja i vitalnosti fresaka tavanice: u njoj je vidna duhovna i politička kriza Reformacije, i mračno viđenje sveta sada već šezdesetogodišnjeg Mikelanđela.

Mikelanđelo, Strašni sud, Sikstinska kapela, 1534 -1541

Mikelanđelo arhitekta • U poslednjih trideset godina svog života, Mikelanđelo će se prevashodno baviti arhitekturom. • Njegovi najznačajniji projekti su projekat Kapitolinskog trga u Rimu (Campidoglio), i njegov doprinos Bramanteovom projektu za katedralu Svetog Petra.

Mikelanđelo projektuje ovalni trg, oivičen fasadama koje formiraju trapez. Na trg premešta antičku konjaničku statuu Marka Aurelija, za koju radi postament. Na fasadama tri zgrade koje oivičavaju trg dodaje tremove pod kolosalnim stubovima, koncipirajući trg kao antičku stou.

Mikelanđelo poštuje Bramanteov centralni plan za katedralu Svetog Petra u Rimu, ali za spoljašnjost umesto Bramanteovog stepenastog uzdizanja, usvaja kolosalni red stubaca, na koji se nadovezuju dupli stubovi tambura, nervatura kupole i stubići lanterne. Mikelanđelova kupola je takođe, po uzoru na Bruneleskijevu kupolu katedrale u Firenci, izduženija u odnosu na Bramanteovu zamisao (polulopta).

Bramante: inicijalni projekat za Svetog Petra u Rimu, centralna osnova (1506) I Mikelanđelove izmene: kupola i kolosalni stubovi fasade. . .

Mikelanđelovo rešenje fasade: kolosalni red duplih stubaca fasade se nastavlja duplim stubovima kontrafora tambura kupole, na koje se nadovezuju nervatura kupole, do stubića lanterne. . .

Najbitnije: Mikelanđelo skulptor • Za Mikelanđela (1475 -1564), ljudska figura je najviše sredstvo izraza, a skulptura najviša umetnost jer stvara, oslobađa trodimenzionalna tela iz inertne materije « slično božjoj kreaciji » . • Ali telo čoveka je takođe i tamnica njegove duše (neoplatonizam), koja teži da se oslobodi, i mi prisustvujemo toj borbi: tela su napeta , spremna na akciju, u torziji, a energija suzdržana. . .

Mikelanđelo slikar: svod Sikstinske kapele (1508 -1512) • Mikelanđelo će između 1508 -1512 oslikati svod Sikstinske kapele scenama iz Knjige postanja (Geneza, Stari Zavet) (stvaranje sveta, stvaranje čoveka, Izgon iz raja, Nojeva barka. . . ) • U njegovom načinu slikanja vidimo da se radi o vajaru: konstruiše svoje likove širokim potezima četke, tela, svojom ograničenom gamom boja, liče na skulpturu, Mikelanđelo ih dobro uklapa u arhitektonski oblik svoda. • I u slikanim prikazima tela nalazimo karakteristike njegove skulpture: torziju tela, napetost, suzdržanu energiju…

Mikelanđelo arhitekta • U poslednjih trideset godina svog života, Mikelanđelo će se prevashodno baviti arhitekturom. • Njegovi najznačajniji projekti su projekat Kapitolinskog trga u Rimu (Campidoglio), i njegov doprinos Bramanteovom projektu za katedralu Svetog Petra u Rimu (zapadna fasada, red kolosalnih polustubaca).

Mikelanđelovo rešenje fasade: kolosalni red duplih stubaca fasade se nastavlja duplim stubovima kontrafora tambura kupole, na koje se nadovezuju nervatura kupole, do stubića lanterne. . .