VIRUSI Re virus je latinskog porekla i znai

VIRUSI Reč virus je latinskog porekla i znači zivi otrov, smrad, uljez. Virusi su acelularni, ultramikroskopski organizmi, nesposobni da se razmnožavaju van ćelije domaćina. Virusi su prisutni u svakodnevnom okruženju kao pojam stalne, često veoma ozbiljne pretnje zdravlju, ne samo ljudi nego i drugih organizama- biljaka, životinja, bakterija. Nauka koja proučava viruse zove se virologija

VIRUSI Kompletna, zrela, ekstracelularna infektivna virusna čestica sposobna da inficira ćeliju domaćina naziva se virion. Ulaskom u ćeliju virion postaje aktivan tj. virus. Virus u ćeliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom domaćina i koristi ga za sopstveno razmnožavanje. Ćelija domaćina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj potrebne za normalno funkcionisanje. To u domaćinu dovodi do patološkog stanja, pa se virusi smatraju isključivim unutarćelijskim parazitima

VIRUSI ZA VIRUSE SE MOŽE REĆI DA SE NALAZE IZMEĐU ŽIVOG I NEŽIVOG SVETA. PRISUSTVO NUKLEINSKE KISELINE I SPOSOBNOST DA SE ONA MENJA , KAO I PRISUSTVO PROTEINA SU KARAKTERISTIKE ŽIVIH BIĆA. SPOSOBNOST NUKLEINSKE KISELINE DA SE MENJA OMOGUĆAVA VIRUSIMA DA SE PRILAGOĐAVAJU PROMENAMA U SPOLJAŠNOJ SREDINI. U ODNOSU NA ŽIVI SVET VIRUSI NEMAJU ĆELIJSKU GRAĆU (ACELULARNI SU), NITI SPOSOBNOST OBAVLJANJA METABOLIZMA, DAKLE VIRUSI NISU SPOSOBNI DA SAMOSTALNO RASTU, RAZVIJAJU SE I FUNKCIONIŠU).

VIRUSI GRAĐA I HEMIJSKI SASTAV VIRUSA IAKO SE NEDOVOLJNO ZNA O SUZBIJANJU BOLESTI IZAZVANIH VIRUSIMA, ONI SPADAJU U GRUPU PARAZITA ČIJA JE HEMIJSKA GRAĐA NAJE DETALJNIJE PROUČENA. PROUČENOST HEMIJSKE GRAĐE JE USLOVLJENA USPEŠNIM IZDVAJANJEM I PREČIŠĆAVANJEM VIRUSNIH ČESTICA U VIDU KRISTALA, KAO I PRIMENOM RAZVIJENIH BIOHEMIJSKIH I FIZIČKOHEMIJSKIH METODA U VIROLOGIJI. VIRUSI SU NAJČEŠĆE GRAĐENI OD SAMO DVE KOMPONENTE : NUKLEINSKE KISELINE I PROTEINA (KAPSIDA), A ONI ZAJEDNO ČINE NUKLEOKAPSID.

VIRUSI

BAKTERIOFAG

VIRUSI Nukleinske kiseline su ili DNA (dezoksiribonukleinska kiselina) ili RNA (ribonukleinska kiselina), predstavljaju genetski materijal virusa. Virusi sadrže samo DNA ili samo RNA i po tome se virusi razlikuju od svih ostalih organizama. Svi jednoćelijski organizmi, kao i ćelije viših organizama, sadrže obe nukleinske kiseline. Istovremeno, jedinstvena u živom svetu je i osobina RNA virusa da ribonukleinska kiselina može biti nosilac genetskih osobina. Nukleinske kiseline su potrebne za reprodukciju virusa i njihova aktivnost se može ostvariti samo u organizovanim ćelijama, bilo eukariota ili prokariota.

VIRUSI KAPSID IMA VIŠESTRUKU ULOGU U VIRUSNOJ ČESTICI: - OBEZBEĐUJE STRUKTURU I SIMETRIJU VIRUSNE ČESTICE - ŠTITI NUKLEINSKU KISELINU OD RAZARAJUĆEG DEJSTVA ENZIMA ĆELIJE DOMAĆINA - OMOGUĆAVA PRENOŠENJE NULEINSKE KISEINE OD JEDNE DO DRUGE ĆELIJE DOMAĆINA - REAKTIVNE GRUPE U KAPSIDU OMOGUĆAVAJU DA SE VIRUS VEŽE ZA RECEPTORE (OSETLJIVA MESTA) NA ĆELIJI DOMAĆINA

VIRUSI

VIRUSI VIRUSNE BOLESTI ILI VIROZE SU OBOLJENJA BILJAKA, ZIVOTINJA I COVEKA. OD FITOFIROZA NAJZNACAJNIJE SU MOZAICNA BOLEST DUVANA I SARKA SLJIVE, APOSTOJE I MNOGOBROJNE VIROZE VOCA I POVRCA. ZOVIROZE ZIVOTINJA LAKO SE PRENOSE NA COVEKA. CESTE VIROZE COVEKA SU INFEKCIJE PARAINFEKCIJE NERVNOG SISTEMA SU ENCEPHALITIS, MENINGITIS I BESNILO. BOGINJE SU VIRUSNE INFEKCIJE, HEPATITIS TIPA A, B I C, SIDA, SVINJSKI I PTICIJI GRIP.

VIRUSI PROTIV VIRUSNIH BOLESTI NEMA PRAVIH LEKOVA. ZASTITA OD POJEDINIH BOLESTI POSTIZE SE VAKCI NAMA. ZAHVALJUCI NJIMA NEKE SU ISKORENJENE. ZA SIDU, SVINJSKI I PTICIJI GRIP JOS UVEK NE POSTOJI VAKCINA.