VETINA BESEDNITVA I JAVNI NASTUP Doc dr Danijela

VEŠTINA BESEDNIŠTVA I JAVNI NASTUP Doc. dr Danijela Bjelja

SLUŠAOCI v Šta se govori i ko govori dva najvažnija faktora. Treći podjednako važan: kome se govori. v Problemi što su slušaoci retko dovoljno homogeni, moguće je otkriti neke osobine koje su zajedničke za većinu u grupi slušalaca v Neumesno je obraćati se klubu penzionera žargonom mladih ljudi ili obrnuto, koristiti latinske izreke radnicima u štrajku, govoriti menadžerima filozofskim rečnikom. . v

v Pre govora analizirati auditorijum, na osnovu nekog impulsa ili zapažanja govornik tek u trenutku suočavanja sa sluašaocima, osobine koje ih mogu povezivati i prema njima usmeriti tok i ton govora, „područje slaganja“ (common ground) može da iskrsne spontano, prve rečenice sadrže neki zanimljiv ili duhovit primer koji privlači pažnju publike, nasmeje ih i izazove inicijalne pozitivne emocije. v Karnegi je citirao Linkolnovu rečenicu „Raspravu započinjem tako da prvo pronađem područje zajedničkog slaganja“

Sastav auditorijuma „Publika je aždaja sa hiljadu glava“pisao je jedan francuski pisac. Kako pripitomiti aždaju? v Naročit izazov predstavlja tzv. „difuzni“auditorijum. v Zajednička osobina, neka differentia specifica. Životno doba slušalaca treba da utiče na skoro sve elemente govora. Starije slušaoce je teže ubediti jer su konzervativniji i manje prijemčivi za nove ideje. Aristotel posvećuje čitave tri glave svoje Retorike „karakternim osobinama ljudi u pojedinim uzrastima“.

v Za govor može biti značajan „generacijski identitet“. Stare filmove će razumeti jedna vrsta slušalaca, ali oni neće odreagovati na antologijske citate iz kultnih filmova mlade generacije, poput Maratonaca, Ko to tamo peva ili Mi nismo anđeli, naprotiv to ih može iritirati.

v Politička pripadnost sve značajniji faktor u svakodnevnom životu. v Ako se ne vodi računa o većinskom raspoloženju auditorijuma posledice loše prihvatanje govora u celini i neželjena reakcija publike. v Politička opredeljenost ne podrazumeva pripadnost političkim strankama, nego čitava lepeza stavova na koje su ljudi veoma osetljivi.

v U svakom konkretnom slučaju po kojem kriterijumu će svrstati sluašaoce zavisi od inventivnosti govornika. Nije isto da li se govori grupi od nekoliko ljudi, desetini ili stotinama slušalaca. v Kamerni skup i masovni auditorijum podrazumjevaju različit pristup. Preko stotinu slušalaca tretira se kao masovni auditorijum. v O psihologiji mase je napisano toliko toga – Isokrat je isticao dva, možda najvažnija obeležja mase: da ne voli da sluša ono što protivureči njenom vlastitom uvjerenju, i da u njoj vladaju glupost i niži prirodni nagoni.

v Revoluciju u sagledavanju psihologije mase izveo je francuski pisac Gistav le Bon u drugoj polovini XIX veka svojom knjigom Psihologija gomila (Psichologie des foules). v Ističe da ljudi različitog stepena obrazovanja, inteligencije, socijalne pripadnosti u masi menjaju svoju prirodu i ispoljavaju skoro identične instinkte, strasti i osećanja (Koliko ste se iznenadili kada ste videli reakcije svog uglađenog prijatelja na fudbalskoj utakmici? ) Emocije, a ne razum vladaju masom.

Iskustvo sa ovih prostora. . . Platonov moralistički imperativ da se veština besedništva ne sme koristiti na zlo, nego na dobro građana, “da duše građana učini boljim“. v Masovnom auditorijumu nije poželjno grubo se suprotstavljati, treba naći meru kada se saopštava neprijatna istina, kao i kada se laska osjećanjima i uverenjima mase. „Šta je slađe nego imati nekoga sa kim sve smeš govoriti kao sa sobom“ Ciceron.

v Neutralni auditorijum, u osnovi najčešći, zahteva nešto više napora. v Najdelikatnije je, naravno, nositi se sa neprijateljski opredeljenim slušaocima. Samopouzdanje govornika i njegova uverenost u ono što govori moraju biti na najvišem nivou. Preporučuje se da se najjači dokaz sačuva za kraj govora, a da se drugi po snazi saopšti odmah na početku. v Kod beseda nesaglasnom auditorijumu važi stara izreka da je svako sebi najgori neprijatelj. Govornik mora biti pažljiv da izborom reči ne nanese svojoj ideji više štete nego koristi.

v Pol i razlike u psihologiji ženskog i muškog auditorijuma se bez izuzetka smatraju veoma važnim. v U obraćanju ženskom auditorijumu uglavnom se preporučuje više pozivanja na emocije (pathos) a na argumentaciju (logos) kod muškog. Govornički šarm ostavlja jači utisak na ženski, nego na muški auditorijum. v Obrazovanje slušalaca kako opšte, tako i posebno (poznavanje teme o kojoj se govori) direktno treba da orijentiše pripremu govora. v Drugi kriturijumi: bogatsvo i nepredvidivost situacija koje rađa život, nameću mnogo veću fleksibilnost u razmišljanju o potencijalnom auditorijumu.

v Auditorijum se može odrediti kao pretežno poznat ili nepoznat, profesionalno povezan ili stručno raznolik, tolerantan ili prgav, formalan ili opušten, siromašan ili bogat, voljni ili naterani, debeli ili mršavi, hrabar ili kukavički, pušački ili nepušački, pospan ili oran, kompetentan ili neuk, kulturan ili primitivan, zainteresovan ili nezainteresovan, zavisan ili superioran, pažljiv ili nemiran, a američki priručnici naročito ukazuju na značaj seksualne orijentacije većine prisutnih.