VERBALNO TEKSTUALNE METODE U NASTAVI INFORMATIKE Rad sa

VERBALNO TEKSTUALNE METODE U NASTAVI INFORMATIKE - Rad sa tekstom Prof. Dr Dragana Glušac

Verbalno tekstualna metoda – rad sa tekstom • Termin tekst engleskog je porekla i predstavlja niz znakova ili karaktera koja imaju značenje na govornom području određenog jezika. • U kontekstu učenja, govorićemo o tekstu koji ima funkciju saopštavanja gradiva, naučnih činjenica, i uopšte sve forme komunikacije sa učenikom. • Metoda RADA SA TEKSTOM sastoji se u sticanju znanja putem štampane reči, čitanjem ili posredstvom tekstova, a služi i kao efikasan način kontrole rada i ocene rezultata, pogotovu ako se za učenje koriste programirani materijali — udžbenici ili radne sveske. • Najčešće se koristi sa drugim nastavnim metodama i postupcima i na taj način uspešno dopunjava živu reč nastavnika. • Ova metoda se može primenjivati u skoro svim nastavnim predmetima i oblastima, pa tako i unastavi informatike u različitim etapama nastavnog rada i za postizanje raznovrsnih didaktičkih ciljeva i zadataka.

• • • Da bi korišćenje teksta dovelo do što efikasnijih rezultata, samostalan rad učenika na tekstu treba dopuniti razgovorom o pročitanom. Cilj ovog razgovora jeste da se ustanovi koliko učenik razume određeni sadržaj, kako i koliko je shvatio celinu i usvojio bitne ideje i informacije. Rad sa knjigom je izuzetno značajan zbog toga što se u današnjem svetu sve više povećava štampana reč, sve više je različitih knjiga i publikacija koje treba znalački koristiti kao izvore znanja i sredstava samoobrazovanja, neophodnih tokom celog života.

• • U nastavi ova metoda se koristi u raznim vrstama pismenih vežbi i radova. Raznovrsnost formi pismenog izražavanja i razvijanja kulture pisane reči ima svoje didaktičko opravdanje. Svaki vid pismenog izražavanja i vežbanja ima opšte zadatke i mogućnosti i posebnu svrhu pa se stoga široko i primenjuje u nastavi. Ova metoda je u nastavi informatike stalno prisutna jer rad na računaru podrazumeva rad sa objektima koji u osnovi imaju tekst ili grafiku i rad sa tim objektima predstavlja temelje informatičke pismenosti

Metoda čitanja • • Metoda čitanja i rada na tekstu je takav način nastavnog rada u kome se postavljeni zadaci upoznaju ili čak i ostvaruju čitanjem teksta. U didaktičkoj literaturi postoji više naziva za ovu nastavnu metodu: čitanje i rad sa knjigom, rad sa tekstom, rad sa udžbenikom i ostalim štampanim materijalom. U svim tim nazivima osnova je čitanje. Ova metoda se primenjuje korištenjem različitih izvora za čitanje kao što su: udžbenici, priručnici, nastavni tekstovi, listići, pismeni zadaci, programirani tekstovi, izveštaji, referati, zbornici, rečnici, enciklopedije itd. Čitanje se može razlikovati u skladu s različitim kriterijumima. Poljak (1985) ga deli s obzirom na obim obuhvaćenog teksta na fragmentirano i opširno čitanje.

Postoje različite vrste čitanja: kritičko, fleksibilno, vertikalno ili dinamičko, čitanje u sebi. • Kritičko čitanje slično je kreativnom čitanju. Ono predstavlja korak dalje od kreativnog čitanja. • Fleksibilno čitanje označava brzu prilagodljivost u čitanju različitih vrsta tekstova, stihova i sadržaja. • Vertikalno ili dinamično čitanje je takvo čitanje po kome čitalac ne čita ceo red već samo pojedine reči u redu. Ovde se samo „preleti“ preko poznatog teksta, a zadržava se samo na novim podacima (rečima). • Čitanje u sebi. Učenika treba na vreme osposobiti za ovu aktivnost još od prvog razreda osnovne škole. Ono je 3 – 5 puta brže od čitanja naglas. Ovde otpada razgovor. Tekst se prati samo očima, usta su zatvorena. U školi treba negovati i čitanje u sebi i čitanje naglas. Brzina čitanja zavisi od brzine razumevanja pročitanog.

Vrednosti čitanja u nastavi • • ona omogućuje da se usvoje znanja, povećava preciznost i preglednost prilikom usvajanja znanja; isti sadržaji se mogu češće ponavljati jer su napisani i ako se zaborave, učenici se mogu prisetiti; čitanje i rad na tekstu doprinosi bogaćenju učeničkog rečnika i izgrađivanju stila učenici stiču naviku da se služe knjigom, neguje se kod njih čitalačka kultura u toku sticanja znanja što je neophodno u procesu permanentnog obrazovanja i samoobrazovanja: - koristeći tekstove iz različitih izvora učeniku uvek najbolji stručnjaci odgovaraju na njegova pitanja i nejasnoće; čitanje podstiče razvoj mašte, bogati interesovanja učenika; podstiču se i brojna druga znanja i spretnosti koja pomažu uspešnijem učenju, kao npr: pravljenje izvoda i beleški, ilustracije, crteži, tabele i slično Citanjem se rešavaju različiti zadaci. Čita se da bi se savladala veština čitanja, da bi se upoznalo i zapamtilo gradivo, da bi se rešili dodatni zadaci radi istraživačkog rada i samostalnog stvaranja tekstova.

Nastavnik ovu metodu u nastavi informatike koristi: a) kad obrađuje novu nastavnu jedinicu, nastavnik na tabli treba da zapiše njene glavne elemente: naziv, najvažnije delove sadržaja, međunaslove, brojčane podatke, nepoznate reči; b) nastavnik unapred priprema nastavne listiće, programirane materijale, teze za realizaciju novog gradiva; c) Analizu zadatog problema d) Za pisanje pseudokoda e) Kod pretraživanja elektronskih izvora f) na kraju časa nastavnik na tabli ispisuje teme za domaći zadatak.

Rad sa tekstom – udžbenik Osnovni pisani materijal u nastavi je udžbenik. Standardi kvaliteta udžbenika i uputstvo o njegovoj upotrebi, kao i o njegovom elektronskom dodatku, priručnicima i nastavnim materijalima kao i dodatna didaktička sredstva utvrđeni su Pravilnikom o standardima kvaliteta udžbenika i uputstva o njegovoj upotrebi, koji propisuje Ministarstvo prosvete kroz odgovarajuća tela. U njemu su opisani: 1) udžbenik - osnovno didaktički oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju, koje se koristi u obrazovno-vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština, formiranje vrednosnih stavova i razvoj intelektualnih i emocionalnih sposobnosti učenika i polaznika, a čiji su sadržaji utvrĎeni nastavnim planom i programom; 2) udžbenik sa prilagođenim sadržajem i/ili formatom - udžbenik koji je svojim sadržajem i/ili formatom prilagoĎen sposobnostima, potrebama i mogućnostima učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom; 3) elektronski dodatak - pomaže učeniku u samostalnom savladavanju, proveri i proširivanju znanja, veština i stavova ili kao podsticaj za kreativni rad;

4) priručnik i nastavni materijal - nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju, koje se koristi za sticanje znanja, veština, formiranje vrednosnih stavova i razvoj intelektualnih i emocionalnih sposobnosti učenika i polaznika, čiji sadržaj prati nastavni plan i program i koristi se za stručne predmete u stručnim i umetničkim školama, u osnovnom obrazovanju odraslih i za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom; 5) dodatno nastavno sredstvo - drugo nastavno sredstvo koje doprinosi ostvarivanju ciljeva datog predmeta, prati udžbenik i može da se koristi za savladavanje, proveru i proširivanje znanja stečenih korišćenjem udžbenika i samostalni rad učenika i koje je usklaĎeno sa programom predmeta, a nije propisano kao sastavni deo udžbeničkog kompleta. Dodatno nastavno sredstvo može biti i priručnik za nastavnika;

Standardi kvaliteta udžbenika 1 - Sadržaj udžbenika je relevantan za ostvarivanje nastavnog plana i programa 2 - Udžbenik podstiče razvoj učenika i omogućava samostalno učenje 3 - Udžbenik je oblikovan u skladu sa didaktičko-metodičkim zahtevima 4 - Jezik udžbenika je odgovarajući i funkcionalan 5 - Likovno-grafička i tehnička opremljenost udžbenika omogućavaju njegovo jednostavno korišćenje

Standard 3 – didaktičko metodički zahtevi 1. Udžbenik ima jasnu, logičnu i koherentnu strukturu. 2. U udžbeniku se poštuju didaktički principi i metodika nastave predmeta. 3. Pregled sadržaja, sistem naslova i podnaslova organizovan je po jasnom principu i obezbeđuje preglednost i lako snalaženje. Udžbenik sadrži strukturalne komponente: uvod, pregled sadržaja, funkcionalne celine (lekcije). Funkcionalna celina (lekcija) sadrži osnovni tekst i didaktičku aparaturu (izdvojene ključne reči, primere, naloge, rezime lekcije, ilustracije - slike, sheme, mape, grafikone i sl. ). 4. 5. 6. Primeri koji se navode u udžbeniku su funkcionalni, raznovrsni i relevantni.

7. Nepoznate reči i ključni pojmovi su jasno istaknuti i objašnjeni.

. 8 Pitanja, zadaci i nalozi su logično povezani sa sadržajem, jasno formulisani, različiti po složenosti i funkciji i podstiču primenu naučenog. 9. Zadaci i nalozi su realno izvodljivi, uvažavaju različitost sredina u kojima učenici žive i ne dovode u opasnost učenika, niti ugrožavaju životnu sredinu.

RAD SA TEKSTOM U NASTAVI INFORMATIKE Upotreba štampanog teksta u nastavi informatike u klasičnom smislu je ređa pojava, odnosno možemo je posmatrati kao rad sa dodatnim nastavnim sredstvima na časovima informatike. Tu se javljaju brojni problemi metodičkog karaktera: obimnost teksta, neprilagođenost teksta vaspitno-obrazovnim zadacima, neadekvatni udžbenici i priručnici, nenaviknutost na korišćenje teksta i sl, što proizvodi određen otpor prema ovakvom načinu rada. Nastavnici informatike ali i učenici radije prihvataju digitalni tekst, koji je: • F unkcionalan, odnosno služi svrsi • Lako pretraživ • Fragmentiran • Multimedijalan, • Razgranat, odnosno hiperlinkovan • Daje mogućnost kreiranja sopstvenih biblioteka • U nastavi informatike često se koriste materijali koji su prevodi svetskih izdanja (engleskih) ili tekstovi na stranom jeziku

RAD SA DIGITALNIM TEKSTOM U računarstvu, digitalni tekst je elektronska verzija pisanog teksta. Može imati tehničku i sadržajnu funkciju. Tehničku u kontekstu programiranja, sintaksi programa, komandi, opcija i menija, odnosno komunikacije sa računarskim sistemom. Sadržajnu, u smislu medija sa jasnom porukom koja na ekranu ima funkciju informacije, ili rezultata tražene obrade podataka. Tekst u multimediji predstavlja medijski oslonac. Glavni je nosilac poruke koja može biti dodatno islustrovana pomoću ostalih multimedijalnih elemenata. U multimediji je razvijena specijalna forma teksta, nazvana hipertekst, koja prevazilazi ograničenja klasičnog teksta. Hipertekst sistemi su nelinearne multidimenzionalne semantičke strukture u kojima su reči povezane po asocijama.

RAD SA DIGITALNIM TEKSTOM Uodređenom delu teksta je na neki način, (npr. drugom bojom, bold ili italic), istaknut jedan pojam, za taj pojam je vezan određeni tekst (objašnjenje pojma). Čitalac, čitajući tekst, nailazi na istaknuti pojam i klikom miša sa prelazi na tekst u kome je taj pojam objašnjen. Tradicionalne forme pojave teksta u nastavi su udžbenik, radne sveske, nastavni listići, beleške u svesci, tekst ispisan rukom na tabli, skripte (sistematizovane beleške sa predavanja) i slično tome. Savremeno nastavno okruženje uvodi tekst na raznim oblicima ekrana (monitor, projekcija na zidu ili platnu, elektronska tabla, telefonski diplej i drugi). Postavlja se pitanje da li je elektronski tekst pedagoški koristan?

Rad sa tekstom – digitalna prezentacija • Digitalna prezentacija je kombinacija klasičnog predavanja pripovedačkog • tipa sa digitalnim medijima kao što su slike, video klipovi, zvuk. Time se polako pomeramo od verbalno tekstualnih ka ilustrativno demontrativnim metodama. Istraživanja koja su vršena pokazala su da digitalno pripovedanje uključuje brojne pozitivne ishode ovakve nastave kao što su intenzivan razvoj veština, fokusiran razvoj i trajnije usvajanje pojmova u svesti učenika, duže pamćenje i poistovećuje ga sa učenjem putem istraživanja gde učenik aktivno učestvuje u stvaranju svog sistema znanja. Multimedijalne prezentacije su za sada najrasprotranjeniji oblik elektronske podrške u nastavnom procesu. Obično podrazumevaju jednostavnije Power. Point prezentacije, koje se sastoje iz manjeg broja slajdova. Nastavnik priprema materijal najčešće na osnovu materijala dostupnog u udžbeniku, a u manjem broju slučajeva je taj materijal obogaćen informacijama van okvira zadatog u udžbeniku. Ovakav vid prezentacije se upotrebljava u frontalnom obliku nastave, na časovima obrade novog gradiva, gde nastavnik izlažući gradivo ne troši vreme na crtanje ili pisanje na tabli, već se služi tezama ispisanim na prezentaciji koje učenik najčešće zapisuje u sveskama. Cilj je usmeravanje misoanih aktivnosti učenika.

Nastavna prezentacija treba da obuhvati 7 elemenata: • • Ideju – ciljevi i zadaci nastavnog predmeta i tema Ključne pojmove Sadržaj predstavljen kroz koncizne teze Multimedijalni opis ključnih pojmova Nastavnika kao vodiča kroz priču, koji je obogaćuje Prijatan ambijent, pozitivna emocija Uspostavljen mehanizam obnavljanja pažnje – aktivnost učenika u svakoj fazi.

• • • Metodički zahtevi kod digitalnih prezentacija, gde se prepliću metoda usmenog izaganja, metoda rada sa tekstom, metoda razgovora sa ilustrativno demonstrativnim metodama, su sledeći: Obim gradiva treba da bude primeren Naglašeni ključni pojmovi koji se obrađuju. Logička hronologija sadržaja Stalna korelacija sa prethodnim gradivom, drugim nastavnim predmetima i realnim primerima iz života Adekvatni multimedijalni prikazi. Adekvatan broj slajdova i količine teksta na njima Primeren dizajn, sa istaknutim ključnim pojmovima Sadržaj u jasnim i konciznim tezama koje nastavnik elaborira metodom razgovora sa učenicima, sa svim pripadajućim pojedinostima: monolog, diskusija, pitanja i odgovori. Pravopisna i gramatička perfektnost Multimedijalni prikaz direktno (ili indirektno) vezan za ključne pojmove.

• • Najčešće greške koje se ovde javljaju su neusklađenost veličine i kvaliteta prikaza teksta sa uslovima vidljivosti u učionici, previše teksta, čitanje slajdova, i nedovoljno iskorišćenje mogućnosti koje računar sa sobom donosi (mogućnosti integrisanja animacije i videa, simulacije prirodnih pojava i sl. ). Takođe, tokom časa se ne smeju uskratiti: pravilna intonacija nastavnika, govor tela, zadržavanje na konkretnim pedagoškim stanicama, praćenje zainteresovanosti učenika, pauze, aktivno učešće učenika. Zaključni deo časa usmeriti ka ponavljanju ključnih pojmova, slajdom koji ih sistematizuje. Osnovni smisao digitalnih prezentacija jeste podsticanje motivacije kod učenika, intenzivnija percepcija nastavnih sadržaja, kompletniji kognitivni i emocionalni doživljaj učenika, ušteda nastavnikovog vremena na času koje bi utrošio za ispis sadržaja po tabli, i efikasnije postizanje brojnih didaktički zahteva.

HVALA NA PAŽNJI!