Veliina javnih rashoda 1 Koliki treba da budu

Veličina javnih rashoda 1

Koliki treba da budu javni rashodi? Ø Liberalni stav: javni rashodi treba da budu što niži u odnosu na BDP Država je manje efikasna od privatnog sektora u većini oblasti privrede • Veliko fiskalno opterećenje i javni rashodi guše privatnu privredu, smanjuju njenu međunarodnu konkurentnost, što utiče na usporavanje privrednog rasta i rasta zaposlenosti • Ø Funkcionalne finansije (kejnzijanski stav): • rast javnih rashoda može da ima i pozitivne efekte (investicije u infrastrukturu, obrazovanje, zdravlje, antiecesione mere i dr. ) 2

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? Ø Donja granica: Određena je masom sredstva koja je neophodna za podmirenje osnovnih funkcija državno-administrativnog aparata i vitalnih potreba stanovništva • Donja granica, posmatrana kao učešća javnih rashoda u BDP, zavisi od nivoa razvijenosti zemlje i funkcija koje obavlja neka država • n Donja granica sada se verovatno kreće u intervalu oko 20% BDP za najnerazvijenije zemlje, oko 35% za zemlje na nivou razvijenosti Srbije 3

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? Ø Gornja granica javnih rashoda: • U srednjem roku (u toku privrednog ciklusa) u toku recesije rashodi se povećavaju do nivoa koji je dovoljan da pokrene privredu, a da ne izazove rast inflacije i spoljnog deficita n Treba biti vrlo oprezan sa rastom rashoda u toku recesije: n Nije svaka recesija rezultat niske tražnje ¨ Postojanje vremenskog pomaka između rasta javnih rashoda i rasta proizvodnje i inflacije otežava primenu antiresecionih mera u fiskalnoj politici ¨ 4

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? • U dugom roku: ¨ Javni rashodi treba da rastu sve dok se do dostigne ravnoteža između društvenih koristi i društvenih troškova n Teško je meriti društvene koristi i troškove kod mnogih javnih rashoda ¨ Finansiranje javnih rashoda treba da bude održivo: n privredni ambijent treba da bude pogodan za rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti ¨ ¨ ¨ n neophodno je očuvati međunarodnu konkurentnost poreskog sistema zemlje neophodno je očuvati makroekonomsku stabilnost (isključenje inflatornog finansiranja). . . Neophodno je da se javni dug kreće u održivom okvirima 5

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? Ø Gornja granica zavise od mogućnosti finansiranja javnih rashoda, a koja je određena: visinom javnih prihoda (uključujući i nefiskalne), • održivim deficitom i javnim dugom • Ø Ø Gornja granica zavisi od nivoa razvijenosti i funkcija države Gornja granica u uslovima maksimalnih ratnih napora dostizala je oko 70 -75% BDP 6

Prioriteti u ograničavanju pojedinih vrsta javnih rashoda Ø Sa stanovišta prioriteta u smanjivanju javnih rashoda relevantna je podela na: ¨ Produktivne javne rashode (investicije u fizički i ljudski kapital) n n Produktivni javni rashodi treba da zadovoljavaju kriterijume ekonomske i društvene efikasnosti koliko god je to moguće, Neophodno je uvek da se razmotri alternativa da se obavljanje tih aktivnosti u celini ili delimično prepusti privatnom sektoru ¨ Neproduktivne javne rashode (transferi stanovništvu – socijalna pomoć, penzije i dr. , veći deo subvencija privredi, administrativni rashodi i dr. ) ¨ Teorijski produktivni rashodi treba da imaju prednost u odnosu na neproduktivne, ali u praksi to često nije slučaj n Socijalni otpori za smanjenje produktivnih rashoda su manji, a njihova realizacija najčešće nije zakonska obeveza države 7

Rast javnih rashoda Ø Rast javnih rashoda može biti: Nominalni • Relativni • • Nominalni rast - javni rashodi u periodu t veći su nego u periodu t-1: JRt> JRt-1 • Realni rast - stopa rasta javnih rashoda veća je od stope inflacije: rjr (t)> rπ(t) 8

Rast javnih rashoda Ø Relativni rast: stopa rasta javnih rashoda veća od stope rasta BDP =>raste učešće javnih rashoda u BDP: (1+rjr(t))> (1+rπ(t)) (1+ry(t)) ili 9

Uzroci rasta javnih rashoda Ø Uzroci nominalnog rasta: ¨ Inflacija (sistemstski izrok) n ¨ Ø promena metodologije i teritorije zemlja (sporadični faktori mogu uticati i na pad rashoda) Uzroci realnog rasta: ¨ ¨ ¨ Ø Napomena: visoka inflacija i hiperinflacija smanjuju realni relativni nivo javnih rashoda (Olivera-Tanci efekat na prihode prenosi se i na rashode) Rast privredne aktivnosti Promene privredne strukture Povećanje broja stanovnika (može uticati i na pad rashoda) Uzroci relativnog rasta: ¨ Povećanje državne intervencije u privredi: n n rast javnih investicija (veliki projekti izgradnje infrastrukture) subvencija (uključujući i javna preduzeća i javne finansijske ustanove) i podsticajnih mera, ublažavanje privrednih i finansijskih kriza - antirecesione mere (sanacija preduzeća i finansijskih institucija) Rast relativnih cena nerazmenjivih dobara 10

Uzroci rasta javnih rashoda ¨ Socijalno-politički razlozi: n Širenje socijalnih prava ¨ ¨ ¨ n n n penzioni sistem zdravstvena zaštita nezaposlenih zaštita siromašnih obrazovni sistem (obavezno osnovno ili srednje obrazovanje Demografski faktori i populaciona politika Povećanje standarda u ekološkoj zaštiti Organizacija države (decentralizacija, autonomije) Urbanizacija (komunalna infrastrukture, socijalni izdaci, zaposlenost i dr. ) Politički faktori (česti izbori, koalicione vlade, levičarske vlade, politička organizovanost budžetskih korisnika – sindikata, penzionera i dr. ) 11

Uzroci rasta javnih rashoda ¨ Finansijski razlozi: n Servisiranje direktnog javnog duga (rast kamatnih stopa, realna deprecija nacionalne valute), n Širenje državnih garancija (za štednju i dr. ) n Loše upravljanje javnim rashodima (loše procedure, rasipanje sredstva, korupcija) ¨ Vanredne okolnosti: n pogoršanje međunarodne situacije i ratovi n unutrašnji konflikti (sukobi, štrajkovi) n elementarne nepogodne ¨ Promena metodologije: n Promena načina obračuna javnih rashoda, inflacije ili BDP može da utiče na nominalni, realni ili relativni rast - ali ovo je sporadični faktor 12

Pokušaji teorijskih objašnjenja rasta javnih rashoda Ø Vagner (kraj 19 veka): ¨ povećanje društvene podela rada ¨ povećanje broja stanovnika i dohotka po stanovniku ¨ povećanje gustine naseljenosti i urbanizacija ¨ širenje program socijalne zaštite Ø Pikok i Vizman (sredina 20 veka): ¨ potvrđuju Vagnerove nalaze ¨ uočavaju obrazac rasta: rashodi se skokovito povećavaju u vreme velikih katastrofa (ratova, privrednih kriza, prirodnih katastrofa), nakon čega ostaju na dostignutom nivou 13

Pokušaji teorijskih objašnjenja rasta javnih rashoda Ø Tim (sredina 20 veka): ¨ Dostizanje određenog nivoa dohotka po stanovniku dovodi do skokovitog rasta izdataka za obrazovanje i socijalne programe (prirodni pomak) ¨ U tržišnoj privredi se najpre razvijaju delatnosti koje donose profit, kada privreda kroz rast tih delatnosti dostigne određeni nivo rastu pritisci za zadovoljenje javnih potreba (sistemski pomak) ¨ Demokratizacijom društva raste sklonost ka preraspodeli dohodaka (institucionalni pomak) ¨ Ideološki i naučni (kejnzijanska ekonomija, socijaldemokratija) stavovi utiču na povećanje uloge države u privredi i društvu (ideološki pomak) 14

Mogućnost smanjenja rashoda? n n n Opšti problem: inertnost javnih rashoda na dole – kada se jednom povećaju teško se smanjuju Smanjenje rashoda, znači redukciju prava, a to izaziva socijalne otpore (štrajkove, demonstracije) Diskrecioni rashodi mogu se smanjiti u kratkom roku, a rashodi odredjeni zakonima i ugovorima (javni dug) u dužem roku Moguće je relativno smanjenje javnih rashoda - naročito u periodima brzog privrednog rasta Moguće je nominalo, realno i relativno smanjenje pojednih rashoda u srednjem i dugom roku (npr. smanjenje subvencije, smanjenje javnih investicija, smanjenje korisnika soscialne zaštita i socijalnih prava po korisniku) ¨ n Neto efekt na konsolidovanim JR je neizvestan – rast jedne ili dve krupnih pozicija može da neutrališe smanjenje većeg broja srednjih i manjih pozicija Kada se najčešće smanjuju javni rashodi? 15

Primeri smanjenja javnih rashoda Ø Ø Moguće je smanjenje javnih rashoda prvenstveno u odnosu na BDP: Primeri: • • • Irska, Slovačka, Skandinavske zemlje, Srbija 2004 -2005. . 16

17