VEBE VIII NEDELJA Predmetni saradnik Ana Stojkovi email

VEŽBE - VIII NEDELJA Predmetni saradnik: Ana Stojković e-mail: ana. stojkovic@znrfak. ni. ac. rs

EKONOMIKA ZAŠTITE NA RADU Ekonomika zaštite na radu je naučna disciplina koja izučava ekonomske posledice nepovoljnih uslova rada i neadekvatne zaštite na radu i njihov uticaj na rezultate poslovanja preduzeća. Ekonomika zaštite na radu ima za cijeve: v Izučavanje ekonomskih posledica zbog neadekvatne zaštite na radu, a koja negativno deluje na ekonomiju preduzeća i v Sagledavanje uticaja primenjenih mera u oblasti zaštite na radu na ekonomske principe poslovanja, odnosno, ekonomske rezultate funkcionisanja preduzeća.

ZAŠTITA NA RADU /BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU POJMOVI I DEFINICIJE Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.

Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl. ) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. Sredstvo za rad jeste: Ø objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr. ), Ø oprema za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl. ) koja se koristi u procesu rada, Ø konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl. ), Ø pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl. ), Ø drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada.

Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog. Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika. Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova.

Povreda na radu je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu. Bolesti u vezi sa radom predstavlja veoma širok spektar bolesti koje su na neki način, ne uvek, uzročno povezane sa zanimanjem ili uslovima rada, a etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna. Profesionalne bolesti su karakteristični poremećaji fizičkog, mentalnog ili socijalnog ponašanja koji nastaju kao rezultat dugotrajnog bavljenja nekom profesijom. Izazvane su fizičkim hemijskim i biološkim agensima koji su prisutni stalno ili povremeno u određenim profesionalnim grupama radnika.

ULOGA I ZNAČAJ BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU Značaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog, socijalnog i ekonomskog stanovišta. Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog pojedinca, ali i uspeh i ponos za organizatora, poslodavca i za društvo u celini. Socijalni značaj u najvećoj meri se izražava kroz veliki broj zaposlenih koji se povrede ili izgube život na radnom mestu, obole od profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom o kojima, a često i o njihovim porodicama, preuzima brigu društvo.

Ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se preko posledica povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se određenim finanskijskim pokazateljima koji zavise od broja i težine takvih slučajeva. Povrede na radu i profesionalne bolesti, često su praćene havarijama, odsustvom sa rada čime se stvaraju troškovi i izdaci zbog toga što radnik ne radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i što se znatna sredstva izdvajaju za lečenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih troškova i izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. Bezbednost i zdravlje na radu utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja u preduzeću, kao i na kvalitet i konkurentnost proizvoda na tržištu, analogno tome poslodavac ima neposredni interes da ona bude što efikasnija.

Svako ulaganje u mere zaštite za poslodavca korisna investicija. Od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih, a time i produktivnost u okviru preduzeća, koja se na nacionalnom nivou odražava na visinu nacionalnog dohotka. Boljom zaštitom na radu i smanjenjem broja povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti, smanjuje se opterećenje fondova socijalnog osiguranja što se neposredno odražava na visinu izdvajanja ovih sredstava po osnovu doprinosa i iz nacionalnog budžeta. Od stepena bezbednosti zavisi i sposobnost radne populacije na nacionalnom nivou što u krajnjoj liniji utiče na nacionalni dohodak i standard svih građana.

HEINRICHOV LEDENI BREG Američki inženjer H. W. Heinrich kao zaposleni u osiguravajućem društvu vršio je analizu troškova koje je društvo imalo zbog isplata odšteta za povrede na radu, kao i troškove i gubitke samih preduzeća. Heinrich je kroz istraživanja dokazao vlasnicima preduzeća da pored direktnih troškova, trpe i mnogo veće indirektne (skrivene) troškove. Cd - direktni troškovi Ci - indirektni (skriveni) troškovi

U prikazu sante leda deo iznad površine vode predstavlja direktan ili vidljiv trošak, a potopljeni deo predstavlja indirektan ili “nevidljiv” trošak. Heinrich je na osnovu istraživanja ekonomskih posledica 5000 povreda na radu došao do saznanja da je “nevidljiv deo” četiri puta veći od vidljivog. Heirichova saznanja predstavljaju početak sistematizovanog istraživanja negativnih ekonomskih posledica zbog nepovoljnih uslova rada, odnosno konstituisanje ekonomike zaštite na radu kao samostalne naučne discipline.