VEBE VII POSLOVNA ETIKA POJAM ETIKE I POSLOVNE

VEŽBE VII POSLOVNA ETIKA

POJAM ETIKE I POSLOVNE ETIKE Etika je filozofska disciplina koja se bavi proučavanjem morala i moralnog života (grč. ethos); Etika – opšta teorija morala; Aktuelnost poslovne etike i komuniciranja proističe iz radikalnih promena organizacija, sveta života i sveta rada; Poslovni moral se ispoljava kroz ocenjivanje i procenjivanje pojava, procesa i odnosa u organizaciji, kao i poslovnih postupaka organizacije; Poslovna etika se bazira na deset osnovnih etičkih kategorija, a to su: vrednosti, ideali, vrlina i porok, dobro i zlo, moralni dug, savest, stid i krivica, sloboda, moralna odgovornost, sreća.

SUBJEKTI POSLOVNE ETIKE ČOVEK ORGANIZACIJA DRUŠTVO

MORALNA ODGOVORNOST Poseban oblik odgovornosti pred sudom sopstvene savesti, kao i organa unutar organizacije (“sudovi časti”); Različita je od krivične ili političke odgovornosti: može, ali ne mora imati dodirnih tačaka sa ove dve vrste odgovornosti; Moralna odgovornost može biti: lična, organizacijska ili društvena;

ODREĐENJE POSLOVNE ETIKE Skup moralnih pravila i principa kojih se pridržavaju pojedinci i grupe u svim elementima poslovanja, a koji ih vode ka uspehu u poslu i doprinose zadovoljstvu i dobrobiti preduzeća, pojedinaca i okruženja. Norme, principi, pravila, ponašanje, sadržaji aktivnosti, sudovi i sankcije.

STRUKTURA POSLOVNE ETIKE 1. 2. Poslovna etika preduzeća (kolektivna etika) Profesionalna etika (etika pojedinca, pripadnika određene profesije)

ETIČKI PROBLEMI PO FERELU I FREDRIHU Problemi sukoba interesa. Sukob interesa se javlja u situacijama kada pojedinac mora da odluči da li će prednost dati svojim ličnim interesima ili interesima organizacije. Problemi čestitosti. Problemi koji spadaju u ovu kategoriju često se pojavljuju u poslovanju zato što mnogi učesnici u poslovima veruju da je posao igra koja se odigrava po njihovim internim pravilima, a ne po pravilima društva.

Problemi u komunikacijama. Komunikacija se odnosi na prenošenje informacija i učestvovanje u objašnjavanju njihovog značenja. Pogrešne i varljive informacije mogu da unište poverenje u neku organizaciju. Problemi organizacionih odnosa. Organizacioni odnosi obuhvataju ponašanje pojedinaca iz jedne organizacije prema svim zainteresovanim stranama i značajno utiču

ETIČKA PITANJA PO STONERU Društvena. Na društvenom nivou postavljaju se pitanja o osnovnim institucijama u određenom društvu: zakonodavnim, privrednim, političkim itd. Stejkholderi. To su sve interesne grupe koje se nalaze u permanentnom interakcijskom odnosu sa preduzećem. Osnovna pitanja u odnosima sa stejkholderima su: Koje su obaveze preduzeća prema klijentima? Kakav je odnos prema društvenoj zajednici? Da li se realno predstavljaju proizvodi preduzeća?

Kategorija unutrašnje politike obuhvata prirodu odnosa između preduzeća i zaposlenih. Osnovna pitanja u ovoj oblasti su: Koje su obaveze zaposlenih? Kakva prava imaju zaposleni? Lična. Međusobno ophođenje zaposlenih u okviru jednog preduzeća. Da li imamo pravo da posmatramo druge ljude kao sredstvo za postizanje sopstvenih ciljeva?

POSLOVNA ETIKA Značaj granice u određenju poslovne etike Pojedinac između ličnog i poslovnog morala Lični moralni standardi i zahtevi preduzeća Aktivnosti nametnuta od strane kolektivnog subjekta (tim, kompanija, sredina) Sam pojedinac preduzima aktivnosti koje nisu u skladu sa njegovim normama, kako bi postigao uspeh

ETIKA I ZAKON Etika Zakon

POSLOVNA ETIKA

ETIČKI – (NE)ETIČKI POSTUPCI DA LI STE NEKADA: Netačno prikazivali stanje u izveštajima Izneli tvrdnje o kvalitetu robe i usluga koje ne odgovaraju istini Održali reč u pogledu rokova Osetili pohlepu Usvojili poslovnu politiku koja će druge dovesti u poziciju da lažu i varaju Imali punu lojalnost preduzeću iako je bilo u teškoćama Ponižavali ljude kojima ste podređeni

Slepo se pokoravali autoritetu Stavili svoj interes ispred interesa kompanije (sukob interesa) Favorizovali dobavljača ili kupca Dogovarali sa konkurentom na štetu trećeg Propustili da ukažete na štetne podatke Zanemarili porodicu Podržali proizvod čija upotreba može ugroziti sigurnost drugih

Pomerili druge da bi uspeli na lestvici kompanije Prevarili zaposlene radi “mira u kući” Sklopili savez sa sumnjivim poslovnim partnerom Kaznili onoga ko traći vreme i novac kompanije Korumpirali nekog u kompaniji ili okruženju

SLUČAJ Tridesetog septembra 1982. na području Čikaga tri osobe su umrle od cijanida unetog u kapsule ekstra jakog tajlenola. Veza izmenu triju smrti i kapsula uspostavljena je neobično brzo, i vlasti su o tome obavestile firmi Džonson, proizvonača tajlenola. Pošto se broj umrlih povećao- konačo ih je bilo sedam - firma se suočila sa krizom i mogućnom propašću. Tajlenol, vodeći lek za ublažavanje bolova, bio je najveća pojedinačna robna marka Džonsona i Džonsona, koja je donosila 7, 4 postotaka ukupnog

PITANJA? Kako da kompanija odluči šta da preuzme u ovakvoj situaciji? Nisu li zdravlje kompanije i interesi deoničara prva briga poslodavstva? Ne zadovoljavaju li se oni najbolje oprezom, usvajanjem pristupa čekaj-i-vidi, poricanjem da su pomenute smrti greška kompanije i tvrdnjom da ih je izveo ili neki saboter ili možda pomahnitali kriminalac? Zar poslovne odluke ne treba da se zasnivaju na činjenicama i finansijskim obzirima?

ISHOD Pa ipak, znamo da je suočen sa činjenicom da je sedmoro umrlo i da ih može biti još, Džonson i Džonson je naložio trenutno povlačenje bočica tajlenola. Kompanija je bezbednost javnosti stavila na prvo mesto, kao što je to nalagalo vodeće načelo kompanije. Prva stavka Džonsona i Džonsona glasi: Uvereni smo da smo pre svega odgovorni lekarima, negovateljima i bolesnicima, majkama i svima drugima koji koriste naše proizvode i usluge. Neizbežna šteta po firmu, mada tragična i nepoželjna, došla je na drugo mesto.

SLUČAJ NESTLE Mleko za odojčad je uobičajen, koristan, popularan proizvod, koji se u Sjedinjenim Državama i Evropi naširoko koristi kao zamena za majčino mleko. U nastojanju da uveća prodaju svojih proizvoda firma Nestle, kao i drugi proizvodjači mleka za odojčad, proširila je prodaju svojih proizvoda na mnoge zemlje Afrike.

Primenjivala je neke od marketinških tehnika koje je uspešno i bez prigovora potrošača primenjivala i na drugim mestima. Jedna od standardnih tehnika bila je oglašavanje na bilbordima i po časopisima. Druga je bila rasturanje besplatnih uzoraka po bolnicama među porodiljama i lekarima. Ovakva praksa, kao i drugi njeni oblici, po sebi nije bila ni protivzakonita ni neetična. Pa ipak je dovela do tužbi za sprovodjenje neetične prakse, i do sedmogodišnjeg svetskog bojkota svih proizvoda firme Nestle.

As UNICEF has said: "Marketing practices that undermine breastfeeding are potentially hazardous wherever they are pursued: in the developing world, WHO estimates that some 1. 5 million children die each year because they are not adequately breastfed. These facts are not in dispute. "

Osnova prigovora bila je zloupotreba proizvoda. Mnoge od žena koje su dobile besplatne uzorke bile su siromašne. Kad su se vratile kući u svoja sela, nisu bile u mogućnosti da kupe dovoljne količine veštačkog mleka. U međuvremenu im je sopstveno mleko usahlo. Zato su razvukle upotrebu praha previše ga razblažujući da bi duže trajalo. Uz to, često su koristile lokalnu, nedestilisanu vodu da rastvore prah. Opšti ishod bio je porast neuhranjenosti i smrtnosti odojčadi.

Uzimajući da je ova informacija tačna, da li je firma Nestle imala moralnu obavezu da promeni svoju praksu? Kako joj je praksa bila zakonita i prihvaćena u razvijenim zemljama? Da li su američki potrošači imali ikakvu obavezu da se pridruže bojkotu?

Tehnike koje su snadbevači koristili nisu bile protivzakonite; zato je grupa koja je sebe nazvala INFAKT organizovala bojkot, kako bi izvršila moralni pritisak na kompanije koje proizvode mleko za odojčad da promene marketinšku tehniku. Za svoju metu izabrala je Nestle corporation, globalnu korporaciju sa sedištem u Švajcarskoj. INFAKT je od potrošača zatražio da se uzdrže od kupovine bilo kog Nestle proizvoda dok god kompanija ne promeni svoju praksu. Bojkot, koji je trajao sedam godina, okončan je januara 1984. U međuvremenu, Svetska zdravstvena organizacija izradila je Pravilnik o reklamiranju zamena za majčino mleko, koje su se Nestle i druge kompanije

SLUČAJ SOCIETE GENERALE Žerom Kerviel (Jerome Kerviel) bio je navodno umešan u nezakonitu trgovinu deonicama u vrednosti od skoro 50 milijardi eura, koja je donela neverovatne gubitke od preko 4, 9 milijarde eura, drugoj po veličini banci u Francuskoj, Sosijet Ženeral (Societe Generale) (SG). Aktivnosti kojima se bavio Kerviel, nanele su štetu integritetu, kako francuskog, tako i čitavog evropskog tržišta, a posebno banci Sosijet Ženeral.

Žerom Kerviel optužen je za namerno uzrokovanje najvećih gubitaka u istoriji finansija. Tokom 2007. godine, Kerviel je trgovao fujčersima u vrednosti od 30 milijardi eura na Evropskoj berzi, uzevši profit od 1, 4 milijarde eura do kraja godine. Krijući vrednost svog položaja i dobiti, koju je ostvario služeći se izmišljenim trgovinama, nastavio je da se bavi istom strategijom od januara 2008. godine, kako bi ostvario još veće poslove ovog tipa. Banka Sosiet Ženeral izjavila je da je Kerviel namerno radio na tome da prouzrokuje finansijske gubitke za banku u 2008. godini, kako bi zataškao tragove svojoj sumnjivoj zaradi iz 2007. godine.

Koliko se može zaključiti Karviel nije lično profitirao od sumnjivih trgovina hartijama od vrednosti. Karvijel je priznao da je prekoračio svoja ovlašćenja, ali tvrdi da je to činio kako bi povećao bančine profite. On je želeo da po svaku cenu stvori za sebe reputaciju brokera u usponu što mu je uspevalo tokom cele 2007. godine. Kervel ističe kako su njegovi pretpostavljeni znali za celokupnu aferu lažnog trgovanja ali sve dok je ona donosila profit niko nije želeo da reaguje.

Ova afera je ovorila i mnoga pitanja unutar samih banaka. Zbog ovog slučaja banke će verovatno nastojati da brokerima uskrate upoznavanje sa kontrolnim mehanizmima. Takođe, psihoanaliziranje Kerviela ukazuje na dobre i loše strane regrutovanja brokera koji poseduju osobine čoveka koji ne donosi brige na posao, imun je na stres, brzo reaguje i ima jaku koncentraciju. Sve ovo još jednom otvara pitanje ljudskog faktora i njegove kontrolabilnosti. Postavlja se pitanje da li se banka najviše izlaže operativnom riziku kroz neetičke menadžere.

Britanski Prof. Stir (Steare) je sproveo istraživanje u finansijskom sektoru na temu poslovne etike i došao do poražavajućih rezultata. Anketa je obuhvatila 700 visoko pozicioniranih menadžera u Velikoj Britaniji u 2007. godini. Rezultati pokazuju da su ispitanici bili ispodporsečno iskreni, nelojalni i bez samodiscipline. To se može tumačiti kao rezultat pohlepe i kratkoročnih ličnih ciljeva – visoki bonusi i šeme nagradjivanja koje forimira kompanija, a koji su prevladali dugoročnu dobrobit i postulate profitabilnog poslovanja.

SLUČAJ NIKE Jedan od najvećih svetskih proizvođača sportske opreme je Fil Knajt (Phil Knight), vlasnik kompanije „Nike“. Međutim, malo ko može protivurečiti činjenicama da je njegova imperija sazidana na patnjama većine zaposlenih u njegovim fabrikama u zemljama Trećeg sveta u Aziji.

Naravno da je zbog povoljnijih uslova rada i poreskih olakšica „Nike“ sve svoje proizvodne pogone izmestio van matične zemlje, i to u zemlje koje skoro da i nemaju zakonske regulative koje bi zaštitile radnike i obezbedile im humani tretman tokom rada.

Reagujući na ove uslove eksploatacije zaposlenih, Nejl Kirni (Neil Kearney) – generalni sekretar Međunarodne federacije radnika tekstilne, odevne i kožne industije, sa sedištem u Briselu – MTVU lekcije uputio je protestno pismo firmama koje imaju svoje proizvodne pogone u azijskim zemljama: „Gap“ (The Gap), „Levi stros“ (Levi Strauss), „Najk“ (Nike), „Ribok“ (Reebok), „Volt Dizni“ (Walt Disney). . . Pored kritike, u pismu su se našli i određeni predlozi za poboljšanje uslova rada u tim fabrikama. Sindikati i udruženja za zaštitu ljudskih prava tražili su da starosni limit za zapošljavanje iznosi osamnaest godina, dok je „Nike“ tražio i dobio da ta granica bude pomerena na šesnaest godina; zatraženo je da određene nevladine organizacije budu uključene u proces kontrole fabrika; zatraženo je da američka Uprava za bezbednost na poslu i zdravstvenu zaštitu (U. S. Occupational Safety and Health Administration – OSHA) kontroliše uslove kojima su izloženi radnici, kao i stepen zagađenja koji emituju te fabrike; zatraženo je da pojedini radnici budu uključeni u programe edukacije. Pored svih ovih zahteva i usaglašenih stavova, „Nike“ se oglušio skoro na sve. . .