Veba 8 Hidrofite Pod vodenim biljkama podrazumevamo vie

Vežba 8. Hidrofite

• Pod vodenim biljkama podrazumevamo više biljke koje su sekundarno prilagodjene životu u vodenoj sredini. Alge predstavljaju primarne vodene biljke. Obe grupe zovemo opštim nazivom vodene makrofite. Javljaju se u svim slatkovodnim basenima na kopnu

• U takvoj sredini se susreću sa nizom problema: • voda je gušća sredina od vazduha, pa se pojavljuje problem kako da održe telo uspravno i kako da odole udarima vode i talasa. • Periferan položaj mehaničkih tkiva je nepovoljan pa se kod njih ta tkiva smeštena u centru stabljike, što joj daje elastičnost. • Svetlosni režim staništa pod vodom je drugačiji, intezitet je slabiji, a spektar je predstavljen uglavnom infracrvenim delom. Na dubini ispod 6 m nema dovoljno svetlosti za opstanak viših biljka. Nakon te dubine se javlju makrofitske alge Chara spp. • Voda ima malu provodljivost i rastvorljivost gasova pa je količina O 2 i CO 2 smanjena. • Toplotni režim staništa u vodi je drugačiji, voda je izuzetno velikog toplotnog kapaciteta, ali je mehanizam provodjenja te toplote slab.

• U generalnom smislu vodene biljke se dele na Hidrofite kao vodene biljke u užem smislu i Helofite kao emerzne ili amfibijske biljke koje nastanjuju močvarna staništa. Često se u grupi hidrofita sreću terestrične forme.

• Emerzne vodene biljke (Helofite): Žive na obalama vodenih basena, nivo vode varira, ali im koren ili rizomi uvek ostaju u vodi. Odlikuju se različitim listovima na površini vode i iznad vode. Reproduktivni organi su im uvek iznad vode. Pričvršćene su za podlogu koja je u okviru vodene sredine, a veći deo biljke je u vazduhu. Tu spadaju biljke kao sto su Iris pseudacorus i Carex spp. , Typha latifolia, Typha angustifolia, Phragmites australis, Ranunculus lingua, Alisma plantago -aquatica i Butomus umbellatus. Iris pseudacorus Typha latifolia

• Flotantne vodene biljke: poseduju listove koji plutaju po vodi ili delimično štrče nad njom i odlikuju se lisnim polimorfizmom - heterofilijom. Flotantni, horizontalni listovi su krupni i kožasti sa stomama koje su sa gornje strane lista, mogu biti i sa dlakama (Salvinia natans). Flotantne ukorenjujuće sa razvijenim korenovim sistemom kojim se vezuju za muljevitu podlogu. Često imaju veoma dugačke lisne drške. (Nymphaea alba, Nuphar luteum, Potamogeton spp. , Trapa brevicarpa, Ranunculus aquatilis). Flotantne neukorenjujuće sa adventivnim korenjem koje slobodno pliva po vodi (Pistia stratiotes, Lemna trisulca, Salvinia natans, Hydrocharis morsus ranae, Stratiotes aloides) Nymphaea alba Ranunculus aquatilis

• Submerzne vodene biljke: potpuno su potopljene u vodi, izuzev cvetova koji štrče iznad vode. Poseduju izuzetno tanke i deljene i duge listove čime se povećava površina biljke. Ta osobina im omogućava da dodju do gasova koje upijaju čitavom površinom tela u uslovima smanjenog gasnog režima (Elodea, Utricularia, Potamogeton crispus, Ceratophyllum demersum). Ovde spadaju i dve morske cvetnice Zostera i Posidonia koje nastanjuju litoralnu zonu mora. Delimo ih na submerzne vodene biljke koje se ne ukorenjuju, već slobodno lebde u vodi: Utricularia, Ceratophyllum, Aldrovanda vesiculosa i submerzne ukorenjujuće Myriophyllum, Potamogeton, Elodea, Vallisneria spiralis. Valisneria spiralis Aldrovanda vesiculosa

• Opšte karakteristike Hidrofita: • Funkcija i struktura korena su izmenjene, jer vodu i mineralne materije upijaju celom površinom tela. Koren je zato u većoj meri ili potpuno redukovan. Provodna tkiva su redukovana. • Ove biljke imaju velika hlorofilna tela, a hlorofila ima i u epidermu. Fotosintetičko tkivo nije diferencirano. Ponekad zeleno adventivno korenje vrši fotosintezu. • Intercelularne šupljine su veoma razvijene. Javlja se vazdušno tkivo u listovima, stablima, rizomima – aerenhim kao poseban vid parenhima. Obezbedjuje dotok gasova. Od njega dolazi šupljikavost vodenih biljaka. • Površina submerznih listova je jako uvećana jer im je lisna ploča deljena na končaste ili trakaste režnjeve. • Heterofilija je jako izražena. • Submerzni listovi su listovi senke, dok su flotantni listovi, listovi svetlosti pa imaju višeslojno palisadno tkivo i dobro diferencirano sunđerasto sa krupnim intercelularima. Oni poseduju veliku količinu stoma i dobru perifernu zaštitu.

• U zoni epiderma listova poseduju apsorpciono tkivo sa ćelijama – hidropotama. One služe u apsorpciji mineralnih soli i jona iz vode. Osmotski pritisak je sveden na minimum. • Fotosinteza je najintenzivnija kod emerznih potom flotantnih pa submerznih. • Razmnožavaju se vegetativno preko zimskih pupoljaka – turiona koji predstavljaju ljuspaste rasplodne prezimljujuće pupoljke koji nastaju na stablu. • Cvetovi su na površini vode (Vallisneria, Elodea) ili ispod površine (Callitriche, Zannichellia, Najas), a plodovi poseduju dodatke za plutanje. • Kod nekih biljaka je razvijena hidrofilija oprašivanje posredstvom vode. • Hidrofilni cvetovi su modifikovani i redukovani. • Produkuju veliku količinu polena kao kod anemofilnih cvetova. Polen ima specifičnu težinu kao voda i zato ne tone.