Veba 3 Uticaj temperature na ivot biljaka termiki

Vežba 3. Uticaj temperature na život biljaka (termički režim staništa)

n Za rast i odvijanje fizioloških procesa u biljkama neophodna je izvesna minimalna količina toplote bez koje se procesi prekidaju i nastupa smrt. U pogledu rasporeda temperatura na površini zemlje, postoje velike razlike idući od ekvatora ka polovima.

n Postoji zonalan raspored temperature, pa se izdvajaju različite klimatske oblasti na Zemlji, a sa tim u vezi i horizontalno zoniranje vegetacije. Analogno njemu je i visinsko zoniranje. Može se uzeti da na svaki stepen geografske širine srednja godišnja temperatura opadne za 0. 5 C, a isto to važi i za povećavanje svakih 100 m nadmorske visine.

n Za svaki fiziološki proces razlikuju se tri osnovne kardinalne temperaturne tačke: 1) Temperaturni minimum 2) Temperaturni optimum i 3)Temperaturni maksimum. Važno je podvući da se temperaturni optimum uvek nalazi bliže maksimumu nego temperaturnom minimumu.

n n Razlikujemo termofilne biljke (biljke prilagođene visokim vrednostima T) i frigorifilne biljke (imaju posebne enzimske sisteme u telu, dosta sluzi pa su prilagodjene niskim temperaturama. Tu spadaju Chlamydomonas flavii snežna alga koja ostavlja crvene tragove na snegu i Sphaerella nivalis koja se razvija na snežnicima i lednicima. Postoje i Euritermne biljkeprilagodjene na veoma širok temperaturni opseg i Stenotermne biljke-prilagodjene na uzak temp. opseg. Temperatura na kojoj prestaje život neke biljke predstavlja nulu njene životne temperature, odnosno specifičnu nultu tačku. Chlamydomonas flavii Sphaerella nivalis

Aktivna površina odaje toplotu koja zagreva atmosferu-vazduh. Zagrevanje zemljišta je spor proces i zavisi od molekularne provodljivosti. Velika količina toplote se troši na isparavanje vode. Za 1 gr vode potrebno je 600 cal da bi doslo do njenog isparavanja. Tokom dana biće najtoplija aktivna površina zemlje, a slojevi atmosfere i dublji slojevi zemljišta hladniji. Zemljina površina je transformator energije. Noću su procesi suprotni. Dolazi do izračivanja toplote u atmosferu (noćna temperaturna inverzija).

n n n n Odnos primljene i odate toplote predstavlja termički režim staništa. Tokom zime je istaknutija noćna inverzija, kad je zemljište hladnije. Na modifikovanje termičkog režima staništa utiču: 1. Tip vegetacije 2. Priroda akivne površine 3. Boja i struktura zemljišta 4. Vlažnost 5. Oblačnost 6. Orografski faktori. Strukturno najkomplikovaniji odnos u temperaturnom režimu staništa imaju šumske zajednice.

Six-ov kombinovani maximum i minimum termometar n Sixov kombinovani maximum i minimum termometar služi za merenje temperature u biljnim zajednicama, a ima relativno malu osetljivost. Indikator je živa koja se nalazi u cevi u vidu slova U, čiji su krajevi nešto prošireniji pa čine male rezervoare. U njima je tečnost alkohol (ili kreozot), u jednom potpuno ispunjava prošireni deo a u drugom samo delimično. Iznad površine žive su 2 male metalne pločice-plivači. Oni zbog svoje težine prate promenu nivoa žive u kapilari. Pokazuju maximalnu i minimalnu dnevnu temperaturu, ali se na njima može očitavati i trenutna tremperatura.

Geotermometri n Za merenje temperature tla služe geotermometri koji su u vidu kolena savijeni pod uglom od 135 ili 90 stepeni. Imaju kapilarnu cev oko koje je zaštitna cev. Meri se dubinska temperatura na 2 cm, 10 cm i 40 cm. Termometri se postavljaju u jarak na različite dubine i na medjusobnom razmaku od 10 -15 cm. Gornji deo termometra ostaje iznad površine i fiksira se podupiračima. Njega treba zaštititi od direktnog sunca. Pri mikroklimatskim merenjima treba odrediti i nultu tačku na prostorima sa i bez vegetacije. Kolebanja temperature se manje osećaju u dubljim slojevima

Zadatak Graf. 1. Temperatura na površini i različitoj dubini zemljišta na otvorenom krečnjačkom kamenjaru (jug) na Prokletijama 08. VII 1960 (M. M. Janković). čas 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 0 cm 7. 9 6 5. 5 10 32. 5 45 52 50 28 17 11. 5 10 9 -2 cm 13 12 11 10. 5 13 14 17. 5 20 23 22 17 16 15. 5 -10 cm 13 13 13. 5 13. 7 14 -20 cm 15 14 11 10 10 14. 5 17 20 22 20 17 16 14. 5 -50 cm 15 14 13 12 12 14 19 21 24 23 20 18 17

n Graf. 2. Temperatura na površini tla u tri različite sredine: 1) otvoreni krečnjački kamenjar 2) u munikovoj šumi Pinetum heldreichii typicum i 3) smrčevoj šumi Piceetum excelsae na Prokletijama 08. VII 1960. (M. M. Janković). čas 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 1) 7. 9 6 5. 5 10 32. 5 45 52 50 28 17 11. 5 10 9 2) 12 10 9 12. 5 30 40 28 26 20. 5 18 15 13 12. 5 3) 11 10 9. 5 13 16 16 19 14. 5 14 13 12. 5 12 11. 5

Graf. 3. Temperatura vazduha iznad površine tla u tri različite sredine 1) 2) 3) otvoreni krečnjački kamenjar u munikovoj šumi Pinetum heldreichii typicum i smrčevoj šumi Piceetum excelsae na Prokletijama 08. VII 1960. (M. M. Janković). čas 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 1) 13 12. 5 12 16. 5 18 20 22. 5 23 21 17 15 14 2) 13. 5 12. 5 14 20 23 22 21 18 16. 5 15 14 3) 13 12 12 14 16 17 16 16 15. 5 15 14 13. 5

n Graf. 4. Temperatura vazduha na različitoj visini od površine tla u hrastovoj šumi Quercetum frainetto-cerris na Prokletijama 08. VII 1960. (M. M. Janković) čas 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 1) 10 9, 5 8. 5 16 22. 5 27 38 36. 5 33 22. 5 15 12 2) 12 11 10. 5 14 17. 5 19 25 24. 5 20. 5 17 15. 5 14 3) 12. 5 13 13 13. 5 15 16. 5 20 19 17. 5 15 14 13