Veba 11 Sukulentne kserofite n n n Pripadaju

Vežba 11. Sukulentne kserofite

n n n Pripadaju grupi ofanzivnih kserofita. Odlikuju se sočnom, sukulentnom gradjom vegetativnih organa koji su debeli i voluminozni. Okruglim kupastim i zaobljenim organima znatno je smanjena površina u odnosu na zapreminu. Magacioniraju ogromnu količinu vode u parenhimu (koji zovemo vodeni parenhim) a ponekad i u fotosintetičkom tkivu. Tokom suše voda se mobiliše iz takvih ćelija u delove koji se isušuje te se održavaju vitalne funkcije. Posebnost sukulentnih kserofita se ogleda u tome što su im stome preko dana konstantno zatvorene.

n n To je sa jedne strane dobro jer se ograničava gubitak vode, ali sa druge strane onemogućava usvajanje CO 2. Fotosintetičku aktivnost ostvaruju predhodnom fiksacijom CO 2, tokom noći kad su stome otvorene, što nazivamo CAM metabolizmom.

n n n Sukulente imaju i snažnu perifernu zaštitu (snažna kutikula) i sposobnost brzog i energičnog upijanja vode iz tla površinskim i veoma razgranatim korenovim sistemom. Ispod epidermisa nalazi se nekoliko slojeva sklerenhimskih ćelija. Stome su malobrojne, ali velikih dimenzija i uvučene u epidermis. Provodna i mehanička tkiva su slabo razvijena. vodeni parenhim se sastoji od krupnih okruglih ćelija sa velikom vakuolom u kojoj je sluzavi vodeni sadržaj.

Stablove sukulente imaju zadebljala stabla i grane, a listovi su redukovani i metamorfozirani u dlake ili bodlje (Cactaceae, Asclepiadaceae, Euphorbiaceae). Kod folioznih sukulenata voda se magacionira u listovima koji su na sklerofilnim ili delimično sukulentnim stablima (Sempervivum, Aloe, Agave, Sedum, Cotyledon). Kod korenskih sukulenata zadebljavaju korenovi, to su pustinjske i stepske vrste familija Apiaceae, Asclepiadaceae, i pojedine vrste roda Oxalis. n u pustinjama Meksika i Arizone sreću se sukulentni predstavnici Cactaceae: Cereus, Opuntia, Hylocereus, Echinocactus kao i Agave iz familje Agavaceae. u pustinjama južne Afrike srećemo sukulentne Euphorbiaceae, Aizoaceae i Asclepiadaceae. n na sušnim mestima umerene i suptropske zone srećemo Sedum i Sempervivum. n

Kserofite u širem smislu obuhvataju kserofite suvih i hladnih staništa- psihrofite i kriofite. n Psihrofite su prilagodjene fiziološkoj suši, gde vode ima u dovoljnim količinama, ali ona usled niskih temperatura koje otežavaju rad korena ne može da se usvaja u dovoljnoj meri. Tu spadaju biljke iz polarnih i subpolarnih krajeva, biljke tundre, biljke iz najviših planinskih regiona, i biljke tajge. Tu spadaju Erica carnea, Loiseleuria procumbens, Empetrum nigrum, Calluna vulgaris sa erikoidnim tipom listova. Zatim Vaccinium vitis idaea, V. uliginosum, Ledum palustre, Oxycoccus palustre, Rhododendron ferrugineum sa vakcinoidnim tipom listova. Psihrofitama pripadaju i listopadni žbunići Salix reticulata, Salih polaris, Betula nana. U psihrofite spadaju i četinarske vrste Picea excelsa, Abies alba, Juniperus nana, Pinus sylvestris, Larix sibirica. Igličasti listovi četinara imaju malu površinu, debelu kutikulu, debelozidni epidermis, sloj voska na površini, smolu u tkivima, a stome su zimi zatvorene smolastim čepovima.

n Kriofite karakterišu hladna, ali fizički suva staništa visokih planina i kamenih tundra. Karakteriše ih usporeni rast nadzemnih u odnosu na podzemne organe, sitni često skleromorfni organi. Javljaju se u vidu gustih zbijenih rozeta, sa busenastom ili jastučastom formom i skraćenim internodijama. Takvim oblikom se štite pupoljci i odoleva jakom vetru. Jastučastom formom se odlikuju vrste rodova Silene, Draba, Saxifraga, Arabis, Cerastium.

Biljke koje su adaptirane da rastu isključivo na odredjenom pedološkom supstratu pripadaju sledećim grupama: n 1)Halofite- biljke koje su prilagodjene životu na zaslanjenom zemljištu (solonjec, solončak, solodj) dok ih na nezaslanjenim mestima nema: Chenopodiaceae, Plumbaginaceae, Frankeniaceae, Tamaricaceae, Amaranthaceae. Na veoma slanim i vlažnim zemljištima se javljaju euhalofite. Na drugim tipovima slatina se havljaju halokserofite (manje slana i suva mesta) i halomezofite (manje slana i vlažna mesta). Biljke na slatinama žive u uslovima fiziološke suše.

n n n n Krinohalofite izlučuju so preko šlezda i žlezdanih dlaka i hidatoda na listovima i stablima (Plumbaginaceae, Frankeniaceae). Halokserofite poseduju dvoslojni epidermis ili dlakavi omotač na mesnatim listovima koji smanjuje transpiraciju (Petrosimonia crassifolia, Atriplex canum, Camphorosma monspeliaca). Imaju puno provodnih i mehaničkih elemenata. Halomezofite čine prelaz ka livadskim mezofitama (Juncus gerardi, Plantago maritima, Triglochin maritima) 2)Hazmofite - nastanjuju pukotine stena ili police kamenih klifova sa slabo razvijenim zemljištem (Edraianthus graminifolius, Amphoricarpus neumayeri, Micromeria cristata, Silene macrantha) 3)Litofite – obrastaju golu kamenitu podlogu (lišajevi i mahovine, alge) 3)Psamofite – razvijaju se na peskovitim zemljištima ili čistim peskovima (Ammophila arenaria, Pancratium maritimum, Euphorbia paralias, Convolvulus soldanella, Eryngium maritimum) 4)Oksilofite - uspevaju na kiselim i mineralno siromašnim

Sedum acre Salicornia herbaceae