VANIJE PARAZITSKE BOLESTI SVINJA UZROKOVANE NEMATODAMA l Parazitske
VAŽNIJE PARAZITSKE BOLESTI SVINJA UZROKOVANE NEMATODAMA
l Parazitske infekcije predstavljaju stalnog pratioca svinjarske proizvodnje i prisutne su u svim zemljama gde se odgoj svinja vrši. l Nalazimo ih kod svih starostnih i proizvodnih kategorija svinja i pri svim uslovima držanja. l U zemljama sa visokom tehnologijom odgoja njihova prevalenca ne prelazi 5 -10% dok se u drugim zemljama ona približava brojci od 5080% a kod ekstenzivngo držanja se javlja i kod 90 -98% svinja. l Gubici koji proističu od parazitoza su ravni, čak i veći od gubitako kod mnoštva zaraznih bolesti l Nespecifičnost kliničkih simptoma, što je karakteristika većine parazitskih infekcija svinja, upućuje na neophodnost parazitoloških pregleda životinja a s obzirom na preparentni period pojedinih parazita ove preglede treba upotpuniti sekcionim nalazom
U odgoju su ustanovljene infekcije sa: Ascaris suum (39 -41%), Oesophagostomum dentatum (6 -8%), Strongyloideus ransomi (1 -17%) i Trichuris suis (1 -7%) Kod tovljenika je ustanovljeno prisustvo Ascaris suum (9 -16%), Oesophagostomum dentatum (2 -8%), Hyostrongylus rubidum (3 -6%) Strongyloideus ransomi (1 -17%) i Trichuris suis (1 -7%) Kod priplodnh svinja su ustanovljene: Ascaris suum (2 -16%), Oesophagostomum dentatum (2 -16%), Hyostrongylus rubidum (2 -15%), Strongyloideus ransomi (1 -3%), Trichuris suis (2 -13%) i Metastrongylus pudendotectus (1%)
METASTRONGILIDOZA Metastrongylidosis
l Metastrongilidoza je parazitoza uzrokovana sa nematodama iz roda Metastrongylus. l Ukupno je ustanoviljeno 6 vrsta: Metastrongylus elongatus (sin. M. apri), M. pudendotectus (sin. Choerostrongylus pudendotectus), M. salmi, M. confusus, M. madagascariensis i M. tschiauricus Rod Metastrongylus karakteriše tanko dugačko beličasto tela, usna duplja je mala a usni otvor je okružen sa dve male trorežnjaste usne. Kopolatorna burza je relativno mala sa dobro razvijenim laterarnim režnjevima dok je leđni režanj je mali
Mužjaci Metastrongylus elongatus je dugi 16 -18 mm i širok 160 -225 mikrometara. Usta su bočno okružena sa dve trorežjaste usne a usna duplja je vrlo mala. l Spikule su duge 4 -4, 4 mikrometara i završavaju se jednom kukicom u vidu harpuna. Celom dužinom spikula se proteže jedna prugasta opna. l Ženke su duge 30 -50 mm i široke 400 -450 mikrometara. Zadnji kraj ženki je povijen ka trbušnoj strani u dužini 270 -600 mikrometara i završava se repićem dugim oko 90 mikrometara l l Metastrongylus pudendotectus je sličnih dimenzija a kopulatorna bursa im je relativno velika i njena osnova pravi ugao sa osnovom tela dok su spikule znatno kraće
l Metastrongilide pripadaju biohelmintima l Jaja su veoma otporna u spoljnoj sredini i u vlažnoj sredini mogu ostati vitalna do 2 godine. Zavisno od spoljnih uslova iz jaja se oslobađaju larve koje u spoljnoj sredini mogu preživeti do tri meseca ali nisu infektivne za pravog domaćina l Larve infektivnost stiču tek kada ih pojedu kišne gliste – prelazni domaćin. Zavisno od geografske sredine kao prelazni domaćini perzistiraju brojni predstavnici lumbricida l Larve nikada ne napuštaju spontano gliste
l Infekcija svinja nastaje peroralnim putem. Iz digestivnog trakta larve dospevaju u mezenterijalne limfne čvorove gde se presvlače. l Odatle limfnim putem dospevaju u krvotok i pluća preko desnog srca. l U bronhijama i bronhiolama larve rastu i posle 24 dana dostižu adultni stadijum. l Preparentni period traje 24 -37 dana
l Patološki efekat parazita počinje sa njihovim larvarnim migratornim kretanjem iz plućnih kapilara ka plućnom tkivu, tokom migracije kroz plućno tkivo, tokom boravka i aktivnosti adulta u bronhijama i aspiracijom jaja parazita u bronhiole i alveole l Stepen i intenzitet patoloških promena u plućima direktno zavisi od intenziteta infekcije. Kod slabih infekcija predilekciono mesto su zadnji delovi dijafragmatskog lobusa – margo acutus i margo obtusus
l Zapaža se bronhiolit, bronhit, difuzna pneumonia, alveolarni enfizem i razrastanje vezivnog tkiva i ćelijska infiltracija l Pojedine grupe lobula ili grupe lobula su voluminozne, sivobele a na preseku se čuje šuštanje (lobularni enfizem) l Kod jakih infekcija su zahvaćeni i ostali delovi pluća l Zapaža se bronhiolit, bronhit, difuzna pmeumonia, alveolarni enfizem i razrastanje vezivnog tkiva i ćelijska infiltracija
l Promene su klinastog izgleda na čijoj bazi se nalazi bronhus ispunjen parazitima U bronhiolama i bronhijama parazite nalazimo u raznim razvojnim stadijumima bilo slobodne u sluzavom eksudatu ili opkoljene ćelijskim infiltratom. l Klinička slika zavisi od stepena infekcije. l Pri slabim infekcijama su slabo izraženi – najčešće je prisutan slab kašalj. l U jakim infekcijama simptomi se ispoljavaju već druge nedelje po infekciji a najizraženiji su 4 -6 nedelje kada bolest prelazi u hroničan stadijum.
l Metastrongilide su biološki i mehanički vektori bakterijskih i virusnih infekcija svinja. l Kao najznačajniji su svakako virusi influence i klasične kuge svinja l Klinička slika metstrongilda je dodatno opterećena sa sekundarnim infekcija koje mogu biti drastične i uzrokovati masovna uginuća svinja. l U izmetu obolelih životinja jaja se izdvajaju standardnim koprološkim metodama (sedimentacija, flotacija) l Obdukcioni nalaz daje precizne podatke o vrsti metastrongilida koja je prisutna. l Podatci o vrstama lumbricida i nalaz larvica metastrongilida u njima je važan podatak koji omogućava da utvrdimo potencijalna mesta infekcije.
VERMINOZNI GASTRITIS SVINJA Gastritis verminosa suum
Svi uzročnici verminoznog gastrita svinja su nematode koje pripadaju redovima Spiruridea i Trichostrongylidea Spiruridea familija Thelazzidae rod Ascarops (Ascarops strongyllinae, A. dentatum) rod Physocephalus (Physocephalus sexalatus) rod Simondsia (Simondsia paradoxa) Trichostrongylidea familija Trichostrongylidae rod Hyostrongylus (Hyostrongylus rubidus) rod Ollulanus (Ollulanus tricuspis) familija Gnathostomidae rod Gnathostoma (Gnathostoma hispidum)
red Spiruridea, familija Thelazzidae, rod Ascarops strongyllinae (syn. Arduenna strongyllinae) je parazit crvene boje, ima dve usne svaku sa po 3 papile i spiralan, hitinizovan vestibulum. Prednji deo tela je tanji a cervikalno krilo postji samo sa jedne strane. Mužjaci su dugi 10 -15 mm. Ženke su duge 16 -23 mm i široke 390 mikrometara
Razvoj arduena ide preko prelaznih domaćina, više vrsta tvrdokrilaca od kojih su najčešći Aphodius castaneus, A. rufus, Ontophagus hecate, Gymnopleurus spp. i drugi. U njima se iz jaja oslobode larve koje se u telesnoj duplji presvlače u larve drugog stadijuma i tu učaure. Ako inficirane koleoptere pojedu slučajni prelazni domaćini – ptice, mali sisari vodozemci ili gmizavci, larve drugog stepena iz njihovog digestivnog trakta migriraju u mišiće gde se učaure ponovo.
Infekcija svinja nastaje kada pojedu infektivne tvrdokrilce ili meso inficiranih slučajnih prelaznih domaćina U želucu domaćina paraziti maturiraju, pričvršćuju se na sluznicu želuca i tu ih nalazimo u velikoj količini sluzi. Kada su u velikom broju mogu uzrokovati kataralni difuzni gastrit a ponekada se formiraju i pseudomembrane.
red Spiruridea, familija Thelazzidae, rod Physocephalus sexalatus živi u želucu, ređe i tankom crevu, svinje a ređe i magarca, kamile i govečeta. Telo parazita je bele boje više istanjeno u prednjem delu. Kutikula je poprečno isprugana. Cefalični deo tela ima kutikularno proširenje koje naglo nestaje na samom početku prednjeg kraja. U prednjoj trećini tela su 3 uzdužna krilca koja imaju poprečne pruge. Mužjak je dug 6 -13 mm i širok 300 mikrometar. Ženka je duga 10 -20 mm i široka 350 -450 mikrometra.
Larveni razvoj se odvija preko prelaznih domaćina tvrdokrilaca najčešće: Scarabeus sacer, S. variolosus, Aphodius castaneus, A. rufus, Gymenopleurus sturni, Geotrupes douei, G. stercorarius, Onthophagus bedeli i O. hecate U njihovom digestivnom traktu embrion napuša jaje i od njega nastaje larva prvog stadijuma koja prelazi u telesnu duplju insekta. Ovde nastavlja razvoj u larvu drugog stepena. Ona živi i dalje slobodno u telesnoj duplji do mementa kada se presvlači i učauri u vezivno tkivnoj čauri koja nastaje kao reakcija okolnog tkiva insekta. Obično je jedna larva u čauri.
Svinje i drugi pravi domaćini se inficiraju kada pojedu infektivne tvrdokrilce ili meso i organe ovih inficiranih slučajnih prelaznih domaćina. Kod svinja se samo pri jakim infekcijama mogu videti zapaljivi procesi Životinje slabije jedu, ili čak prestaju da jedu , nemirne su i često piju vodu. Na sekciji se vide ulceracije na sluzokoži želuca kao i krvave sufuzije. Slabe infekcije prolaze skoro neprimetno pez vidljivih patoloških promena naročito kod starijih svinja
red Spiruridea, familija Thelazzidae, rod Simondsia paradoxa je parazit beličaste boje Usne su mu slabo razvijene asa unutrašnje strane usnog otvora se nalazi po jedan veliki zub i sa trbušne i sa leđne strane. Vestibulum je dug i valjkast i na njemu se nalaze grebeni u vidu spirale. Mužjake zatičemo u sluzi na sluzokoži želuca gde je pričvršćen ili se kreće slobono. Oni su tanki i dugi 12 -15 mm Ženke su duge oko 15 mm. Zadnji kraj ženki je proširen u vidu kese.
Ženke svojim debljim (zadnjim) krajem leže u submukozi želuca u malim vezivnotkivnim pseudocistama, okružene malom količinom sivožućkaste puriformne mase. Ciste su okrugli, oštro ograničeni mekano elastični čvorići visoki 2 -3 mm s 1 -3 otvora iz kojiš viri prednji kraj ženki. U želecu se sem čvorića sreće difuzni kataralni gastrit sa formiranjem pseudomembrana. Često se mogu naći i ulceracije pokrivene sa gustom žućkastom sluzi.
red Trichostrongylidea familija Trichostrongylidae rod Hyostrongylus rubidus je parazit koji ne traži prelazne domaćine pa se zato često sreće na farmama svinja gde ne vladaju potrebni higijenski uslovi. To je parazit intenzivno crvene ili crveno-smedje boje sa nežno poprečno izbrazdanom kutikulom na kojoj nalazimo 40 -45 grebena. Mužjak je dug 4, 5 -6 mm i širok 0, 1 mm Ženka je duga do 6, 4 -8, 5 mm i široka oko 700 mikrometra.
U momentu polaganja jaja protoplazma je izbrazdana na blastomere. U spoljnoj redini nastavlja se razvoj i u prva 24 sata nastaju rabditoidne larvice koje napuštaju jaja nakon 48 sati. U spoljnoj sredini larvice se dva put presvlače i popstaju infektivne. Larve nisu mnogo otporne prema niskim temparaturama tako da na 5 o. C uginjavaju već za 30 dana (tokom zimskih meseci dolazi do sterilizacije pašnjaka i ispusta). Larve zahtevaju vlažnu sredinu tako da držanje svinja na suvim ispustma u suvim oborima svode mogućnost infekcije na minimum.
Nakon peroralne infekcije larve ne migriraju iz želuca već se tu ostaju i postaju adulti za 17 -19 dana po infekciji. Posebno je invadiran deo oko pilorusa i fundusa. Patološki učinak ispoljavaju larve tokom svoje histotropne faze a potom adulti svojim mehaničkim i toksičnim efektima. Larvice po infekciji prodiru u sluznicu i želudačne žlezde izazivajući sitna krvarenja. Kasije dolazi do hipertrofije žlezda što se ispoljava u vidu čvorić aveličine sočiva.
U početku su pljosnati i liče na crvene mrlje iz kojih se razvijaju poluokruglasti kasnije sve izrazitije uzdignuti otoci sluznice sedefastog sjaja. Kasnije su ova mesta pokrivena pseudomembranama debelim 1 -2 mm sivožućkaste boje koja se lako skida. Ispod nje se nalaze, delimično uklopljeni u sluz, paraziti. S obzirom da hiostrongilusi sisaju krv domaćina jake infekcije mogu uzrokovati anemiju mladih životinja
red Trichostrongylidea familija Trichostrongylidae rod Ollulanus tricuspis je ustanovljena u stomaku mačaka, lisica, divljih felida i svinja. Mužjak je veličine 0, 8 -1 mm a ženka 0, 7 -0, 8 mm. Na usnom delu je prisutna mala bukalna kapsula. Mužjaci imaju razvijenu burzu i spikule koje su duge 0, 0460 -0, 057 mm i zadebljale i razdvojene. Rep ženki se sastoji ot tri kratke izbočine u vidu šiljka Ovo je viviparna vrsta nematoda larve se u uterusu ženki razvijaju do trećeg stadijuma pre izlaska u spolju sredinu.
Najčešće, infekcije nastaju izbljuvkom (autoinfekcija) ili njime izbačenim larvicama koje će pojesti druge životinje. Najveći patološki značaj Ollulanus tricuspis ispoljava kod mačaka a slabije kod svinja. Kod svih domaćina, parazit se zavlači u gastričnu mukozu uzrokujući erozije i pojačano lučenje sluzi. Kod svinja su zabeleženi kataralni gastriti i mršavljenje kao posledica ove parazitoze.
red Trichostrongylidea familija Gnathostomidae rod Gnathostoma hispidum živi u zidu želuca kod svinje a ređe i govečeta i čoveka. To je krupna nematoda. Mužjak je dug 1, 5 -2, 6 cm i širok 1, 1 -2 mm i ima dve spikule nejednake dužine - leva je duža od desne. Ženka je duga 2, 1 -4, 5 cm i široka do 2, 5 mm. Cefalični bulbus ima u prečniku do 750 mikrometara i naoružan je sa 9 -12 redova kukica.
Larveni razvoj se odvija preko prelaznih domaćina. Jaja u spoljnu sredinu dospevaju jaja sa dve razvijene blastomere i u povoljnim uslovima spoljne sredine se u njima formira larva koja nakon dva presvlačenja napušta jaje Potom prodire u račiće iz roda Cyclops u kojima se još dva puta presvlači U razvoju gnatostoma postoje i slučajni prelazni domaćini - ptice, amfibije i gmizavci koji se inficiraju na isti način i kod kojih larvice migriraju u organe i mišiće.
Dospevši u želudac larvice prednjim krajem probiju sluzokožu najčešće u predelu pilorusa. Na tim mestima se javljaju oštećenja velika kao zrno prosa, okrugla sa oštrim crvenim rubom. Zavisno od broja parazita je broj ulcera pa kod jakih infekcija sluznica izgleda izbušena kao sito. Sluzokoža je hemoragična i nastaje hronična upala sa posledičnim zadebljanjem zidova želuca čija je sluznica neravna i naborana.
ASKARIDOZA Ascaridosis
l Askaridoza svinja je parazitsko oboljenje koje izaziva nematoda Ascaris suum. l To su belo-ružičaste nematode valjkastog oblika, suženog na krajevima. Mužjaci su dugi 12 -25 cm a ženke 30 -35 cm i široke 5 -6 mm. l Životni vek parazita je 55 nedelja. l Ženke polažu od 20. 000 - 2. 000 jaja dnevno.
l Jaja su ovalnoa, veličine 40 -50 mikrometara, smeđe boje i debele opne tako da su otporna na većinu dezificijenasa ali su osetljiva na toplotu. l U momentu polaganja jaja nisu embrionirana. Ono započinje na 10 o. C a maksimalno je na 37 o. C kada se završava za 72 sata.
l Iz jaja unetih u digestivni trakt izlaze razvijene larvice koje migriraju kroz jetru i pluća tokom koje se odvija njihov razvoj. l Iz jaja unetih u digestivni trakt izlaze razvijene larvice I stepena. Larve u ranom II stepenu razvoja (prvo presvlačenje) primećuju se u želucu i tankom crevu izmepu 6 i 8 časova posle infekcije kada otpočinje migratorna faza tako da se u periodu 8 -18 časova po infekciji mogu ustanoviti u jetri gde se razvijaju u kasni II stepen, doživljavaju drugo presvlačenje i izmepu 18 i 36 časova po infekciji postaju larve ranog III stepena.
l Od ranog do srednjeg III stepena razvoja larve se razvijaju 4 -6 dana, potom napuštaju jetru i migriraju prema plućima gde se larve razvijaju od srednjeg do kasnog III stepena u periodu 4 -8 dana po infekciji. U svim fazama III stepena larve vrše migraciju prema crevima. Posle 7 dana od infekcije nešto malo ih je još u traheji a 8 -10 dana one preko sputuma bivaju progutane i dospevaju u creva. l U crevima larve završavaju svoj razvoj i 9 -10 dana po infekciji postaju adultni paraziti. Tu dolazi do parenja mužjaka i ženki i polaganja jaja u crevni lumen, odakle putem izmeta dospevaju u spoljnu sredinu.
l Zavisno od njihovog broja i starosti životinja ispoljavanje štetnog delovanja parazita može biti ograničene simptomatologije često nespecifičnih manifestacija. l Javljaju se enteropatije praćene prolivom koji se često smenjuje sa zatvorom, povraćanje, prekomerni apetit sa lošom konverzijom hrane a kod mlade prasadi se može javiti pupavost. l Izraženu kliničku sliku imamo pretežno kod prasadi do 4 -5 meseci starosti a zavisno od jačine infekcije su moguća i uginuća značajnijeg intenziteta.
l Karakterističnu sliku pruža jetra koja posle više infekcija dobija kontinuiranu ili diskontinuiranu srebrnastosivu boju. l Usled degenerativno-nekrotičnih promena na površini jetre se zapažaju beličasto nejasno ograničene pege koje mogu konfluirati tako da ovakva jetra izgleda kao posuta mlečno belim pegama.
l Veliki broj parazita može izazvati začepljenje creva i performaciju crevnog lumena praćenog peritonitom pri čemu se u peritonealnoj duplji nalaze adultni oblici parazita i crevni sadržaj. l Pri jakim infekcijama odrasle parazite nalazimo u žučovodu, izvodnom kanalu pankreasa i u drugim organima.
l Imunitet: Infekcija izaziva spontano odbacivanje odraslih parazita i delimičnu ali izraženu zaštitu od migrirajućih larvi kod naknadnih infekcija, pošto naknadno unete larve bivaju destruisane u intestinalnom zidu, u jetri i plućima. l Naknadne infekcije su patogenije u prisustvu odraslih oblih parazita u crevima što sugeriše da zreli Ascaris suum imaju imuno-suprsivne osobine? l Napomena: Ascaris su opasni alergeni za ljude: senzibillisane individue pri minimalnom kontaktu ili inhalaciji alergena ovih parazita reaguju tipično za hipersenzitivnu reakciju tipa jedan (anafilaksija). Klinički se zapažaju ozbiljne promene na koži, stomačni i respiratorni poremećaji.
MAKRAKANTARHINHOZA Macracanthorhynchosis
l U uslovi ekstenzivnog – pašnog držanja poznatog i kao čoporenje svinje dolaze u kontak sa mnoštvom prelaznih domaćina parazita kao što su kišne gliste, koleoptere, moluske i drugi beskičmenjaci. l Zato su pri ovakvom uzgoju česte infekcije parazitima koji svoj biološki ciklus održavaju preko prelaznih domaćina. Makrakantarhinhoza je jedna od njih
l Macracanthorhynchus hirudinaceus je akantocefala čija dužina tela odgovora dužini imena. Pripada : kolu Nemathelmintes, klasi Acanthacephala, redu Gigantorhyncheidea, familiji Oligacanthorhynchidae rodu Macracanthorhynchus.
l Predstavnici ovog roda su valjkasti paraziti velikog rasta i jasno ispoljenog seksualnog dimorfizma. l Mužjak je obično u vidu povijen zapete dug 5 -10 cm i širok 3 -5 mm sa zadnjim krajem u obliku zvona. l Ženke su veće – duge su 10 -17 cm (mada su zabeleženi primerci dugi od 47 -53 cm) i široke 4 -10 mm,
l Obično su uvijene u spiralu. Njihov zadnji kraj je zatupast. i kod mužjaka i kod ženki prednji deo tela je deblji od zadnjeg. l Na prednjem kraju se nalazi rilo okruglastog oblika dugačko 1 mm i široko do 500 mikrometara. Naoružano je kukicama sa dvostrukim korenima položenim po 6 u 5 -6 poprečnih redova ili po 3 u 12 uzdužnih redova.
l Kukice su povijene unazad i njihova veličina opada idući od vrha unazad. Najveće kukice su duge do 430 mikrometara. l Vrat je kupast bez kukica. Telo parazita je beličaste je boje sa plavičastim nijansama, izbrazdane kutikule i valjkasto sa većim ili manjjim proširenjima na različitim delovima tela.
l Ženke polažu ovalna jaja duga 60 -100 i široka 50 -56 mikrometara koji dospeva izmetom u spoljnu sredinu. l U nima se nalazi embrion okružen sa četiri opne koji je naoružan sa nekoliko malih kukica. l Za dalnji razvoj parazita potrebni su prelazni domaćini i to je veći broj vrsta koleoptera iz familije Scarabidae
Kada larve skarabida pojedu jaja makrakantarhinhusa koja su sa izmetom svinja dospela u zemljište, iz njih se u digestivnom traktu oslobađaju larve (acantor) koje se ubrzo svojim kukicama zakači za zid creva. l l Akantor se u potpunosti razvije za 5 -20 dana postavši razvojni oblik poznat kao akantela. l U ovoj formi postaje parazit larvi skarabida hraneći se i rastući i razvijajući se do stadijuma cistakanta koji je infektivan za prave domaćine. U tome stadijumu one ostaju tokom cele metamorfoze koleoptera.
l Infekcija svinja nastaje kada svinje pojedu inficirane lutke, larve ili odrasle koleoptere. l U digestivnom traktu svinja iz akantela nastaju adultni paraziti u roku od dva meseca. Paraziti se sreću u tankom crevu, posebno duodenumu a retko u debelom crevu. l Oni svojim rilom buše zid creva do submukoze i na tim mestima nastaje ulkus veličine od zrna prosa do glavice igle
l Dno uluksa je nekrotično a rub zadebljao usled hronične upale što dovodi do formiranja vidljivih čvorića sa spoljašnjje strane zida creva. l Klinički simptomi obolenja nisu karakteristični. Kod jakih infekcija se zapažaju digestivni poremećaji, apatija, inapetenca, povraćanje, proliv, zaostajanje u rastu, mršavljenje i povremeni količni bolovi. l Prolivi se smenjuju sa zatvorom na šta se nadovezuje meteorizam. Potom dolazi do krvavog proliva uz grč tzrbušnih mišića i tremor i epilepimorfne napade
l Preventivna koprološka dijagnostika treba da obuhvati sve životinje i vrši se minimum dva puta godišnje u svim kategorijama. l U svim slučajevima pozitivnog nalaza mora se vršiti suzbijanje parazita kod svih životinja. Takođe treba izbegavati kontaminirane pašnjake, s obzirom da je zahvaljujući životnom veku koleoptera on kontaminiran prosečno naredne tri godine. l Kao najdelotvornije rešenje ovde se pokazalo zatvoreno držanje svinja koje na taj način neće biti u kontaktu sa prelaznim domaćinima makrakantarhinkusa.
STRONGILOIDIOZA Strongyloidiosis
Strongyloides spp. su sitni, kao konac tanki helminti, koji parazitiraju u tankom crevu, pretežno u duodenumu i početnom delu jejunuma. Njihova veličina varira od oko 2 do najviše 9 mm. U evolutivnom smislu, Strongyloides spp. predstavlja prelaz od neparazitskih ka parazitskim nematodama. l Rod Strongyloides karakteriše se naročitim razvojnim ciklusom, koji može da bude homogoničan ili heterogoničan. l l Homogonični ciklus se odvija u domaćinu, a oblici koji se javljaju u spoljnoj sredini jesu jaja i larve L 1, L 2 i L 3 razvojnog stadijuma. Populaciju parazita u domaćinima predstavljaju isključivo partenogenetske ženke. One su ili oviparne ili ovoviviparne. Njihova embrionirana jaja prirodnim putem dospevaju u spoljnu sredinu, gde se iz njih oslobode rabditiformne larve prvog stepena razvoja, koje posle dva presvlačenja postaju ili rabditiformne larve trećeg stepena ili filariformne larve istog stepena razvoja
l Heterogonija je poseban vid razmnožavanja smenom generacija: postoje partenogentske ženke, ali pod određenim uslovima iz njihovih larvi nastaju polno zreli mužjaci i ženke koji žive slobodnim, neparazitskim životom. Oni kopulacijom daju potomstvo – takođei nfektivne larve. l Koji će se način razmnožavanja ostvariti, prvenstveno zavisi od aktivnosti imunih mehanizama domaćina, kao i uslova koji vladaju u spoljnoj sredini. l Kopulacijom ženki i mužjaka koji vode neparazitski način života, nastaju takođe embrionirana jaja. Iz njih nastaju filariformne larve trećeg stupnja, kojimase inficiraju odgovarajući domaćini.
L 4 L 3 autoinfekcija DOMAĆIN ADULT L 4 L 2 JAJE L 1 homogonični L 1 L 3 L 1 L 4 heterogonični L 2 ADULT L 1 JAJE SPOLJAŠNJA SREDINA
Put infekcije 1. perkutana infekcija - larve putuju krvotokom i limfotokom do pluća, iskašljavanjem i gutanjem dospevaju u duodenum ili jejunum gde postaju adulti za 6 dana Kod starijih životinja larve dospevaju u subkutis, poprečno-prugastu muskulaturu, gde ostaju kao dormantne larve. Neposredno po rađanju, larve bivaju aktivirane i migriraju u glandulu mame, tako da se izlučuju kolostrumom i mlekom. Izlučivanje larvica mlekom traje oko 3 nedelje. 2. peroralna (uključujući i laktogenu infekciju) u ovom slučaju se larve obično razvijaju do adulta u tankim crevima bez ekstraintestinalne (pulmonalne) migracije. Prepatentni period za svinje iznosi 3 dana. 3. Postoji i mogućnost prenatalne infekcije transplacentarnim prodiranjem larvi u plod.
Patogeneza i klinička slika oboljenja zavise od načina infekcije, od intenziteta infekcije, i starosti životinje. Infekcije visokog intenziteta najčešće nastaju preko kolostruma i karakterišu se krvavim dijarejama, kaheksijom, anemijom, dehidratacijom i iznenadnom smrtnošću kod prasadi starih 2 do 4 nedelje. Migrirajuće larve ne izazivaju značajnije patogene efekte. Ukoliko dođe do prenatalne infekcije ploda velikim brojem larvi poreklom iz organizma gravidne krmače nastaju masivne lezije tkiva. Infekcije stimulišu stvaranje imuniteta, koji štiti od reinfekcija. Krmače mogu biti latentno inficirane dug vremenski period prenoseći infekciju na prasad laktogeno.
TRIHUROZA Trichurosis
l Trihuroza je je hronično oboljenje koje obično ne dovodi do značajnijih zdravstvenih poremećaja, uzrokovano sa Trichuris suis. l T. suis je parazit dugog tankog prednjeg i debelog kratkog zadnjeg kraja na koji otpada 2/3 tela. Mužjac i ženke su dugi 45 -60 mm l Jaja su veoma otporna (opstaju i do 5 godina) a embriniraju u spoljnoj sredini
l Po peroralnoj infekciji larve se prvo zavlače u sluzokožu creva u čvoriće, koje napuštaju za 11 dana i nastanjuju debelo crevo. l Tu buše sluzokožu a zadnji kraj im viri u lumen creva. l Samo kod jakih infekcija se zapažaju patološke promene u vidu hemoragičnih nekroza i edema sluznica cekuma i kolona l Od kliničkih simptoma prisutan je vodenasto – sluzav prolv ponekad sa primesama krvi, anemija i smanjeno napredovanje
DIJAGNOZA I TERAPIJA Sve navedene parazitske bolesti se dijagnostikuju koprološkim pregledom Od antihelmintika koji direktno ili indirektno oštećuju energetski metabolizam askarisa koriste se inhibitori polimerizacije u tubulima (benzimidazoli i probenzimidazoli), inhibitori oksidativne fosforilacije (salicilati i suptituisani fenoli) i inhibitori enzima u glikolitičkom ciklusu (klorsuloni) l Od anthelmintika koji ometaju neuromuskularnu koordinaciju koristimo inhibitore holinesteraze (organoflosfati - kumafos, krufomat, dihlorovos, halokson, naftalfos i trihlorofen), holinergičke antagoniste (imidazollevamizol, tetrmizol, pirimidin-morantel i pirantel), antagonista medijatora GABK (ivermektin, sajdektin, doramektin) i depolarizatori muskulature (piperazin) l
- Slides: 61
