UZGOJ I NEGA PTICA GRABLJIVICA BIOLOKA ZATITA OBJEKATA

UZGOJ I NEGA PTICA GRABLJIVICA, BIOLOŠKA ZAŠTITA OBJEKATA OD PTICA, OBUKA ZA POTREBE ZAŠTITE OBJEKATA OD PTICA (AERODROMA, PARKINGA, VINOGRADA, OBALA, LUKA, HANGARA, SPORTSKIH TERENA, PARKOVA) Marko Ristanić Katedra za biologiju

ISTORIJAT

� Nastanak sokolarstva vezuje se za potrebu čoveka da lovi uz pomoć divljih ptica grabljivica. � Kasnije je ta potreba pretvorena u jedan vid prijateljstva između čoveka i ptice. � Razlozi iz kojih se ljudi danas bave sokolarstvom sigurno nisu potreba za hranom već su istorijski i tradicionalni. � U Arapskom delu sveta sokolarstvo je toliko popularno da se obučen soko lovac može prodati za gotovo neverovatnih 100 000 – 200 000 dolara. � U Saudijskoj Arabiji veliki broj šeika koji su enormno bogati poseduju uzgajališta, a uz njih zatvorene i klimatizovane prostore za treninge sokola.

� Danas se sve više grade posebne klinike za negu sokolova. � Težnja svakog sokolara je da odnos između njega i ptice bude što savršeniji, a to bi značilo i da može da predvidi kako će se ptica ponašati u nekoj lovnoj situaciji. � Akcenat današnjeg sokolarstva je na gajenju ptica grabljivica. � Pozitivna strana odgoja ptica grabljivica jeste mogućnost izleganja većeg broja jedinki nego u prirodi što omogućava i obogaćivanje prirodnog fonda puštanjem takvih ptica u divljinu.

� Potrebno skoro dva do tri meseca danonoćnog rada sa pticom kako bi se postigao željeni rezultat. � Naši prostori su izuzetno pogodni za sokolarstvo, zbog svoje geografske raznolikosti, raznolikosti faune, a time i količinom dostupne hrane te se zaključuje da poseduje sve pogodnosti kako za život tako i za razmnožavanje svih Srednjoevropskih vrsta ptica grabljivica. � Sokolarstvo je oduvek ili bolje reći vekovima prisutno na našem tlu. � Sokolarstvo je nekada bio sport krunisanih glava, a danas ga od izumiranja čuvaju ljudi koji prema njemu gaje veliku ljubav ili interes.

UZGOJ PTICA GRABLJIVICA

� Trenažni proces počinje veoma rano, tačnije u trećem mesecu života, a sve se zasniva na uslovnom refleksu. � Najpre se pticama „skida” telesna težina za 20 odsto, tj. umanjuju joj se obroci u onoj meri koja ne bi bila opasna za zdravlje jedinke, a sve kako bi se u njoj probudio instinkt za lovom. � Tada se pred nju iznosi „plen”- fazan, zec ili golub, što zavisi od toga za šta se određeni soko specijalizuje. Vremenom, mlada ptica „shvata” kako glad može utoliti jedino ukoliko se sama potrudi, što ujedno i predstavlja neizbežan put ka formiranju njenih predatorskih osobina. � U vreme između trenažnog procesa, oni se privezuju za specijalna postolja, a onim nemirnijima se preko glave stavlja kožna kapica.

� Sokolovi se treniraju svakodnevno: na poligonu, dok ne nauče da ne beže već da im je mesto na ruci sokolara, gde je i hrana. � Kada ptica nauči da sluša spremna je za slobodan let. � Kada pas markira fazana u lovištu, sokolar pušta svog pernatog lovca da se vine u nebo. Iako obrušavanje grabljivice na plen traje samo nekoliko sekundi - prizor je fascinantan.

� Da bi se jedan soko podigao do polne zrelosti, potrebno je od tri do pet godina mukotrpnog rada, a samo provereni vrhunski lovci se koriste za priplod. � Finale čitavog procesa predstavlja odlazak u lov, kada ptica mora pokazati šta je naučila, gde se na delu uočavaju prednosti i mane svake jedinke. � Tada trener stoji na uzvišenju, držeći sokola na ruci, uz neizbežnu rukavicu koja ga štiti od moćnih kandži. � Sokolu se potom skida kapica, što u stvari i predstavlja početak lova.

� Što se lovnih karakteristika tiče, ženke su krupnije i snažnije, ali nemaju jaču strast od mužjaka. � Ipak, i pored svih prirodnih predispozicija, sokolovi nemaju veliki učinak- u proseku svako četvrto obrušavanje se završi uspehom. � Zbog toga se, pored učinkovitosti, svaka ptica procenjuje po upornosti, brzini i izdržljivosti, kada leti za plenom bez obzira na udaljenost, visinu i konfiguraciju terena. � U odgajivačnicama se legu i tzv. hibridi, dobijeni ukrštanjem dveju podvrsta sokola u više generacija, a koje se takođe godinama proizvode u veštačkim uslovima. � � https: //www. youtube. com/watch? v=9 s. H 4 g 0 zs 6 NM � https: //www. youtube. com/watch? v=e. SQgp. MEv 3 -c � https: //www. youtube. com/watch? v=s. QOob-k 8 u. VU

LOV

� Danas se u sokolarstvu koristi nekoliko vrsta - u Srbiji najčešće se koriste jastreb kokošar, harisov jastreb, crvenorepi jastreb, sivi soko, kobac, suri orao. � Način lova sa pojedinim vrstama ptica grabljivica zavisi od njihove prirode, odnosno koji plen love u prirodi i na koji način, a lovci se prilagođavaju pticama. � Tako je lov sa jastrebom, koji je ptica niskog leta jednostavniji, zato što se lovi sa ruke i ptica se pušta kad se plen digne i počne da beži ili praćenjem kad jastreb prati sokolara kroz šumu i napada plen sa drveta. � Lov sa sokolom, koji je ptica visokog leta je nešto teži u fazi obuke jer treba prvo naučiti pticu da se digne u vazduh na lovnu visinu od otprilike 100, 200 metara, da prati sokolara i da napadne plen koji podiže pas ili sokolar.

� Jastrebom se najviše lovi zec, kunić, patka i fazan dok se sokolom love uglavnom pernate divljači. � Lov se uglavnom odvija na ravničarskim terenima gde ima najviše divljači, a i pregled lovnih situacija je najbolji. � Lovi se i na brdskim terenima ali najviše sa orlom kojem pogoduje takav način lova. � Od opreme obavezni su sokolarska rukavica, sokolarska torba, veze za pticu, zvona, kapica za sokola ili jastreba i telemetrija koja je u principu nezamenjiva za lociranje ptice koja se eventualno izgubi.

� S obzirom da sokolovi imaju dupla sočiva, njihovo čulo vida je u mogućnosti da na daljini od nekoliko kilometara primeti i najmanji pokret. � Kada uoči plen, ptica munjevito poleće, obrušavajući se na plen brzinom od čak 300 kilometara na čas! � Ukoliko dođe do promašaja, ptica se vraća treneru i čitava stvar se ponavlja dva do tri puta dnevno. � Sokolovi ubijaju plen kandžama i moćnim kljunom i nikada je ne ostavljaju ranjenom. � Takođe, nakon uspešnog lova, soko ostaje uz svoj plen, zbog čega se i razlikuje od drugih životinja. � Soko lovi zbog sebe, a ne zbog gazde. Zbog toga se često kaže kako sokolari više vole svoju pticu, nego što ona voli njih. � https: //www. youtube. com/watch? v=AFlob. Le. K 7 ho � https: //www. youtube. com/watch? v=s. Fqf-_IS 8 j 0

PRIMENA SOKOLARSTVA U BIOLOŠKOJ ZAŠTITI https: //www. youtube. com/watch? v=UGYjm. B 45 k 8 k https: //www. youtube. com/watch? v=P 8 pwh 5 A_QEo https: //www. youtube. com/watch? v=SWc. WNzw 8 ufc