Uvodna razmatranja Osnovi turizma i hotelijerstva LITERATURA RAJKO

Uvodna razmatranja Osnovi turizma i hotelijerstva

LITERATURA RAJKO BUKVIC OSNOVI TURIZMA

Cilj predmeta je definisati i objasniti specifičnu prirodu turizma kao tercijarne delatnosti DEFINISATI POJMOVE HOTELIJERSTVA I UGOSTITELJSTVA Specifičnost turistickih usluga i načine na koje se te specifičnosti odražavaju na menadžment turistickih preduzeca Upoznati studente sa najbitnijim elementima upravljanja u turizmu i hotelijerstvu.

Metodi rada • Interaktivna predavanja po unapred definisanim temama. • Prezentacija i analiza primera iz prakse. • Aktivan individualni ili grupni rad studenata pri rešavanju studija slučaja. • Individualna izrada seminarskih radova • Usmena odbrana seminarskih radova • Diskusije • Pripreme za kolokvijum i ispit.

Metod ocenjivanja PREDISPITNE OBAVEZE: Prisustvo - 5 poena Aktivnost na vežbama - 10 poena Kolokvijum - 30 poena Seminarski rad - 10 poena Ukupno - 55 Min. broj poena za izlazak na ispit 28 ISPIT: 45 poena UKUPNO: 100 poena

Pojam turizma “tour” – putovanje, kruzno kretanje Viktor Žakmon 1830. u svojim “Pismima” prvi put upotrebio rec “turist” Posledica heterogenosti turizma – mnostvo definicija: "Turizam je kretanje u prostoru izvan mesta stalnog boravka u cilju upoznavanja novih stvari, ljudi i njihovog života za vreme prolaznog boravka u drugom mestu. " (O. Bakić, 1999) "Turizam je skup odnosa i pojava nastalih prilikom putovanja i boravka stranaca u nekom mestu ukoliko taj boravak ne znači stalno nastanjivanje i nije vezan za sticanje zarade. “(Hunciker, Krapf, 1942)

Osnovni preduslovi razvoja turizma:

DEFINISANJE KATEGORIJA POTROŠAČA U TURIZMU POSETILAC TURISTA EKSKURZISTA

PRIVREMENI POSETILAC SVAKA OSOBA KOJA BORAVI U ZEMLJI KOJU JE POSETILA, NEZAVISNO OD RAZLOGA POSETE, (OSIM ONIH KOJI SU DOŠLI RADI ZASNIVANJA ZAPOSLENJA U TOJ ZEMLJI). DVE GRUPE POSETILACA: 1. TURISTI 2. EKSKURZISTI

TURISTA BORAVAK DUŽI OD 24 H RAZNOLIKI MOTIVI (SPORT, KULTURA, ZABAVA, REKREACIJA, ZDRAVLJE) NOVAC JE ZARADJEN U MESTU STALNOG BORAVKA A TROŠI SE U MESTU PUTOVANJA

EKSKURZISTA BORAVAK KRAĆI OD 24 H PUTNICI NA POMORSKIM KRUŽNIM PUTOVANJIMA NE PROVODI NI JEDNU NOĆ U REGISTROVANOM ILI PRIVATNOM SMEŠTAJU

NASTANAK I RAZVOJ TURIZMA Dva perioda u razvoju turizma kao društveno-ekonomske pojave: 1. epoha turizma privilegovanih klasa do sredine 19. veka 2. epoha savremenog turizma – intenzivne promene – 1841.

Počeci turizma: -Grčka - Olimpijske igre, 776. pne -Delfi prorociste

Antička Olimpija

Olimpijske igre starog doba održavane na Peloponezu privlačile su takmičare, ali i posetioceposmatrače (samo muškarci). ‘Sportski objekti’: gimnasion sa tremom, za pripreme u trčanju i pentatlonu; vezbaliste sa unutrašnjim dvorištem i sobama (boks, rvanje, pankration) i za sportsku ‘kozmetiku’ (premazivanje tela maslinovim uljem i skidanje peskom); stadion dužine 192, 28 m, za 35 -40. 000 ljudi (bez sedišta). Postojao i ‘hotel’ (Leonideon) za zvanične goste, sa 80 soba, ukrašen sa jonskim i dorskim stubovima.

OI su počele kao lokalni festival koji se, zahvaljujući ‘svetom miru’ proširio najpre na Peloponez, a potom postao panhelenski (svegrčki). Ova putovanja su preteča ne samo sportskog, manifestacionog, već i religijskog turizma (‘hodočašće’ u Zevsovo svetilište). OI ukida Teodosije I (394. g. pre Hrista) kao ostatak paganske vere. Tebalo je da prođu 1503 godine da bi se Olimpijske igre obnovile 1896. (Pjer d’ Kuberten).

U PERIODU RIMSKOG CARSTVA – termomineralni izvori - banje, atletska takmičenja i gladijatori Dobri putevi, prihvatišta i svratišta za putnike, pravna regulativa Propašću Carstva 476. god nastupa MRAČNI SREDNJI VEK – stagnacija turizma – izuzetak su bila hodočašća i crkvene proslave – tad a se i razvijaju Rim, Jerusalim, Meka i Lurd Samo bogati feudalci su putovali na viteške turnire, organizovali lov HUMANIZAM I RENESANSA – sredina 18. veka povratak prirodi, putovanja na Alpe (Englezi). U drugoj polovini 19. veka učesnici u turističkim kretanjima nisu više samo aristokrate nego sve više i predstavnici mlade buržoazije, profesori, industrijalci, trgovci.

Epoha savremenog turizma 1841. T. Kuk organizuje prvo putovanje železnicom Prvi put se uvodi pojam jedinstvene, paušalne cene za skup usluga ( vožnja, čaj i muzika) 1845. osnovao prvu putničku agenciju 1851. poseta izložbi u Londonu

Doprinos prvo putovanje oko sveta, uveo vaučere, stvorio grupno putovanje, uveo pojam turističke štednje, turističke vodiče

Etape epohe savremenog turizma 1. od polovine 19 veka do Prvog Svetskog rata – ekskluzivnost uz proširenje motivacione osnove 2. izmedju dva rata – srednja klasa počinje da putuje, pojava godišnjih odmora 3. posle Drugog Svetskog rata – masovni turizam

Turizam ne postoji kao samostalna, nezavisna privredna delatnost, već ga čini vise privrednih delatnosti: • Saobracaj - prevoz • Ugostiteljstvo – primarne potrebe ishrane i smestaja • Trgovina – placanje usluga • Putnicke agencije i turoperatori – posredovanje izmedju turisticke ponude i traznje Usluzni sektor- 80% ukupne zaposlenosti i doprinosi sa oko ¾ bruto proizvodu u SAD Usluzna delatnost –neophodnost definisanja usluga: I DEF: ( Kotler, 1982. ) Usluga je svaka aktivnost ili korisnost koju jedna strana moze ponuditi drugoj i koja je u osnovi neopipljiva, i nema za rezultat vlasnistvo nad nekim predmetom; njena proizvodnja moze a i ne mora biti vezana za neki fizicki opipljiv proizvod. II DEF: Usluge su skup odnosa i postupaka izmedju korisnika i davaoca usluga ucinjen u svrhu zadovoljenja konkretnih potreba.

Značaj i razvoj usluga Usluge predstavljaju odnose, a uspešne usluge se ogledaju u uspešnim odnosima. Uslužni trougao Kompanija Interna kontrola, Turisticko preduzece Omogucava obecanja (Menadžment) Tradicionalni Marketing, Postavljanje obecanja Potrošači (Turisti) Osoblje Interaktivni marketing, Isporuka obecanja

Od dobara ka uslugama Čista dobra Prehrambeni proizvod Knjiga Dobra Glavna dobra Tehnički aparati Vozilo Glavne usluge Hotel Restoran Čiste usluge Podučavanje Turisticke usluge Usluge