UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEA Troenje sredstava odnos angaovanja i

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Trošenje sredstava, odnos angažovanja i trošenja

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA TROŠENJE SREDSTAVA U REPRODUKCIJI Pojam i cilj trošenja Trošenja elemenata proizvodnje kao oblika ulaganja vrednosti u reprodukciju odvija se tako što radna snaga deluje pomoću sredstava za rad u tehnološkom procesu na materijal radi dobijanja novog upotrebnog kvaliteta. U tom procesu ljudski rad prenosi vrednost sredstava za proizvodnju na novi prizvod i stvara novu dodajnu vrednost – dohodak.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Novostvorena vrednost u sebi sadrži: potrebnu vrednost za reprodukovanje utrošene radne snage, koja se utvrđuje na osnovu ekonomskih zakonitosti koje važe u oblasti raspodele rezultata društvenog rada i višak vrednosti koji je rezultat specifične uloge radne snage u procesu reprodukcije, izražene u sposobnosti da stvara više vrednosti nego što je neophodno za njeno reprodukovanje. Trošenje u reprodukciji zove se reprodukciono.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Trošenje elemenata proizvodnje klasifikuje se kao: naturalno izraženo trošenje ili utrošci i finansijski izraženo trošenje ili troškovi. Naturalno trošenje Svi elementi proizvodnje troše se na specifičan način s obzirom na različite uloge u procesu reprodukcije.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Utrošci materijala (M) su fizički iskazane količine materijala koje se reprodukciono troše u procesu proizvodnje. Količina utrošenog materijala definisana je: intenzitetom trošenja i vremenom trajanja trošenja. Intenzitet trošenja izražava se količinom materijala koja se utroši u jedinici vremena. Vreme trajanja trošenja može biti kontinualno i diskontinualno, tj. sa većim ili manjim prekidima u procesu trošenja.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Materijal predstavlja predmet rada i nad njim se odvijaju delovanja radne snage pomoću sredstva za rad u tehnološkom procesu radi dobijanja novih upotrebnih kvaliteta koji služe za podmirivanje čovekovih potreba. Tako se gube upotrebni kvaliteti u cilju preobražaja u nove upotrebne vrednosti željenog proizvoda. Osnovna karakteristika fizičkog trošenja materijala je njegova jednokratna upotreba. Materijal se u proizvodnju unosi postepeno a tako unesena količina utroši se odjednom.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Razlikuju se sledeće grupe materijala: osnovni materijal, pomoćni materijal i energija, režijski materijal. Osnovni materijal ima sledeće karakteristike: ulazi svojom supstancom u sastav novog proizvoda, bitno određuje karakteristike novog proizvoda, značajno utiče na izbor tehnološkog procesa i obim njegovog trošenja je u direktnoj zavisnosti od obima proizvodnje.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Za materijal koji svojom supstancom ulazi u novi proizvod kaže se da predstavlja materijal izrade. Materijal prolazi kroz: tehnološku metamorfozu, pri čemu menja svoja fizička i hemijska svojstva, ekonomsku metamorfozu, pri čemu se upotrebni kvalitet toga materijala menja u upotrebni kvalitet proizvoda.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Utrošak osnovnog materijala uslovljavaju tehnički faktori: karakteristike proizvoda, karakteristike tehnološkog procesa, karakteristike sredstava za rad, karakteristike samog osnovnog materijala i tehnički uslovi rada.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Pod pomoćnim materijalom u procesu reprodukcije podrazumeva se onaj deo predmeta rada čije trošenje ima sledeće karakteristike: svojom supstancom može da ulazi u sastav proizvoda (boje, začini, punila i sl. ) odnosno samo se troši radi pomaganja dobijanja novog proizvoda (pogonsko gorivo, ambalaža i sl. ). doprinosi formiranju karakteristika proizvoda, ali ih bitno ne opredeljuje, ne utiče na karakteristike tehnološkog postupka, iako doprinosi njegovom odvijanju, obim njegovog trošenja je u direktnoj zavisnosti od obima proizvodnje.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA U ovu skupinu materijala, s obzirom na način učešća u procesu proizvodnje, svrstava se i pogonska energija. Utrošci energije u globalu zavise od stepena supstitucije živog rada minulim. Ukoliko je živi rad više supstituisan radom mašina utoliko je veći utrošak energije.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Utrošci energije po jedinici proizvoda uslovljen je sledećim faktorima, a to su: karakteristike energetskih izvora, karakteristike tehnološkog procesa, karakteristike sredstava za rad i karakteristike materijala koji imaju tehnički karakter.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Utrošci režijskog materijala nastaju na režijskim radnim mestima, odnosno obavljanjem pripremno – završnih poslova ili poslova organizovanja i kontrole. Karakteristike utrošaka režijskog materijala: � svojom supstancom ne ulazi u sastav proizvoda u vezi sa čijim nastajanjem se troši, � ne doprinosi formiranju karakteristika proizvoda, � ne utiče na karakteristike tehnološkog postupka, � obim njegovog trošenja je nezavisan od obima proizvodnje i � veličina njegovog trošenja uslovljena je veličinom proizvodnog kapaciteta, odnosno organizovanjem njegovog korišćenja.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Utrošci sredstava za rad (I). Sredstva za rad su instrumenti ili oruđa kojima proizvođač obavlja proces rada i objekti čije je prisustvo uslov za normalno izvršavanje procesa rada. Pod utrošcima sredatava za rad podrazumeva se fizičko, odnosno naturalno trošenje ovog materijalnog elementa proizvodnje. Osnovna karakteristika trošenja sredstava za rad je njihova višekratna upotrebljivost. U jednom procesu proizvodnje ona se troše samo delimično. Pod utrošcima sredstava za rad podrazumeva se: fizičko i ekonomsko trošenje.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Fizičko trošenje sredstava za rad je proces postepenog gubljenja radne sposobnosti zbog upotrebe sredstava u procesu proizvodnje. Osnovni oblik fizičkog trošenja sredstava za rad jeste njihovo postepeno dotrajavanje, koje nastaje habanjem. Drugi specifičan oblik fizičkog trošenja sredstava za rad je lom i kvar. Oni predstavljaju tehnički udes koji dovodi do delimičnog ili trajnog onesposobljavanja sredstava za rad za proizvodnu funkciju.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Ekonomsko trošenje sredstava za rad nastaje zbog tehničkog progresa, tehnički i ekonomski efikasnije sredstvo izbacuje iz procesa upotrebe tehnički još uvek upotrebljiva sredstva, ali ekonomski neracionalna.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Grupe sredstava za rad: mašine, koje pored nepokretnih imaju i pokretne delove, pomoću kojih se izvršavaju mehaničke operacije, zbog čega se i brže fizički habaju, postrojenja, u kojima se obavljaju tehnološki procesi u vidu hemijskih reakcija i koja se odlikuju, uglavnom nepokretnim delovima, pa prema tome i sporijim habanjem, instalacije, koje omogućavaju provođenje osnovnog i pomoćnog materijala, te različite oblike energije, a odlikuju se nepokretnošću, pa prema tome i sporijim habanjem, uređaji, koji predstavljaju delove opreme sa pretežno nepokretnim elementima, te se sporije habaju,

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA alati, koji predstavljaju sredstava za ručno ili mašinsko manipulisanje pri obavljanju izvršnih i kontrolnih operacija, inventar, koji predstavlja opremu netehnoloških radnih mesta, i koristi se bilo u proizvodnim pogonima, bilo na organizacionim poslovima, čije je fizičko starenje usporeno, transportna sredstva, za koja je karkteristično veće učešće pokretnih elemenata, zbog čega se brže fizički habaju, građevinski objekti, u koje se raspoređuju sva prethodno pomenuta sredstva za rad i u kojima se obavljaju svi tehnološki i organizacioni poslovi, a čiji je vek upotrebe najduži.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Utrošci radne snage (L). Radna snaga predstavlja pokretački i stvaralački element proizvodnje bez kojeg bi sredstva za proizvodnju činila samo gomilu mrtvih stvari. Specifičnost trošenja radne snage proističe iz njene karakteristike da je neodvojiva od ličnosti čoveka. Radna snaga može se definisati kao skup fizičkih i umnih sposobnosti čoveka da radi. Tako posmatrana radna snaga troši se analogno trošenju ostala dva elementa proizvodnje, u vidu gubljenja tih upotrebnih svojstava, što se ogleda u trošenju čovekove bioenergije.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Ljudska bioenergija koja se troši u procesu rada razlikuje se od mehaničke energije pa se otuda ne može meriti samo u energetskim jedinicama, već se primenjuje metod indirektnog merenja koji podrazumeva: kvalifikovanost radne snage, intenzitet rada, organizaciju rada, uslove rada i diskontinuitet rada.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Kvalifikovanost predstavlja skup znanja i umešnosti koja su potrebna proizvođačima za obavljanje poslova određene složenosti. Viši stepen kvalifikovanosti podrazumeva složeniji rad. Intenzitet trošenja radne snage podrazumeva određenu količinu rada koja se troši u jedinici vremena. Organizacija rada predstavlja skup metoda organizacije procesa proizvodnje. Uslovi rada predstavljaju prirodne i tehničke razlike pod kojima rade proizvođači. Diskontinuitet rada predstavlja prekide koji se dešavaju u procesu rada pri čemu su utrošci tekućeg rada različiti.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Razlikuju se: utrošci radne snage na izradi proizvoda, utrošci radne snage na pomoćnim poslovima u proizvodnji, utrošci radne snage na pripremno – završnim, rukovodnim i upravljačkim poslovima. Utrošci radne snage izrade predstavljaju specifičan utrošak radne snage u tehnološkom postupku. Ovaj oblik utrošaka radne snage naziva se proizvodan rad i uslovljen je obimom proizvodnje.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Utrošci radne snage na pomoćnim poslovima – podrazumevaju angažovanje na određenim poslovima pomoćnog karaktera. Utrošci radne snage na pripremno završnim radnim mestima – osnovna karakteristika ovih utrošaka je da nisu u direktnoj vezi sa karakteristikama proizvoda, tehnološkim procesom i izborom sredstava za rad, a njihov obim nije zavistan od veličine proizvodnje. Obim trošenja radne snage uslovljen je objektivnim (prirodnim, tehničkim i društvenim) i organizacionim (subjektivnim) faktorima.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Cene elemenata proizvodnje Elementi proizvodnje kao ekonomske vrednosti u tržišnoj privredi izražavaju se u novcu. Iznos novca po jedinici mere nekog od ovih elemenata izražava se kao cena, kad su u pitanju sredstva za rad i materijal, odnosno kao zarada, kada se radi radnoj snazi. Pod pojmom troškova podrazumevamo cenovni izraz utrošaka elemenata proizvodnje, pa su otuda troškovi funkcija: utrošaka elemenata proizvodnje i cena sredstava za proizvodnju i zarada za izvršeni rad.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA T=f(U, Cu) gde su: T - troškovi elemenata proizvodnje, U - utrošci elemenata proizvodnje, Cu - cene utrošaka elemenata proizvodnje. Utrošene vrednosti u reprodukciji uslovljene su: trošenjem elemenata proizvodnje, delovanjem tržišnih zakona u robno – novčanoj privredi i merama organizovanja reprodukcije.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Cena predstavlja kvantitativni izraz vrednosti materijalnih elemenata proizvodnje u novčanom obliku. Od visine cene zavisi i veličina troškova, kada se utrošci posmatraju kao konstanta: Tmi=M • Cm+I • Ci odnosno: Tmi=f(M, I, Cmi) gde je: Cm - nabavna cena materijala, Ci - nabavna cena sredstava za rad, M, I - utrošci materijalnih elemenata proizvodnje.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Proizvođač nabavlja sredstva za proizvodnju po konkretnim nabavnim cenama koje odstupaju od tržišnih cena (naviše ili naniže) pod dejstvom organizacionoh faktora. Stvarnu nabavnu cenu čine dve komponente i to: Cmi= Cmi ±cmi gde je: Cmi - konkretna nabavna cena sredstava za proizvodnju, Cmi - objektivno uslovljena nabavna cena sredstava za proizvodnju, cmi - organizaciono uslovljeno odstupanje konkretne nabavne cene od prosečne tržišne cene.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Troškovi materijala predstavljaju funkciju utrošaka materijala i njihovih nabavnih cena, što se može predstaviti obrascem: Tm= f(M, Cm) gde su: Tm - troškovi materijala, M - utrošci materijala, Cm - nabavna cena po jedinici utrošenog materijala.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Troškovi sredstava za rad su funkcija utroška i nabavnih cena sredstava za rad, odnosno po obrascu: Ti= f(I, Ci) pri čemu je: Ci - nabavna cena po jedinici sredstava za rad, I - utrošci sredstava za rad.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Pošto se sredstva za rad troše postepeno prenoseći deo po deo svoje vrednosti na novi proizvod, javlja se utvrđivanje iznosa njihovog trošenja za svaku vrstu ili jedinicu proizvoda. Kvantitativan iznos tog raspoređivanja može se dati u obrascu: Tih= Si H gde je: Tih - godišnji iznos troškova sredstava za rad, Si - angažovanje sredstava u sredstva za rad, H - vek upotrebe datog sredstva.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Ako želimo izračunati iznos troškova sredstava za rad po jedinici proizvoda u jednoj godini primeniće se sledeći obrazac: Tig=Tih Q gde je: Tig - trošak sredstava za rad po jedinici proizvoda, Q - obim proizvodnje.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Pošto se radna snaga javlja kao specifičan element proizvodnje ona se ne tretira kao ostala roba, zato ni zarade radnika nemaju karakter tržišnih cena. Zarade su reprodukciona vrednost utrošene radne snage, odnosno vrednost koja je potrebna da se reprodukuje utrošena radna snaga. To se može predstaviti obrascem: Tl=L • Cl gde je: Tl - trošak radne snage, L - utrošak radne snage, Cl - zarada za izvršeni rad po jedinici vremena.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Troškovi radne snage kvantitativno se izražavaju funkcijom utroška radne snage i zarade po jedinici rada: Tl=f(L, Cl) gde je: Tl - troškovi radne snage, L - zarada po jedinici rada, Cl- utrošci radne snage.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Na formiranje stvarne zarade, pored objektivnih utiču i subjektivni faktori poslovanja pa se otuda stvarna zarada može kvantitativno izraziti na sledeći način: Cl= Cl±cl pri čemu je: Cl - stvarna zarada, cl - organizaciono uslovljena odstupanja konkretnih zarada u jednom preduzeću od prosečnih na nivou privredne grane.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA ODNOS ANGAŽOVANJA I TROŠENJA SREDSTAVA Angažovanje i trošenje sredstava su dva kvantitativno različita oblika ulaganja sredstava u reprodukciji. Angažovanje i trošenje se mogu upoređivati u: kvalitativnom i kvantitativnom pogledu. U kvalitativnom pogledu angažovanje i trošenje se razlikuje sa stanovišta uticaja na kvalitet ekonomije. Veći uticaj ima trošak nego angažovana suma.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Upravo kvalitativna karakteristika trošenja u procesu proizvodnje jeste razlika između proizvedene vrednosti i vrednosti koje su utrošene za tu proizvodnju. U stanju angažovanosti ne menjaju se karakteristike sredstava, ne javlja se razlika između sredstava angažovanih na početku i na kraju procesa angažovanja. Ako se posmatra jedan ciklus reprodukcije, angažovana suma može biti veća, jednaka ili manja od utrošene sume u tom periodu.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Kvantitativni odnos angažovane sume (S) i troškova (T) se zove koeficijent angažovanja. On se izražava na sledeći način: β= S T Koeficijent angažovanja pokazuje potrebni iznos angažovanih sredstava po jedinici troška u jednom ciklusu angažovanja.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Ukupni koeficijent angažovanja je veći od 1, jer su u ukupnim angažovanim sredstvima sadržana i angažovana osnovna sredstva, a u troškovima su sadržani troškovi sredstava za rad koji su u jednom ciklusu angažovanja samo deo angažovanih osnovnih sredstava. Koeficijent angažovanja osnovnih sredstava je veći od 1, jer je angažovana suma osnovnih sredstava veća od troška tih sredstava u jednom ciklusu angažovanja. Koeficijent angažovanja obrtnih sredstava je jednak 1, jer se čitava angažovana suma u jednom ciklusu angažovanja utroši, te je jednaka trošku obrtnih sredstava.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Reprodukovanje je obrnuto proporcionalno angažovanju, ako se posmatra sa stanovišta istog ostvarenog rezultata proizvodnje. U tom smislu koeficijent reprodukovanja jednak je recipročnoj vrednosti koeficijenta angažovanja, odnosno: 1 = T β S Koeficijent reprodukovanja obrtnih sredstava po pravilu je veći od 1, ako se zna da se materijal unosi u proizvodnju postepeno a tako unesena količina utroši se odjednom. Sredstva angažovana u osnovnim sredstvima, nalaze se u reprodukciji više godina, pa je otuda koeficijent reprodukovanja osnovnih sredstava po pravilu manji od 1.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Trošenje i reprodukovanje sredstava � Trošenje elemenata reprodukcije je uslov proizvodnje koja se permanentno odvija, zadovoljavanje potreba zahteva parmanentnu proizvodnju. U vezi reprodukovanja posebno su značajna sledeća pitanja: reprodukciona sposobnost, oblici reprodukovanja i ciklusi reprodukovanja pojedinih elemenata. Sposobnost preduzeća u obnavljanju utrošenih elemenata zove se reprodukciona sposobnost. Ta sposobnost može biti na istom, umanjenom i uvećanom nivou.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA U prvom slučaju reč je o prostoj au drugom o umanjenoj reprodukciji. Sa druge strane sposobnost preduzeća da se prošireno reprodukuje meri se koeficijentom neto reprodukcione sposobnosti ili akumulativne sposobnosti, jer se akumulacijom obezbeđuje prošireno reprodukovanje. Koeficijent proširene reprodukcije se izračunava po obrascu: Kt= A S gde su: Kt - koeficijent proširene reprodukcije, A - akumulacija, S - suma angažovanih sredstava.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Ako se ukupna sredstva za reprodukciju – prostu (troškovi) i proširenu (akumulaciju) saberu, onda se dobiju reprodukciona sredstva. Na osnovu njih izračunava se koeficijent bruto reprodukcione sposobnosti po obrascu: Krb = (T+A) S

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Razlikuju se dva oblika reprodukovanja elemenata reprodukcije: komercijalno (novčano) ili proizvodno (naturalno). Komercijalno reprodukovanje je novčano reprodukovanje koje se vrši činom naplate realizovanih proizvoda. Iz dobijene sume novca prodajom proizvoda pokrivaju se troškovi. Proizvodno reprodukovanje je naturalno reprodukovanje elemenata i ono se vrši kupovinom elemenata reprodukcije radi zamene utrošenih u prethodnom ciklusu.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Pojedini elementi reprodukcije imaju različite cikluse reprodukovanja u odnosu na ciklus reprodukcije proizvoda. Reprodukcija materijala u celini se vrši za svaki ciklus reprodukcije proizvoda. Znači ciklus reprodukcije materijala se poklapa sa ciklusom reprodukcije proizvoda. Reprodukcija sredstava za rad se ne poklapa sa reprodukcijom proizvoda, zbog postepenog trošenja sredstava za rad, koja služe u više ciklusa reprodukcije.

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA Reprodukovanje radne snage se vrši iz zarada radnika. Ciklus reprodukcije radne snage i ciklus reprodukcije proizvoda se ne poklapaju. Ako se uzme mesec dana kao ciklus reprodukcije radne snage (zbog mesečne isplate zarada) i upoređuje ciklusom reprodukcije proizvoda, on može biti kraći ili duži od jednog ciklusa reprodukcije proizvoda.

CIKLUS REPRODUKCIJE

UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA L I M τ Q