UPRAVLJANJE PONAANJEM U UIONICI KOLA BEZ NASILJA UNICEF

UPRAVLJANJE PONAŠANJEM U UČIONICI ŠKOLA BEZ NASILJA – UNICEF, 2008 KORUGA DRAGANA

TEORIJSKA PODLOGA 1. TEORIJE INTELIGENCIJE (Gardner, Kolb) 2. TEORIJE UČENJA 3. TEORIJE RAZVOJA 4. TEORIJE RAZVOJA MORALNOSTI 5. TEORIJE GRUPE/MASE (Bandura, Adler, From) 6. TEORIJE MENADŽMENTA (Maslow i Kotler) 7. TEORIJE DRUŠTVENE PRAVDE (Freira)

TEORIJE UČENJA SOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM PROCES UČENJA INTEGRIŠE UČENIKA SA SVIM NJEGOVIM IND. POTREBAMA I OSOBENOSTIMA UČENIK UNOSI U OVAJ PROCES SVOJE POREKLO, KOMPLEKSNOST I MULTIDIMENZIONALNOST Wertsch 1997 AKTIVNA vs RECEPTIVNE ULOGE UČENIKA – NE REFLEKTUJE VEĆ KONSTRUIŠE RAZUMEVANJE , TRAGA ZA SMISLOM I ZNAČENJEM MOTIVACIJA POČIVA NA NARASTAJUĆOJ KOMPETENTNOSTI - (ZNR-Vigotski) Von Glasersfeld 1989

IMPLIKACIJE: ULOGA NASTAVNIKA MODERATOR vs PREDAVAČ: NE PRENOSI SVOJE ZNANJE VEĆ POMAŽE UČENIKU DA GA STEKNE (Bauersfeld, 1995) U FOKUSU JE UČENIK A NE PREDAVAČ I SADRŽAJ Gamoran, Secada, & Marrett, 1998 VEŠTINE Mvs P: PITA // PRIČA DRŽI MONOLOG // VODI DIJALOG PODUČAVA OD NAPRED // PODRŽAVA OD POZADI DAJE ODGOVORE // OMOGUĆAVA TRAGANJE I ZAKLJUČIVANJE Rhodes and Bellamy, 1999

ULOGA NASTAVNIKA - nastavak NOVE VEŠTINE MODERATORA: PRILAGOĐAVA PROCES – POČINJE TAMO GDE JE NAJAJČE INTERESOVANJE UČENIKA UREĐUJE SREDINU - DA BUDE PODRŽAVAJUĆA I IZAZOVNA KRITIČNI CILJ JE RAZVOJ MIŠLJENJA KOD UČENIKA NASTAVNIKE JE KONSULTANT I TRENER Di Vesta, 1987

VEŠTINE SOCIJALNE INTERAKCIJE 1) Aktivno slušanje 2) Ekspresivna komunikacija - jasno izražavanje vlastitih misli i osjećanja 3) Saradnja, deljenje, uvažavanje 4) Pregovaranje - uzimanje u obzir svih aspekata konflikta i namera miroljubivog rešavanja sukoba, na zadovoljstvo svih 5) Sposobnost odbijanja i istrajavanja u tome 6) Traženje pomoći : prepoznavanje potrebe za podrškom i pristupanje dostupnim i odgovarajućim resursima

TEORIJE RAZVOJA - 3 aktuelne teme I TEMA: AFEKTIVNA VEZANOST: Lorenc, Špic, Harlov, Bolbi, Ajnsvort ‘Popularni’ koncept svuda u svetu: deca se uspešno razvijaju samo kada su u sigurnoj afektivnoj vezi i to sa svojom majkom. Rien van Ijzendoorn Teorije afektivne vezanosti objašnjavaju samo 30% problematičnog ponašanja Druga pitanja: Multipla AV Oksitocin?

II TEMA: ELASTIČNOST/FLEKSIBILNOST Kapacitet za samo-ispravljanje (longitudinalne studije) Nove socijalne kompetencije (responsivnost, komunikacija, empatija, briga/care) III TEMA: STADIJUMI Sigmund Frojd, Žan Pijaže, Erikson, Sudhir Kakar (dharma stad. ), Maslov (Kieran Egan)

RAZVOJ-zaključci? ☺Biti i postajati ☺ Potrebe neodvojive - javljanje simultano ☺ Stadijumi se preklapaju ☺ CRC to uvažava! Faktori zaštite razvoja Brižni odnosi Visoka očekivanja Mogućnost doprinosa/učestvovanja To se primenjuje na: Porodicu Školu Zajednicu

TEORIJE O MORALU Lorenc Kolberg – III nivoa i Kolberg 6 stadijuma razvoja moralnosti I N - PREKONVENCIONALNI I/1 POSLUŠNOST/IZBEGAVANJE KAZNE I/2 LIČNA KORIST (šta tu ima za mene? ) II N – KONVENCIONALNI II/1 INTERPERSONALIZAM/KONFORMIZAM (dobar mamin dečko/ devojčica) II/2 VIŠI AUTORITET/DRUŠTVENE NORME (moralitet reda i zakona) III N – POST-KONVENCIONALNI III/1 DRUŠTVENI DOGOVOR (građanska svest) III/2 UNIVERZALNI PRINCIPI (principijelna svest – CRC)

Karol Giligan – moralnost kao brižnost (stadijumi) I PREKONVENCIONALNI cilj je preživljavanje II KONVENCIONALNI žrtvovanje je za opšte dobro III POST- KONVENCIONALNI princip nenasilja- ne povređuj (ni druge, ni sebe)

DISCIPLINA U UČIONICI NAMETNUTA DISCIPLINA vs. SAMODISCIPLINA pravila postavljena spolaj vs. pravila postavljena za sebe smisao - strah od kazne vs. smisao – samopoštovanje kazna vs. restitucija krivica vs. odgovornost POZITIVNA DISCIPLINA - učenje pozitivnih oblika ponašanja RESTORATIVNA DISCIPLINA – popravljanje štete, iskupljenje

Disciplinski kontinuum KAZNA – POSLEDICA – REŠENJE – POPRAVLJANJE

KAŽNJAVNJE KAZNA I PONAŠANJE KOJE SE KAŽNJAVA NISU SMISLOM POVEZANI SUOČAVANJE SA POSLEDICAMA NEPRIHVATLJIVO PONAŠANJE POVEZUJE SA NASTALIM PRIRODNIM POSLEDICAMA REŠAVANJE PROBLEMA VIDI NEPOŽELJNO PONAŠANJE KAO PROBLEM KOJI TREBA REŠITI U SVA 3 PRISTUPA ODRASLI BIRA NAČIN DISCIPLINOVANJA, BEZ UKLJUČIVANJA UČENIKA

RESTORATIVNA DISCIPLINA: - NEZADOVOLJENA POTREBA - SMISAO NEPOŽELJNOG PONAŠANJA - ADRESIRA POTREBE OŠTEĆENIH - RADI SA SVIMA NA POPRAVLJANJU ŠTETE - POBOLJŠAVA BUDUĆE PONAŠANJE - ISCELJUJE - KORISTI SARADNJU KAO PROCES

Ciljevi restorativne discipline: • Razumeti povređenost i razviti empatiju povređenog • Čuti i idgovoriti na potrebe povređenog • Ohrabriti odgovornost kroz planiranje i saradnju • Reintegrisati počinioca u zajednicu kao vrednog • Kreirati brižnu klimu u zajednici • Promeniti sistem kada on doprinosi povređivanju

PRAKTIČNE IMPLIKACIJE TEORIJSKIH RAZMATRANJA PRAVILA RESTITUCIJA PARTICIPACIJA VRŠNJAČKI AKTIVIZAM POVERENJE/SARADNJA INTERAKCIJA KONSTRUKCIJA MEHANIZAMA

POSTUPCI I TEHNIKE Rad u grupi/timu: sa zajedničkim ciljem dele informacije i zadatke, saradjuju, razvijaju ličnu odgovornost menjaju uloge: vođa, zapisničar, onaj koji rešava probleme, spremač, itd. . . razviju prijateljske odnose potencijalne žrtve bullying-a se osnažuju po završetku zadatka – razmena. .

Vežbe za grupnu koheziju: • igre poverenja, saradnje, kooperativne igre • zajedničko rešavanje raznih problema • igre uloga u izazovnim situacijama • simulacija realnih događaja (npr. situacija zlostavljanja, preživljavanje u prašumi. . . ) • dramatizacije, animacije, imitacije. . .

Razvoj odeljenske zajednice: Jutarnje okupljanje – na početku ili kraju dana Krug za prijatelja/“krug podrške” “Zabrinjavajući problemi” Ortaci na delu Vršnjački medijatori Projekti

Samo/Kontrola nad ponašanjem u odeljenju: Kutak za hlađenje –bez prisile Pregovaranje do prihvatljivog rešenja Time-out – izdvajanje iz sukoba Igranje uloga (ili s lutkama za mlađe) – participatorna drama Forum teatar – pozorište potlačenih Cedulje/pano/drvo poverenja – traženje indirektne pomoći Po čemu se razlikujemo – tabele, ček liste, kalendar Zajedno protiv straha – medalje, zastavice, bedževi . . .

Veštine upravljanja situacijom a) izbegavanje beskrajne argumentacije, jezika suđenja, etiketiranja b) ignorisanje provokacija c) smirivanje emocija, posebno besa d) Analizirati s decom rizike, prepreke, mogućnosti za reagovanje. e) Repertoar mogućih rešenja čini decu snažnijom. (Svaka konfliktna situacija može poslužiti kao povod za vežbanje: kroz igranje uloga, rad u grupama, rasprave o mogućim rešenjima konfliktnih situacija)

Primeri vršnjačke pomoći: zaštitnici mlađih podrška za ugrožene “savetnici” – za pitanja iz sandučeta poverenja uključuju nove učenike u VT sprečavaju «navijanje» kad dođe do sukoba potstiču vršnjake da pomažu u učenju, veštinama, da se konstruktivno suprotstve nepravdi, neuvažavanju različitosti, stereotipima i predrasudama dežuraju – svi im se mogu obraćati “rezervoari” empatije traže pomoć od odraslih pomagača