UPOREDNO USTAVNO I UPRAVNO PRAVO Literatura za ispit

UPOREDNO USTAVNO I UPRAVNO PRAVO Literatura za ispit – pismeni i usmeni ispit - kolokvijum Predmet ustavnog prava Klasifikacija Ustava Izvori Ustavnog prava Poreklo i pojam ustava Donošenje i promena ustava Sadržina ustava Ustavnost i zakonitost

Literatura za ispit – kolokvijum, pismeni i usmeni ispit u u u Obavezna literatura: Prof. dr Marijana PAJVANČIĆ: USTAVNO PRAVO – Ustavne institucije (Pravni Fakultet – Novi Sad 2003) Prof. dr Stevan LILIĆ, i drugi: UPRAVNO PRAVO (Savremena administracija – Beograd, 2006) Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS 98 / 2006 Dopunska literatura: dr Aleksandar FIRA: Enciklopedija ustavnog prava I-IV ISPIT: Vrednuje se aktivnost na predavanjima Kolokvijum (2) Pismeni ispit u formi kolokvijuma Usmeni ispit – ispitna pitanja

PREDMET USTAVNOG PRAVA u u - ŠTA REGULIŠE USTAVNO PRAVO? ŠTA IZUČAVA USTAVNO PRAVO? Društvene pojave Odnos pojedinca i države (Javno pravo) – pravno regulisane društvene pojave Formalni, pravno dogmatsko definisanje predmeta Ustavnog prava Materijalno definisanje predmeta Ustavnog prava Ustavno pravo kao nauka proučava Ustavni poredak jednog društva – kako norme tako i društvenu praksu iz koje norme potiču i u okviru kojih se realizuju. uređenje, ljudska prava, organizacija državne vlasti, oblik vladavine

POJAM USTAVA u FORMALNI u- Najviši pravni akt o državnom uređenju u MATERIJALNI u- Temeljni principi na kojima počiva jedno društvo

KLASIFIKACIJA USTAVA u u u u A) Prema formi: - Pisani - nepisani B) Prema broju ustavnih akata: - kodifikovani - nekodifikovani C) Prema načinu donošenja: - Oktroisani - Ustavi paktovi - Narodni ustavi D) Prema načinu donošenja i menjanja: - kruti - meki E) Ostale klasifikacije, u zavisnosti od oblika državnog uređenja itd. Ustav federalnih i unitarnih država

IZVORI USTAVNOG PRAVA Osnovni u 1. Ustav u 2. Ustavni i organski zakoni u Dopunski izvori u 1. Zakon u 2. Uredbe sa zakonskom snagom u 3. Poslovnik Parlamenta u 4. Statuti AP u 5. Sudske odluke u 6. Ustavni običaji u

POREKLO I POJAM USTAVA u POREKLO USTAVA u A) U širem smislu se vezuje za nastanak države B) U užem smislu je vezan za prvi pisani ustav - Magna Carta Libertatum (1215) - Habeas Corpus Act (1679) - Bill of Rights (1689) - Act of Settlement (1701) - Ustav SAD (1787) u u u Pojam ustav je vezan za organizaciju sistema, i ograničavanje POJAM USTAVA 1. Politički (ograničenje vlasti) 2. Pravni (pravna norma) 1. Materijalni pojam (organizacija države) 2. Formalni pojam (samo kod pisanih ustava)

DONOŠENJE I PROMENA USTAVA u u u I. DONOŠENJE USTAVA A) Prvi ustav (novoformirane države ili države koje ranije nisu imale pisani ustav – nema pravila za donošenje) B) Donošenje novog ustava (vezan za bitnije društvene promene – sa ili bez uvažavanja postojećih pravila za donošenje ustava) II. PROMENA USTAVA A) Faktička promena (tekst se ne menja) - Ustavnim običajem, zakonom, odlukom suda B) Formalna revizija ustava (dopuna ili izmena pravila u ustavu po pravilima koji su sadržani u samom ustavu) - inicijativa - postupak odlučivanja (kvalifikovana većina) - uloga federalnih jedinica - referendum - ustavotvorna skupština

SASTAVNI DELOVI - SADRŽINA USTAVA u 1. u 2. u 3. u 4. u 5. u 6. Preambula Osnovne odredbe - principi Slobode i prava Organizacija državne vlasti Društveno i ekonomsko uređenje Odredbe o promeni ustava

USTAVNOST I ZAKONITOST u Osnovni princip ustavnog prava – Vladavina prava - Ustav je najjači zakon Svi zakoni i podzakonski akti moraju biti u skladu sa ustavom Svi podzakonski akti – propisi moraju biti u skladu sa zakonima - Zabrana retroaktivnog dejstva zakona i drugih propisa – posebno u krivičnom pravu Ograničenje prava i nametanje obaveza isključivo u postupku gde je bilo mogućnosti odbrane Pravo na žalbu Zakoni i drugi propisi stupaju na snagu 8 dana nakon proglašenja i objavljivanja u službenom glasilu Nezavisnost sudova

PRINCIP PODELE VLASTI u Monteskije: Vlast treba podeliti na u 1. Zakonodavnu u 2. Izvršnu u 3. Sudsku vlast u cilju da se vlast ne koncentriše suviše, jer je to opasnost od tiranije i za građane u Sistem kočnica i ravnoteža

Federalna Država u 1. Unitarna država u 2. Federalna država u 3. Konfederalna država u Na osnovu toga da li je suverenitet jedinstven ili podeljen, odnosno po tome kako se odlučuje na centralnom nivou vlasti.