Umetnost antikog Rima slikarstvo Slikarstvo u antikom Rimu

Umetnost antičkog Rima – slikarstvo Slikarstvo u antičkom Rimu: stvoriti iluziju! Iluzija prostora, volumena, materije Mozaik: dekorativni motivi, portreti, scene Fajumski portreti Terminologija: freska, mozaik, enkaustika Perspektiva, linearna perspektiva, tonsko modelovanje

Antičko slikarstvo • Slikarstvo antičke Grčke i Rima nam je manje poznato od skulpture i arhitekture jer ga je, zbog osetljivosti tehnike i podloge, mnogo manje sačuvano. • Skoro sve što o njemu znamo, zaključeno je na osnovu freski na zidovima kuća u Pompeji, sačuvanim zahvaljujući erupciji Vezuva 79. godine. Sve datiraju iz perioda između I veka p. n. e. i I veka.

Videćemo koje su mu osnovne karakteristike na ovom primeru. . .

Ova zidna slika je freska, to jest slika naslikana na svežem malteru (“al fresco” ) nanesenom na zidove spavaće sobe ove rimske vile. Terminologija: freska

Vidimo da je umetnik pokušao da stvori iluziju da zid ne postoji, da je soba ustvari trem (naslikani su i stubovi tog trema) i da sa njega posmatramo pejzaž pred sobom… Govorimo o iluzionizmu rimskog slikarstva.

Kada je cilj umetnosti, da slika imitira stvarnost, da se stvori iluzija, govorimo o mimezisu (podražavanju, imitaciji). . .

Mimezis: Plinije stariji, priča o slikarima Zeuksidu i Parasiju Karavađo, Kotarica s voćem, 1597

Iluzionizam je prvobitno korišćen da bi se stvorila iluzija materije, pre svega skupog mermera, na zidovima, da bi se potom koristio da “otvori”, “odgurne” zidove. . . Pompeja, vila Misterija, detalj, imitacija mermera

Od 100. p. n. e. zidne slike “otvaraju” zidove prikazima predela ili arhitektonskih pejzaža kao da zid ne postoji. . .

. . . ili prikazima otvorenih prozora kroz koje se “vide” predeli. Na zidovima slikaju “iluzije slika” sa njihovim “ramovima”. . .

… ili prave iluziju proširenog prostora i prisustva drugih ljudi u prostoriji, kao u ovom primeru. Zidna slika, Pompeja, Vila Misterija, oko 50 p. n. e.

Rimski umetnik pokušava da stvori iluziju trodimenzionalnosti: dubinu prostora pokušava da dočara linearnom perspektivom, dok zapreminu tela prikazuje tonskim modelovanjem.

Linearna perspektiva • Kada pažljivo posmatrate neki predeo, primetićete da se predmeti naizgled smanjuju kako su nam dalji. To je linearna perspektiva, princip po kome naše oko vidi, tj naš mozak shvata na kojoj razdaljini se nalazi opaženo. • Paralelne linije se sa daljinom vizuelno približavaju i na horizontu sustiču u tački nedogleda. • Ovaj fenomen je opažen i u slikama primenjen već u antičkom slikarstvu. . .

Fresco wall painting in a cubiculum (bedroom) from the Villa of P. Fannius Synistor at Boscoreale, ca. 40– 30 b. c. , Late Republican

Rafael, Atinska škola, 1510

U prikazu dubine prostora vidimo da rimski umetnik delimično poznaje principe linearne perspektive, međutim on ne uspeva da ih konzistentno sprovede, na sistematičan i koherentan način. Kada pokušamo da shvatimo tačan raspored, oblik i odnos veličina ovih kuća, primetićemo mnoge nelogičnosti.

Principi linearne perspektive će biti precizno formulisani tek u XV veku, omogućivši nadalje slikarima da stvaraju uverljive iluzije prostora. Rafael, Atinska škola, 1510

Da bi iluzija trodimenzionalnosti bila potpuna, osim iluzije dubine prostora, potrebno je dočarati i volumen tela. To se postiže tonskim modelovanjem. Peinture murale, Villa des Mystères, Pompéi, vers 50 avant J. C.

Terminologija: Modelovanje, tonsko modelovanje • Ton je stepen intenziteta neka boje (svetliji tonovi se dobijaju dodavanjem bele, a tamniji dodavanjem crne boje). • Modelovanje, u slikarstvu, je način da se dočara volumen tela. Kada se to radi različitim tonovima jedne boje, govorimo o tonskom modelovanju. Za to se koristi optički fenomen koji čini da nam se svetli tonovi čine bližim, a tamni daljim, pa će predmet sa svetlijim tonovima u sredini izgledati ispupčen, a sa tamnijim udubljen.

Rimski umetnik se služi tonskim modelovanjem da bi dočarao volumen tela. Herkul sa sinom Telefom, Herkulanum, zidna slika, oko 70. Zidna slika, Pompeja, Vila Misterija, oko 50 p. n. e.

Mozaici Rimske vile se ukrašavaju i mozaicima, koji mogu prekrivati podove ili zidove. Rimljani ih prave od raznobojnog kamena, i fiksiraju cementom. Na njima nalazimo geometrijske ornamente ali i dekorativne motive, scene i portrete. . .

Dekorativni motivi: ribe, ptice na pojilu. . .

… istorijske scene: Bitka kod Isa (Aleksandar Makedonski i Persijanci), mozaik prema helenističkoj slici, Pompja, I vek p. n. e.

Bitka kod Isa, detalj: Aleksandar Makedonski

…ili portrete: u mozaicima koji predstavljaju ljudski lik, vidimo da je žanr portreta, o kome smo govorili u skulpturi, postojao i u slikarstvu. Lice ove žene je tonski modelovano: umetnik je koristio kamene kockice u različitim tonovima iste boje da bi dočarao volumen lica.

Jedini slikani portreti koji su se sačuvali iz antičkog perioda su Fajumski portreti, iz mesta Fajum u Egiptu (I do IV vek). Oni su slikani u tehnici enkaustike, u kojoj se pigment veže topljenim voskom.

Ovi portreti su prekrivali mumificirana tela, i predstavljaju poslednju fazu evolucije kako rimskih tako i egipatskih posmrtnih maski. Oni nam govore i o interesovanju rimljana prvih vekova naše ere za religije u kojima smrt nije kraj. . .

Izdvojite najbitnije: Naše poznavanje antičkog slikarstva se zasniva na primerima iz Pompeje, sačuvanim pod naslagama pepela posle erupcije Vezuva 79. Radi se o freskama i mozaicima koji su ukrašavali vile imućnijih građana. Jedini sačuvani slikani portreti iz antičkog perioda su fajumski portreti – posmrtne maske, slikani u tehnici enkaustike.

Rimski umetnik pokušava da stvori iluziju trodimenzionalnosti: dubinu prostora pokušava da dočara linearnom perspektivom, dok zapreminu tela prikazuje tonskim modelovanjem. Takođe pokušava da stvori iluziju materije. Rimski umetnik poznaje principe linearne perspektive, međutim ne uspeva da ih konzistentno sprovede.

Tonsko modelovanje je poznato rimskom umetniku, koji ga koristi da bi dočarao volumen tela. Zidna slika, Pompeja, Vila Misterija, oko 50 p. n. e. Herkul sa sinom Telefom, Herkulanum, zidna slika, oko 70.

Mini test: Na primeru ove freske sa zida sobe jedne vile u Pompeji, objasnite šta je bio cilj rimskog umetnika. Kojim sredstvima to ostvaruje? Objasnite šta je freska, šta mozaik a šta enkaustika?

Izdvojite najbitnije: Umetnost Antičkog Rima, Arhitektura • Arhitektura antičkog Rima je kompleksna: kombinuje raznovrsno nasleđe (grčko, etrursko, egipatsko, bliskoistočno), koristi luk i svod (Bliski Istok), elemente grčkog i etrurskog hrama, i usavršava tehniku gradnje u betonu (Bliski Istok). • Arhitektura Antičkog Rima je pragmatična: teži grandioznim i monumentalnim građevinama, simbolima moći Rimskog carstva, ali ostaje uvek i praktična. • Ta kompleksnost uticaja, monumentalnost i pragmatičnost upravo definišu specifični karakter rimske umetnosti.

Rimska bazilika, pravougaona građevina različite civilne namene (glavni brod viši i stubovima odvojen od nižih bočnih brodova, ulaz sa boka, na obe strane glavnog broda apside, drvena tavanica). Coupe de la basilique romaine de Leptis Magna, IIIème siècle, Lybie

Izdvojite najbitnije: Skulptura antičkog Rima • Značajan deo rimske umetničke produkcije su kopije grčkih dela, ali Rimljani stvaraju i svoju specifičnu tradiciju: portret i istorijski reljef. • Dok grčki umetnik predstavlja ideju, ideal čoveka, rimski predstavlja određenog, stvarnog čoveka, pridajući važnost postizanju sličnosti sa modelom. U tome vidimo uticaj rimske tradicije čuvanja posmrtnih maski. Ta individualizacija i mogućnost identifikacije modela je osnovna karakteristika rimske umetnosti iz vremena Republike. • Sa Carstvom se ova tradicija donekle menja: realizam opstaje u prikazu odeće, ali portret Cara biva idealizovan (po ugledu na egipatsku ideju o božanskoj prirodi faraona). • Istorijski reljef: dok Grci slave pobede prikazujući ih kao mitološke, simbolične, vanvremenske borbe, rimski reljef prikazuje određene, skorašnje, prepoznatljive događaje.

U slikarstvu, rimski umetnik pokušava da stvori iluziju trodimenzionalnosti: dubinu prostora pokušava da dočara linearnom perspektivom, dok zapreminu tela prikazuje tonskim modelovanjem. Takođe pokušava da stvori iluziju materije. Rimski umetnik poznaje principe linearne perspektive, međutim ne uspeva da ih konzistentno sprovede.

Praktičan rad: tonsko modelovanje • Tehnikom gvaša, na akvarel papiru formata A 4 (blok broj 2) tonskim modelovanjem dočarajte oblik “lopte” i “rupe” (tonovima sive ili neke druge boje).