ULOGA DRAVE U BORBI PROTIV KORUPCIJE Da li

ULOGA DRŽAVE U BORBI PROTIV KORUPCIJE

Da li smatrate da borba protiv korupcije predstavlja pitanje od javnog interesa?

Da li imate dovoljno informacija o načinima i situacijama koje dovode do korupcije i načinima na koje se ona sprečava?

POJAM I DEFINISANJE KORUPCIJE

Pojam korupcije 1. Jezičko značenje 2. Razumevanje pojma u narodu 3. Pokušaji određivanja pojma 4. Elementi definicije 5. Zakonsko određenje pojma 6. Elementi zakonske definicije

Језичко значење • Strana reč • Latinska složenica - “zavera da se poremeti poredak” • Vujaklijin leksikon - lat. Corruptio pokvarenost, kvarnost, izopačenost, razvrat; potkupljivanje, podmićivanje, potkupljenje, podmićenje; - kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje; - krivotvorenje (spisa, mere, tega i sl. )

ДЕФИНИЦИЈЕ 1) Korupcija postoji ukoliko dođe do namernog narušavanja principa nepristrasnosti pri odlučivanju u cilju

Дефиниција 1) Korupcija postoji ukoliko dođe do namernog narušavanja principa nepristrasnosti pri odlučivanju u cilju prisvajanja neke pogodnosti. (Vito Tanci) 1. 2. 3. 4. Nepristrasnost Namera Odlučivanje Prisvajanje pogodnosti • • Sticanje privatne koristi Zloupotreba javnih ovlašćenja

1. (Ne)pristrasnost • Međusobni odnosi učesnika u nekom poslu ili odnosu, prilikom donošenja odluka ne smeju imati nikakav uticaj (“ni po babu ni po stričevima”). • Predrasude i predubeđenja donosioca odluka ne smeju imati nikakav uticaj na odluku.

2. Namera • Nužno postojanje namere - ne postoji korupcija kada je princip nepristrasnosti narušen npr. usled nedostatka informacija, usled pogrešnih uverenja, nesposobnosti da se razluče odlučne činjenice…

3. Odlučivanje • Nema korupcije ako ni jedan od učesnika ne donosi neku odluku (može postojati prevara) • Donosilac odluke iz javnog ili privatnog sektora

4. Prisvajanje pogodnosti • Uže: nema korupcije ako donosilac odluke ne prisvaja neku pogodnost (npr. ako je uzrok narušavanja principa nepristrasnosti neka predrasuda). • Šire 1: smatra se da je donosilac odluke prisvojio pogodnost time što je ostvario neki svoj “idealni” cilj, bez obzira što nije ostvario neposrednu korist za sebe. • Šire 2: ima korupcije ako bilo koji učesnik u korupciji ostvari neku pogodnost.

Дефиниција 2) Korupcija je sticanje privatne koristi zloupotrebom javnih ovlašćenja. (Transparency International, World Bank) • Sticanje privatne koristi • Zloupotreba javnih ovlašćenja • Definicija vezana za javni sektor, operativna, u velikoj meri razrađena kroz propise.

Дефиниција 3) (Korupcija = monopol + diskrecija – javna odgovornost) • Monopol (odluke, uticaj, informacija) • Diskrecija (pri odlučivanju) • (Javna) odgovornost, odgovornost prema nekome

NAJPRIHVAĆENIJA DEFINICIJA Korupcija se određuje kao “zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist. ”

MEHANIZAM KORUPCIJE

Mehanizam korupcije 1. Ko je korumpiran? 2. Ko je oštećen? 3. Ko ostvaruje pogodnost?

Mehanizam korupcije - Ko može biti korumpiran? - • Javni službenici na svim nivoima i u svim granama vlasti. • Oni koji odlučuju o raspolaganju javnim dobrima. • Oni koji raspolažu oskudnim resursima. – robnim – informacionim.

Mehanizam korupcije - Ko je oštećen? • Budžet (države, međunarodne organizacije itd. ) • Društvo u celini • Konkretni pojedinci i firme.

Mehanizam korupcije - Za koga se ostvaruje pogodnost? • Za korumpiranog, • Za lica koja su mu bliska, • Za grupu kojoj pripada (npr. politička partija).

Vrste pogodnosti (sredstvo korumpiranja) • Novac • Pokloni • Radnje (školovanje, zapošljavanje, objavljivanje rada, omogućavanje sticanja zvanja i slično) • Suzbijanje konkurencije.

Uzroci korupcije 1. Ekonomski uzroci 2. Etički uzroci 3. Kulturološki uzroci 4. Sistemski uzroci (drž. organizacija)

Sistemski uzroci Državna organizacija i korupcija • Jaka država – korupcija je centralizovana, • Slaba država – korupcija je decentralizovana (bez obzira na demokratičnost vlasti). U diktaturama - visok stepen korupcije je neizbežan, U demokratijama je moguć.

Korupcija prema obimu • Sitna korupcija • Srednja korupcija • Velika (korupcija velikog obima) politički vrh i međunarodne organizacije. Štetne posledice po društvo nisu direktno srazmerne vrednosti koja je plaćena!

MERENJE KORUPCIJE

Merenje korupcije • Nepouzdanost merila za utvrđivanje korupcije (zvanične statistike) Obe strane imaju interesa da sačuvaju tajnu! • Anonimne ankete – lično iskustvo, • Istraživanje percepcije korupcije, • Pogodni ispitanici su oni koji se osećaju kao žrtve (građani, biznismeni)!

…Merenje korupcije • Indeks se sačinjava na osnovu 13 različitih istraživanja i studija, koja ispituju mišljenja stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi. • U 2012. rangirano je ukupno 176 država/teritorija, 7 manje u odnosu na 2011. • U 2013 rangirano je ukupno 177 država/teritorija, 1 više u odnosu na 2012. • U 2014. rangirano je ukupno 175 država/teritorija, 2 manje u odnosu na 2013. • U 2015. rangirano je ukupno 168 država/teritorija, 7 manje u odnosu na 2014. • U 2016. rangirano je ukupno 176 država/teritorija, 8 više u odnosu na 2015. • U 2017. rangirano je ukupno 180 država/teritorija, 4 više u odnosu na 2016. • U 2018. rangirano je isto 180 država/teritorija.

Zašto je važno znati percepciju korupcije? • Da bi se znalo kako nas vide važni akteri, • Da bi se znalo u kom pravcu institucije treba da sprovode kampanju prema javnosti (jačanje poverenja je preduslov za reforme).

CPI indeks percepcije korupcije Do 2011. godine zemlje su se bodovale na skali od 0 -10: 0 -10 • 10 - veoma “čiste” • 0 - veoma korumpirane.

Unapredjenje CPI metodologije od 2012. Od 2012. godine zemlje se boduju na skali od 0 -100: • 100 - veoma “čiste” • 0 - veoma korumpirane. Detaljnija klasifikacija.

Mogućnost poređenja Skor je važniji od mesta na tabeli (zato što se ponekad menja broj država/teritorija koje su uključene).

Nedostaci i prednosti CPI Nedostaci: • Indeks ne odražava stepen napora uloženih u borbu protiv korupcije, • Zemlje u razvoju mogu biti prikazane u lošijem svetlu usled pristrasnosti i predubeđenja stranih investitora (zato postoje i druga sredstva za merenje korupcije) Prednosti: • I druga sredstva za procenu korupcije dovode do sličnih rezultata kao i CPI, • CPI je dobra šansa da se unapredi javna rasprava o korupciji, • CPI je dobar podsticaj za sprovođenje daljih analiza, • CPI obuhvata gotovo sve države sveta.

CPI 2018. Izvor: www. transparency. org/cpi

CPI 2018.

IZABRANE ZEMLJE: Rusija je najkorumpiranija medju članicama G-20 najrazvijenijih zemalja. 2013: 127 -135. mesto, CPI 28 2014: 136 -141. mesto, CPI 27 2015: 119 -122. mesto, CPI 29 2016: 131 -135. mesto, CPI 29 SAD 2013: 19 -20. mesto, CPI 73 2014: 17 -20. mesto, CPI 74 2015: 16 -17. mesto, CPI 76 2016: 18 mesto, CPI 74 Kina 2013: 80 -81. mesto, CPI 40 2014: 100 -102. mesto, CPI 36 2015: 83 -87. mesto, CPI 37 2016: 79 -82. mesto, CPI 40 Izvor: Transparency International, www. transparency. org

CPI do 2011. – bivša SFRJ Ran g Zemlja Sko r 200 0 35 Slovenija 5, 5 5, 9 6, 0 6, 1 6. 4 6. 6 6, 7 6. 6 6. 4 5. 9 66 Hrvatska 3, 7 3, 5 3, 4 4. 1 4. 0 66 Crna Gora (SCG 2000 – 2006) 1, 3 2. 7 2, 8 3, 0 3. 3 3. 4 3. 9 3. 7 4. 0 69 Makedonij a / 2, 3 2, 7 3. 3 3. 6 3. 8 4. 1 3. 9 86 Srbija (SCG 2000 -2006) 1, 3 2, 7 2, 8 3, 0 3, 4 3. 3. 91 Bi. H / 3, 3 3, 1 2, 9 3. 3 3. 2 Skor 2003 Skor 2004 Skor Skor Sko 2006 2007 2008 2009 r 5 201 0 5 3. 0 5 Izvor: Transparentnost Srbija, www. transparentnost. org. rs 3. 2 Skor 2011 3. 3 3. 2

Izvor: Transparentnost Srbija, www. transparentnost. org. rs

SRBIJA

2017. • Na listi 180 zemalja svrstanih prema indeksu korupcije Srbija zauzima 77. mesto CPI = 41

2018. • Na listi 180 zemalja svrstanih prema indeksu korupcije Srbija zauzima 87. mesto (delimo sa Kinom) CPI = 39

Izvor podataka u inicijalnim istraživanjima relevantnim za Srbiju Izvor 1 FH (Freedom House, Nations in Transit) Uzorak Opažanja nerezidenata; ispitanici uglavnom potiču iz razvijenih zemalja. 2 BF (Bertelsmann Foundation) 3 EIU (Economist Intelligence Unit) 4 GI (Global Insight Country Risk Ratings) 5 PRS ICRG (Political Risk Services International Stručnjaci angažovani od strane banke/ institucije Country Risk Guide) 6 WEF (Report of the World Economic Forum, Opažanja rezidenata; ispitanici su Executive Opinion Survey) uglavnom lokalni stručnjaci, lokalni poslovni ljudi i multinacionalne firme. 7 WJP (World Justice Project Rule of Law Index) 8 Varieties of Democracy Project 2018 Lokalni stručnjaci i opsta populacija

Evolucija Srbije na skali CPI (do 2011. )

Promene CPI za Srbiju, Evropu i svet

REAKCIJE NA DOSADAŠNJA RANGIRANJA. . . - 2000. - suočavanje sa katastrofalnom slikom o Srbiji - 2003. - očekivan veći pomak na listi, ali se percepcija sporo menja - 2004. - napravljen novi pomak – približavanje realnom stanju stvari - 2005, 2006 i 2007. - Zadržan minimalan trend rasta – nema radikalnih promena koje bi dovele do brze promene percepcije korupcije. - 2008. Stagnacija – prvi put nema ni minimalnog napretka, druge zemlje nas sustižu ili prestižu

- . . . REAKCIJE NA DOSADAŠNJA 2009. Simboličan RANGIRANJA napredak - 2010. Stagnacija i očekivanje da će unapređenje zakonskog okvira doneti napredak u budućnosti - 2011. Pad skora i nazadovanje na listi - 2012. Iste ocene kao i prethodne godine - 2013. Blagi napredak, očekivanja da se taj trend nastavi - 2014. i 2015. Blago nazadovanje, pokazatelj da nema dovoljnih promena • 2016. Blagi napredak, na tragu ocena stručnjaka da nema bitnijih promena • 2017, 2018. Neznatne fluktuacije, pokazatelj da nema dovoljnih promena Izvor: Transparentnost Srbija, www. transparentnost. org. rs

KLJUČNI PROBLEMI SRBIJE. . . • Kršenje usvojenih antikorupcijskih zakona i narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem kontradiktornih ili nejasnih odredaba. • Nema učenja na osnovu otkrivenih slučajeva korupcije i otkrivenih obrazaca koruptivnog ponašanja. • Vaninstitucionalna moć političkih stranaka koji se odražava na rad čitavog javnog sektora.

. . . KLJUČNI PROBLEMI SRBIJE • Nedovoljno transparentan proces donošenja odluka, nemogućnost građana da utiču na njihov sadržaj i neuređeno lobiranje. • Nepotrebne procedure i državne intervencije koje povećavaju broj situacija u kojima do korupcije može da dođe. • Nedovoljni kapaciteti organa koji vrše nadzor i kontrolu nad primenom zakona, diskreciona ovlašćenja u određivanju predmeta provere.