Trojanski rat Trojanski rat 1 Trojanski rat je

Trojanski rat

Trojanski rat 1. Trojanski rat je legendarni desetogodišnji rat između udruženih Grka i stanovnika grada Troje. 2. Jedini istorijski izvori u kojima se opisuje Trojanski rat su grčki junački epovi Ilijada I Odiseja, čiji je autor Homer. Ilijada opisuje 48 dana u poslednjoj, desetoj godini rata, a Odiseja razdoblje nakon rata, u kojem je glavni junak Odisej. Priča o trojanskom ratu je nadahnula i rimskog pesnika Vergilija za ep Enejda u kojem je glavni lik trojanac Eneja.

Povod Trojanskog rata je otmica Helene, najlepše žene na svetu i supruge spartanskog kralja Menelaja. Nju je oteo Paris, sin trojanskog kralja Prijama. Grci, udruženi i nadmoćniji, deset godina neuspešno opsedaju Troju. Na kraju grad osvajaju varkom; prave se da napuštaju opsadu i odlaze ostavljajući pred Trojom drvenog konja (Trojanski konj). Trojanci konja uvlače u grad usprkos upozorenjima proročice Kasandre i Laokonta. Grčki ratnici skriveni u konju otvaraju gradska vrata, pa grad biva osvojen.

Povod Trojanskog rata � U vreme Trojanskog rata, prema legendi živela je najlepša žena na svetu Helena , žena spartanskog kralja Menelaja. Menelaj je bio brat Agamemnonov, tzv. kralja nad kraljevima , koji je dugo vremena ratovao protiv Troje i silno ju je želeo uništiti. Kada je trojanski princ Paris oteo Helenu, Menelaj se za pomoć obratio svom bratu koji je skupio veliku vojsku i krenuo u pohod na Troju. Naime, Agamemnonu je otmica Helene bila odlična prilika da sa razlogom napadne Troju. Grčka vojska je Troju opsedala punih 10 godina i na kraju su Troju osvojili varkom. Napravili su drvenog konja u kojem su se sakrili najhrabriji vojnici, dok se ostatak vojske pravio da odlazi. Naivni Trojanci su drvenog konja uveli u Troju misleći da su to Grci napravili Posejdonu da im blagoslovi putovanje, uprkos opomenama proroka. Tako je Troja pala nakon mnogo godina neuspešnog opsedanja. � U Trojanskom ratu su učestvovala mnoga poznata lica: Hektor, Prijam, Ahil, Patroklo, Odisej, Agamemnon, Paris, Menelaj. . .

Trojanski konj Grčka nije mogla da probije zidine Troje. Zato je Odisej smislo da naprave Trojanskog konja. Trojanski konj je u starogrčkoj mitologiji drveni konj u kojem su bili skriveni Agamemnonovi vojnici uključujući i Odiseja. Trojanski vojnici su u toku noći otvorili vrata gradskih zidina nasevši na ahajsku varku. Tako su omogućili nesmetan ulazak napadačke vojske. Ovom ratnom varkom Agamemnonova vojska nakon deset godina bezuspešnog opsedanja grada osvaja Troju I odnosi pobedu u Trojanskom ratu.

Hektor je bio vođa trojanskih snaga u Trojanskom ratu između Ahajaca i Trojanaca. U početku nije odobravao rat, predložio je da se on reši dvobojem njegovog brata Parisa s Menelajem. Kao što to Homer govori u Ilijadi, sukob je ostao nerešen zbog intervencije bogova. Andromaha Hektorova žena molila ga je da se povuče s bojnog polja, za mir njene duše i njenog sina Astinaksa, međutim on odlazi nadajući se da će se njegov sin jednog dana ponositi svojim ocem. Hektor je znajući da mu još nije suđeno umreti, izazvao jednog ahajskog ratnika na borbu prsa o prsa. Grci su među sobom izabrali Ajanta. Borili su se dan i noć, ali nijedan nije uspeo savladati drugog. Na kraju su pohvalili jedan drugog za hrabrost i veštinu te razmenili darove. Hektor je Ajantu darovao svoj mač, a Ajant Hektoru svoj pojas.

Hektorova smrt Sledećeg dana Hektor se suočio s Ahilom. Bacio je koplje na njega ali Atina je obmanula Hektora, prerušena u njegovog brata Difoba. Hektor je bacio još jedno koplje na Ahila. Promašivši, okrenuo se da od brata uzme još jedno, ali njega nije bilo. U tom je trenutku shvatio da je to znak da mu nema spasa te je tražio Ahila da dopusti Prijamu, njegovom ocu, da preuzme njegovo telo, ali Ahil je to odbio. Ahil je video da nosi Patroklovo, odnosno njegovo oružje te je znao njegove slabosti. Bacio je koplje koje je prošlo kroz jednu pukotinu te je Hektor ubijen. Potom je Ahil skinuo oružje i oklop s njega i privezao Hektora za svoju kočiju. Sledećih je dana vukao telo oko Troje, ali bogovi su ga očuvali netaknutim. Uskoro je došao Prijam da bi preuzeo telo. U jednom od najdirljivijih trenutaka Homerove Ilijade, Ahil pristaje i predaje mu telo. U Troji su održane pogrebne počasti, a čak je i sama Helena oplakivala Hektora koji je uvijek prema njoj bio dobar. U posljednjim se stihovima Ilijade opisuje Hektorov pogreb.

Ahil ubija Hektora Ahil se sveti Hektoru jer mu je ubijo rodjaka Patrkola.

Ahilej Ahil je otelovljenje ljudske tuge koja je tematika brojnih delova Ilijade. Ahil je sin smrtnika Peleja, kralja Mirmidonaca u Pitiji, jugoistočnoj Tesaliji i morske nimfe Tetide. Zeus i Posejdon bili su rivali za Tetidinu ruku, sve dok Prometej nije prorekao da će Tetida roditi sina većeg od svog oca. Zbog tog su se razloga obojica povukli i dali njenu ruku Peleju. Kad se Ahil rodio, Tetida ga je htela učiniti besmrtnim tako što ga je uronila u reku Stiks. No, zaboravila je umočitii petu za koju ga je držala dok ga je uranjala, tako da je to mesto ostalo jedina ranjiva tačka na njegovom telu. Otuda i metafora Ahilova peta za nečiju slabu tačku. Po drugom verovanju list je ostao prilepljen uz njegovu petu pa je zato ostala ranjiva. U starijoj verziji priče, Tetida ga je premazala ambrozijom i stavila navrh vatre da bi smrtni delovi njegovog tela izgoreli. Za razliku od ovih priča, Homer u Ilijadi ne spominje njegovu neranjivost, a čak i spominje da je bio ranjen. Pelej ga je zajedno s Patroklom dao Hironu, Kentauru, da ga odgoji na brdu Pelionu. Prorok Kalhant prorekao je da mu je suđeno da umre u Troji. Tetida ga je stoga odvela na Skiru, kralju Likomedu i prerušila ga u djevojku. Na tom je dvoru s Didamijom imao sina Neoptolema. Odiseja je. Menelaj poslao po Ahileja. Stigavši, pitao je može li prinieti darove ženama te je izložio dragulje, a takođe i oružje - mač, koplje i štit. Sve su se devojke divile nakitu, a samo se Ahil divio oružju te ga je Odisej tako prepoznao. Odisej mu je dopustio da zadrži oružje, a potom su krenuli u rat. Druga verzija mita govori da se začula ratna truba te da je Ahil instinktivno zgrabio oružje.

Ahilova smrt je bila opisana u Etiopidi. Opisuje se njegova borba s Pentezilejom, kraljicom Amazonki i njegova smrt. Ahila je ubio Paris, a neki izvori govore da je Apolon vodio strelu koja ga je pogodila u petu, njegovo jedino ranjivo mesto. Druge pak inačice priče govore da je ubijen nožem u leđa dok je posjetio Poliksenu, princezu Troje. Njegove su kosti pomešane s Patroklovim i održane su pogrebne igre. Paris je skončao nakon nekog vremena tako što ga je ubio Filoktet rabeći veliki Heraklov luk. Ahilej je bio besmrtan jedina smrtna tacka je bila njegova peta. Majka ga je potopila u vodi samo je peta bila ne pokvasena.

Prijam je imao više žena, a prva mu je bila Hekaba s kojom je imao pedesetak sinova i nekoliko kćeri. Najstariji sin bio je Ezak kojeg je imao s Arizbom, koji je poginuo pre Trojanskog rata. Najpoznatiji su mu potomci Hektor, Paris i Kasandra. Apolon je, zaljubivši se, dao Kasandri dar proricanja budućnosti, a ona je na njegovu ljubav uzvratila hladnoćom zbog čega ju je prokleo tako da se na njena proročanstva niko ne obazire i da im niko ne veruje. Kasandra je predvidela uništenje Troje, ali nije ih mogla sprečiti. Upozorila je Trojance o trojanskome konju i Agamemnonovoj smrti, ali njena je obitelj, zajedno s Prijamom, mislila da je poludela. U nekim se inačicama donosi da su je zbog toga i držali zatvorenom. Nakon razrušenja Troje, potražila je utočište u Atini hramu gd je ju je silovao Ajant mlađi, odvukavši je ispred Prijamovih očiju.

Odisej je bio jedan od Heleninih prosaca. Tezej i Pirit zavetovali su se da će oženiti Zevsove kćeri, a Tezej je izabrao Helenu. Pirit i on oteli su je i zadržali sve dok nije bila dovoljno zrela za udaju. Pirit je izabrao Persefonu, Hadovu ženu. S Tezejevom majkom Etrom otišli su u Had oteti Persefonu. Had se pravio gostoljubiv, ali čim su seli za gozbeni sto, zmije su ih prikovale za mesta. Helenu su spasila njena braća Kastor i Polideuk i vratila je u Spartu. Kad je došlo vreme za Heleninu udaju, mnogi su prosci došli po njenu ruku iz celoga sveta. Među proscima bili su Odisej, Menest, Ajant, Patroklo, Idomen, ali favorit je bio Menelaj, koji nije došao osobno - predstavljao ga je njegov brat Agamemnon. Helenin otac Tindarej nije znao kako će otpraviti preostale prosce, a da ne započne svađu. Odisej je obećao da će on to rešiti ako ga zauzvrat podrži u njegovu udvaranju Penelopi. Tindarej se složio, a Odisej je rekao da svi prosci moraju položiti zakletvu da će prihvatiti i poslije braniti izabranog muža. Na posletku se Helena udala za Menelaja. Nakon Tindarejeve smrti, Menelaj je postao kralj Sparte, jer Tindarejevi sinovi Kastor i Polideuk bili su već mrtvi i uzneseni na Olimp.

Odisej � Kad je Helenu oteo Paris, Menelaj je, pozvavši se na zakletvu, pozvao prosce da mu pomognu da je vrati. Budući da je proročica prorekla da se neće dugo, dugo vratiti, Odisej nije želeo ide u rat, nego se pravio da je lud tako što je orao i sijao sol, a ne semenke. Agamemnon, Menelajev brat poslao je Palameda da uvjeri Odiseja da se priključi proscima. Palamed je bio inteligentan te je stavio Telemaha, Odisejeva novorođena sina, ispred pluga. Odisej ga nije mogao ubiti te je tako Palamed otkrio da je mentalno zdrav pa je krenuo u Trojanski rat. � Agamemnon je, sad kad je imao Odiseja, u svojoj vojsci hteo i Ahileja, jer proročanstvo govori da Troja bez njega ne može biti osvojena. Odisej je bio jedan od poslanika koji su otišli uveriti ga da se pridruži vojsci. � Naime, proročica je pretkazala da će ili živeti dug ali dosadan život ili kratak ali uzbudljiv; tako da se Ahilej bojao ratnih posljedica. Vrač Kalhant prorekao je da mu je suđeno da umre u Troji. Tetida ga je stoga odvela na Skiru, kralju Likomedu i prerušila ga u devojku. Na tom je dvoru s Didamijom imao sina Neoptolema. Odisej je pitao može li prineti darove ženama te je izložio dragulje, a takođe i oružje mač, koplje i štit. Sve su se devojke divile nakitu, a samo se Ahilej divio oružju te ga je Odisej tako prepoznao. Odisej mu je dopustio da zadrži oružje, a potom su krenuli u rat. Druga inačica mita govori da se začula ratna trublja te da je Ahilej instinktivno zgrabio oružje. � Prije rata, Odisej se pridružio Menelaju i Palamedu u pokušaju da mirno vrate Helenu, ali nisu uspjeli. Nakon rasprave na Prijamovu dvoru, Trojanci su vrijeđali Menelaja i Odiseja, osim Antenora koji je bio gostoljubiv. Zbog toga su ga poštedjeli u razrušenju Troje

Odisejeva statua

Agamemnon Agamemnonova oca Atreja ubio je Egist koji je zajedno sa svojim ocem Tijestom vladao Mikenom. Agamemnon i Menelaj morali su pobeći Tindareju, spartanskom kralju. Onde su se oženili njihovim kćerima - Agamemnon Klitemnestrom, a Menelaj Helenom. Agamemnon je s Klitemnestrom imao petero djece: Ifigeniju, Elektru, Hrisotemidu, Ifianisu i sina Oresta. Menelaj je nasledio Tindarejevo prestolje u Sparti, a Agamemnon je, uz bratovu pomoć, vratio očevo kraljevstvo. Trojanski rat Agamemnon je skupio grčke snage i otplovio prema Troji. Pripremali su se iskrcati iz Aulide, luke u Beotiji, ali snašao ih je Artemidin bes. Eshil u svojoj tragediji Agamemnon donosi da je bila ljuta zbog svih mladića koji će poginuti u Trojanskom ratu, a Sofoklo u Elektri donosi da je Agamemnon ubio životinju njoj posvećenu te da se hvalio da je jednak Artemidi u lovu. Izbila je kuga, a nije bilo vjetra da bi mogli krenuti dalje. Vrač Kalhant prorekao je da se Artemidin bes može izbjeći žrtvovanjem Agamemnonove kćeri Ifigenije, što je on na posletku i učinio te su krenuli prema Troji. Druga inačica mita govori da se spremao ubiti svoju kćer, ali Artemida je prihvatila jelena umjesto nje te ju je poslala na Krimeju gdje je postala njena proročica. Agamemnon je bio zapovednik Grka. Tekom borbe, ubio je Antifa. Homer u svojoj Ilijadi donosi i njegov sukob s Ahilejom u poslednjim godinama rata. Naime, Agamemnon je Ahileju oduzeo privlačnu robinju Briseidu. Bijesni se Ahilej povukao iz rata, a njegova je srdžba postala motiv cele Ilijade. Na kraju je ipak popustio, a bez njega bi Grci vjerovatno izgubili rat. Agamemnon je u ratu izvršio mnoga junačka dela sve dok se ranjen nije povukao u svoj šator. Nakon osvajanja Troje, osvojio je i Kasandru, Prijamovu kćer, koja je prorekla njegovu smrt.

Paris Parisov otac, kralj Prijam, imao je sa ženom Hekabom sina Hektora. Kad se približavalo vreme da im se rodi drugo dete, Hekaba je jedne noći u snu vidjela strašnu utvaru: pričinilo joj se da rađa baklju koja ognjem pustoši čitavu Troju i u pepeo je spaljuje. Prestrašena, ispripovedi to svom mužu Prijamu. On pozove svog sina iz prvog braka, po imenu Ezaka, koji je bio gatar i poznavao je vještinu tumačenja snova. Ezak objasni da će njegova maćeha roditi sina koji će biti propast svome gradu. Stoga im preporuči da to dijete odlože u gori. Kraljica dosta rod i sina i ljubav prema domovini nadvlada njene majčinske osećaje. Premda je Apolonova svećenica Herofila nagovarala roditelje da ubiju svoje dijete, oni to nisu mogli učiniti. Ona dopusti svome mužu Prijamu da novorođenče preda slugi da ga ubije. Sluga Agelaj sažalio se i odnio ga u goru Idu nadajući se da će tamo skončati. No, dete je dojila medvjedica i preživjelo je. Agelaj se vratio i odlučio ga odgajati kao svoga sina te ga je ponio u putničkoj torbi kući. Kralju Prijamu kao dokaz detetove smrti pokazao je pseći jezik. Paris je u gori Idi odrastao. Kao dečak bio je vrlo lep i pametan. Kad je bio dete, uspeo je svladati kradljivce stoke i vratiti krdo, a tako je i postao obranom svih pastira protiv razbojnika, stoga su ga pastiri prozvali Aleksandar, što znači "branitelj ljudi".

Statua Parisa

Homer Homerov je jezik umetan jezik koji se nije nikada govorio u narodu. To je stari jonski dijalekt, u kojem ima i novojonskih oblika i eolskih elemenata, ali i atičkih dijalektizama. Problem kod proučavanja Homerovog jezika jeste taj što se ne zna mnogo o eolskome i jonskome dijalektu u doba nastanka epova te se moramo pouzdati u ono što znamo o njihovim kasnijim oblicima. Svi su epski pesnici posle Homera pevali istim jezikom. Ovi epovi obiliju formulaičnim načinom izražavanja. Uz stalne epitete (brzonogi Ahilej, volooka Hera, egidonoša Zeus, sjajnošljemac Hektor, sjajnooka Atena, daljnometni Apolon, silni Agamemnon, ljepoobrazna Briseida. . . ), vrlo su česte poredbe koje opisuju događaje, produbljuju ih i rasvetljavaju mnoštvo pojedinosti. Takođe se i brojni stihovi ponavljaju i u nekoliko pevanja. U Homerovu jeziku postoji desetak glagola koji znače "gledati" te brojni atributi za opisivanje mora i bitke, a takođe su česti motivi gozbe, žrtve, sahrane i naoružavanja. Pjesnik retardacijama postiže usporavanje radnje unutar epova te brojnim epizodama priprema nove događaje - bitke i borbe. Sam je stil, kako kaže Platon u svojem djelu „Država” na pola puta između pripovjedne književnosti i drame. Ovi su epovi naslijedili od starog usmenog epa veliku ulogu govora, a također je i česta prstenasta kompozicija u kojoj se govor na posletku vraća na temu kojom je i počeo. 1354. Francesco Petrarca beše dobio rukopis Homerovih dela i na svoj je trošak potaknuo prevod Homerovih djela na latinski jezik. To je učinio Leoncije Pilat (Leontius Pilatus) u Boccacciovom domu u. Firenci. Djela je preveo doslovno, u obliku latinskoga proznog teksta. Homerova je dela na grčkom jeziku u Veneciji prvi tiskao Aldo Manuzio te ga tako učinio dostupnim italijanskom narodu. Na hrvatski jezik Homerova je dva najznačajnija epa prvi preveo Tomo

Statua Homera

Autori: Aleksa Vasić Veljko Djurić Filip Velimirović

KRAJ